Šta je Hašimoto?

Docent dr Đuro Macut, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, objašnjava kako dolazi do danas sve češćeg hašimotovog tiroiditisa i kako se ovaj poremećaj funkcije štitaste žlezde leči

Šta je Hašimoto?

Hashimotov tiroiditis predstavlja danas najčešći uzrok nastanka smanjene funkcije štitaste žlezde ili tiroideje. Hashimotov tiroiditis predstavlja hroničnu upalu štitaste žlezde uzrokovanu postojanjem autoimunih antitela usmerenih na sprečavanje prizvodnje dovoljnih količina hormona štitaste žlezde ili tiroksina u tirocitima, celijama koje čine glavnu strukturu ove zlezde sa unutrašnjim lučenjem. Naziv oboljenja potiče od japanskog naučnika Hakaru Hashimota koji je ovaj veoma značajan klinički entitet opisao 1912. godine.

Zbog čega oboljenje štitne žlezde u poslednjih nekoliko godina dobija obrise epidemije?

U savremenoj medicini se sve češće koristi termin epidemija kada se govori o učestalosti pojedinih oboljenja ili kada se želi ukazati na značaj koji pojedina oboljenja mogu imati za zdravlje stanovništva. U slučaju poremećene funkcije i strukture štitaste žlezde, možemo reći da se ova stanja uz dijabetes svrstavaju u najčešće endokrina oboljenja i koja su u značajnom procentu zastupljena u opštoj populaciji. Takođe je pozitivna promena stava o potrebi prevencije od nastanka bolesti dovela do povećanja broja osoba koje rade različite dijagnostičke procedure kao što je određivanje hormona u krvi ili pregledi ultrazvukom, i kojima se pronalazi značajan broj novoobolelih, a koji se zatim javljaju na pregled kod endokrinologa. Ukupno uzevši, ovako veliki broj osoba sa nalazom izmenjene funkcije ili strukture tiroideje može da asocira na pojam epidemija.

Oboljevaju li češće muškarci ili žene?

Oboljenja tiroidne žlezde se sreću kod oba pola ali sa većom učestalošću kod žena.

 Da li Hašimoto nužno prati hipotireoidoza ili hipertireoidoza?

Hashimotov tiroiditis podrazumeva stanje koje dovodi do smanjenja proizvodnje hormnona štitaste žlezde, a ukoliko dugo traje i do nepovratnih promena u tkivu tiroideje. Tako u osnovi ovaj hronicni autoimuni, upalni proces u štitastoj žlezdi vodi smanjenju ukupne proizvodne hormona odnosno hipotireozi. Međutim, u ranim fazama autoimune bolesti, može doći i do naglog oslobađanja hormona štitaste žlezde što se manifestuje znacima povećane funkcije tiroideje, slično je klasičnoj klinickoj slici hipertiroidizma i naziva se Hashitoksikozom. Ovakvo stanje karakterišu visoki nivoi hormona štitaste žlezde u cirkulaciji, a u prisustvu viskih nivoa autoimunih antitela usmerenih na štitastu zlezdu.

Šta podrazumeva hipo a šta hipertireoidoza?

Hipotireoza predstavlja stanje sa smanjenom proizvodnjom tiroidnih hormona dok se hipertireoza karakteriše povećanim stvaranjem i oslobađanjem hormona štitaste žlezde.

Šta je od ta dva opasnije po čovekov organizam?

Svako od navedenih stanja poremecene funkcije štitaste žlezde predstavlja ozbiljan zdravstveni problem naročito ukoliko ostane neprepoznat u dužem vremenskom periodu. U klasičnom smislu, akutnija i teza oštećenja organizma ili poremecaj funkcije pojedinih organa i sistema se vezuju za povećan rad štitaste žlezde ili hipertireozu. Međutim, danas je svest o mogućem postojanju i prepoznavanju poremecaja funkcije štitaste zlezde značajno različita od perioda od pre nekoliko decenija kada se klasična klinička slika povećane ili smanjene funkcije tiroideje slabije prepoznavala u svakodnevnoj lekarskoj praksi. Zbog toga danas ima sve više novootkrivenih bolesnika u predkliničkoj fazi bolesti koji imaju veoma specifične klinicke znake i laboratorijske pokazatelje. 

Koji su fizički a koji psihički simptomi Hašimota?

Klasični klinički simptomi Hashimotovog tiroiditisa koji karakterišu hipotireozu uključuju porast telesne težine, osetljivost na hladnoću, umor, usporen srčani rad, povišen nivo holesterola u krvi, neuredno praznjenje creva i zatvor, ispoljavanje migrena, slabost misića, grčeve i infertilitet. U psihičke karaktristike se ubrajaju psihoza, depresija, napadi panike ili slabljenje memorije. 

A koji hiper/hipotireoidoze?

Koji parametetri krvi ukazuju na oboljenje štitne žlezde?

Kada govorimo o poremećaju funkcije tiroideje, tada je neophodno odrediti količinu (koncentraciju) hormona štitaste žlezde u krvi i nivo tirostimulirajuceg hormona (TSH) koji se luči iz hipofize, žlezde smeštene u mozgu. Takođe je potrebno odrediti i pojedine standardne biohemijske parametre kao što su krvna slika, nivo holesterola u krvi ili nivo enzima jetre.

Koliko često treba kontorlisati šitnu žlezdu?

Da li je nužno piti lekove ili može da se leči alternativnim metodama – jogom, prirorodnim lekovima, homeopatijom?

Primena alternativnih metoda lečenja ne sme da zameni primenu odgovarajućih medikamenata koji su propisani od strane interniste ili endokrinologa. Alternativne metode lečenja, a pre svega upotreba oligoelemenata kao što su jod i selen, mogu da doprinesu poboljšanju funkcije štitaste žlezde i to uglavnom u fazama koje prethode klasičnom poremecaju funkcije štitaste žlezde.

Da li se lekovi doživotno piju? I kako utiču na organizam?

Lekove treba uzimati dok god je to potrebno prema rezultatima laboratorijskih analiza ili pregledom bolesnika kada se ustanovi da i dalje postoji poremećaj funkcije žlezde. Ukoliko govoroimo o klasičnoj slici hipotiroidizma, tada je potrebno da se trajno nadoknađuje deo ili cela funkcija tioidne žlezde primenom određenog leka što se može poistovetiti sa doživotnim uzimanjem. Ukoliko govorimo o klasičnoj formi hipertiroidizma, tada je faza lečenja relativno definisana i može iznositi jednu do dve godine uz obavezu da se bolkesnik i dalje prati po prekidu lečenja. Lekovi uglavnom nemaju štetan uticaj na organizam ukoliko se propisuju u određenim dozama i uz nadzor interniste ili endokrinologa.

Da li bolest šitne žlezde može da utiče na plodnost kod žena? Izaziva li sterilitet?

Na koji način se leči?

Uopšteno uzevši, lečenje steriliteta uzrokovano nekim od poremećaja funkcije štitaste žlezde leči se po sličnim principima kao i kada postoji samo poremećaj funkcije ove žlezde, a sto je navedeno u odgovorima na prethodna pitanja.