Paulina Manov, glumica koja je brilijantno odigrala ulogu Ljiljane u filmu „Toma“, nakon porođaja s prvim detetom mučila se sa emotivnom i kreativnom krizom, kao i viškom kilograma, govori o suprugu dramaturgu, naslednicima, najvećim životnim izazovima i glupostima koje je činila u mladosti.
Od glumačkog poziva Paulina Manov(46) nikada nije očekivala glamur, crveni tepih, novac i popularnost, ipak sve ovo i mnogo više dogodilo joj se pre par meseci povodom premijere filma „Toma“. S ponosom je Paulina 15. septembra rame uz rame s kolegama Petrom Benčinom i Milanom Marićem prošetala dugim hodnikom i stepenicama “Sava centra”, a gromoglasan aplauz koji je po okončanju projekcije dobila od publike posvedočio je da talenat ne može da izbledi. Oni koji su imali prilike da pogledaju pomenuto ostvarenje, tvrde da su najviše plakali i smejali se upravo zbog njenog lika Ljiljane, žene na samrti, a nesumnjivo je baš to Paulini pomoglo da ponovo pridobije pažnju gledalaca i medija, od kojih se privremeno samovoljno sklonila. Naime, nakon što je pre 12 godina na svet donela prvo ćerku Minu, a potom pet godina kasnije i sina Rastka, glumica, poznata po svojoj riđoj kosi i filmovima „Bumerang“ i „Apsolutnih sto“, odlučila je da pauzira s radom i potpuno se posveti svojim mališanima.
– Budući da je moje iskustvo s muškarcima bilo skromno ali vrlo rđavo, neposredno pre upoznavanja s Vladimirom, čvrsto sam odlučila da se muškog pola manem i posvetim uređenju stana koji sam tek pazarila. Vladu sam primetila na premijeri predstave “Ne igraj na Engleze”. Videla sam da je lep, visok, zgodan, a za oko su mi zapale i njegove cipele sa čudnim, kaubojskim predugačkim kljunom. Upoznali smo se, a pošto sam saznala da je pisac, pomislila sam: “Znači, zgodan i talentovan”. Razgovarali smo, izrazila sam impresije povodom komada koji smo odgledali a koji je on napisao, a kako se pomerao na drugu stranu, tako sam ja išla za njim pričajući kako je tekst divan. Ubrzo smo otišli na afterparti, gde su se rodile prve iskrice među nama. Naime, negde oko pola tri krenuli smo kući, kada je počela pesma “Slušaj ljubav kako dolazi”, pogledali smo se, zagrlili i počeli da plešemo. Nisam ni primetila da se ta numera završila, a počela je druga – ”Slike u oku” od Luisa, kada mi se Vlada približio i u uvo mi se prodrao: “Ovu pesmu sam ja naručio”. Pomislila sam: “Aha, otud one cipele”, ali i “Jao, što sam snob, što je važno šta čovek sluša”. U trenu se sve ono što je ona “kul riba” iz KST-a gradila srušilo. Krenuli smo ka autu i tu se pojavljuje bara od jedno 20 metara iz koje vrlo malo viri trotoar. I on ti mene tu uzme u naručje i krene da me nosi preko tog ivičnjaka. U tom momentu to je, budući da se dosta popilo, izgledalo kao da hoda po žici. Pomislila sam: “Ako ne padne, to je to”. I nije pao – ispričala je sa osmehom na licu glumica koja je sa dramskim piscem i scenaristom nedugo od početka zabavljanja dobila ćerku Minu, a taj period u životu smatra najlepšim i iz određenih razloga vrlo izazovnim. Za početak, ugojila se 30 kilograma, a kako dugo nije radila, usledile su i emotivne i kreativne krize.
– Volela sam svoje telo i to što imam višak masnih naslaga na koje Minu mogu da naslonim i da joj bude udobno. Nisam imala ogledalo da vidim do koje je mere to otišlo, samo sam primetila da ne mogu da uđem u stvari koje sam ranije nosila, ali i da se sve teže krećem i osećam kao da imam još jednu osobu obmotanu oko sebe. Pošto sam prestala da dojim, otpočela sam s dijetom i napornim treninzima, i vrlo brzo u pozorištu igrala devojčicu. Imala sam veliku podršku članova porodice, tačnije supruga i mame, koji su na moju molbu prestali da u kuću donose pivo, slaninu i sir. Ono što je meni u čitavom tom procesu bilo veoma važno jeste da sam zavolela sebe. Period Mininog rođenja vezan je i za pauzu u poslu. Gotovo deset godina nisam radila, a kako mi je bilo potrebno da igram nove uloge, moj mozak je stvorio još jednu ličnost – Jovanu, koja je imala zadatak da čuva Minu. U mene se uselila i tu je živela godinu dana. Jednom mi je frizer kazao: “Da li si ti normalna, kakva Jovana, izludećeš dete”, što me je trglo pa sam ćerki ubrzo kazala da je Jovana morala da ode kod majke Radmile u Nemačku, a kada je malo porasla, porazgovarala sam s njom na tu temu, laknulo mi je kada je rekla da je shvatila da je to sve igra – kazala je glumica.
Paulina se priseća i odrastanja u Beogradu kraj majke i oca krojača, kao i raspusta kod bake i deke u selu kraj Dimitrovgrada, koje je smatrala drugim roditeljima. Budući da je bila prvo i jedino dete u užoj i široj familiji, godinama su sva pažnja i ljubav bili usmereni isključivo ka njoj, što joj je, kako priznaje, u neku ruku godilo, ali ju je i gušilo. Želela je brata ili sestru, ali budući da ta želja nije postojala i kod roditelja ostala je jedinica, osetljiva na spoljašnje uticaje i širom raširenih ruku ka prijateljima i novim poznanstvima. Sa 20 godina poželela je da ode iz toplog porodičnog gnezda, a zajednički život tada je otpočela sa emotivnim partnerom, glumcem Borisom Milivojevićem. Taj period pamti kao vrlo zanimljiv, ali tvrdi da joj je odmah bilo jasno da to neće trajati.
– Dve godine smo živeli u stanu koji je Boris dobio od roditelja. On, ja i drugari kao u komuni. Razlika je bila u tome što drugari dođu da se druže, a ja sam studirala, uporedo radila u KPGT-u i igrala predstave u drugom gradu. Osećala sam kao da sam proživela ceo svoj život od one devojčice koja se rano udala pa živela, sve preživela i došla do 70 godina. Samo sam želela da živim u slobodi sa čovekom kog sam odabrala – ispričala je Paulina, koja je uprkos brojnim trzavicama, za sam kraj razgovora, kao najteži trenutak u životu, istakla smrt oca.
– Kad mi je tata umro, imala sam 31 godinu. Tu podršku koju dobijaš od roditelja ne može niko da ti nadomesti, jer si samo njima dete. Niko te ne voli kao mama i tata i niko ti ne prašta kao oni. Uistinu i deca te vole na sličan način. Prvo toliko jako i dirljivo, tada si im najpotrebniji, onda te u jednom trenutku rasparčaju i posle opet prigrle – zaključila je Paulina.
Povratak prirodi
Paulina i njen suprug slobodno vreme najradije provode u vikendici u Krčedinu. Tamo su boravili i tokom pandemije, sadili voće i povrće, a dramski pisac je čak ovladao i tehnikama pečenja rakije.
– Vladimir se godinama specijalizovao za rakiju “vlajkovaču”, za koju je čak osvojio i nekoliko priznanja. Njegova šljivovica “Sedam godina samoće” pravi je delikates i omiljena među našim prijateljima, piscima i glumcima – priča glumica.
U projektu “Toma” Paulina je po treći put imala priliku da igra sa svojom nekadašnjom simpatijom, glumcem Žikom Todorovićem, kojem je u mladosti godinama svakog dana slala po pismo.
– Mnogo mi se dopadao. Bio je bubnjar, glumac, plavušan, mangup. Imala sam 17 godina, on 10 godina više, znala sam da od toga nema ništa. Ali ono što jeste kao u holivudskoj priči bilo je to da sam prvi film snimila s njim – rekla je Paulina.
Komentari (0)