Najekstremnije stvari koje su glumci uradili za Oskara

Glumice i glumci koji su osvajali nagradu Oskar često su morali da čine ekstremne stvari kako bi što uverljivije odigrali svoje uloge, piše britanski magazin Total film.

Tako je Leonardo Dikaprio prošle godine konačno osvojio Oskara za ulogu u filmu "Povratnik", a put do pozlaćene statuete nije bio nimalo lak.

Ne samo što je pre "Povratnika" četiri puta bio nominovan za Oskara i ostao kratkih rukava, već se toliko uživeo u ulogu čoveka ostavljenog da umre u prirodi da je za potrebe jedne scene pojeo sirovu džigericu bizona.

A post shared by @revenantmovie on Jan 18, 2016 at 1:52pm PST

Njegov kolega Danijel Dej Luis, sa kojim je glumio zajedno u filmu "Bande Njujorka", bio je spreman da ide još dalje, pa nije ni čudo što ga često nazivaju jednim od najboljih glumaca svih vremena.

Dej Luis je prvog od svoja tri Oskara osvojio 1990. za ulogu paralizovanog irskog slikara Kristija Brauna u filmu "Moje levo stopalo". Tokom snimanja filma, Dej Luis ni u jednom trenutku nije izlazio iz uloge, tako da je na setu sve vreme bio u invalidskim kolicima, a od kolega je tražio da ga hrane kašikom. Na kraju je uspeo i da slomi nekoliko rebara tako što je sve vreme snimanja bio u bolnom, pogrbljenom položaju.

Slično je prošla i Natali Portman koja je za vreme snimanja filma "Crni labud" "zaradila" prelom rebra i potres mozga. Šest meseci pre početka snimanja filma, Natali je počela da vežba po pet sati dnevno, svakog dana, kako bi se što bolje pripremila za ulogu ambiciozne balerine, koja joj je na kraju donela Oskara.

A post shared by هاليوود TV (@hollywoodtv_ir) on Aug 12, 2017 at 11:56pm PDT

Da glumci nisu baš pažljivi prema svom telu tokom priprema za zahtevne uloge, pokazuju i brojni primeri onih koji su se za potrebe snimanja ugojili (Robert de Niro 27 kg u "Razjarenom biku", Kristijan Bejl 19 kg u "Američkoj prevari") ili smršali (ponovo Kristijan Bejl koji je smršao 27 kg za "Mašinistu" ili Metju Mekonahi koji je zbacio 21 kg za film "Dallas Buyers Club").

Esktremna dijeta kojoj se Mekonahi podvrgao za Oskarom nagrađenu ulogu muškarca obolelog od side u "Dallas Buyers Clubu" mogla je da ga košta gubitka vida. Naime, usled nedostatka vitamina A, glumac je u jednom trenutku počeo da gubi vid, a prema sopstvenim rečima, posledice oseti i dan danas.

A post shared by Serena Esposito (@seresposito94) on Aug 12, 2017 at 10:59am PDT

Sa zdravljem se poigrala i Hilari Svonk tokom priprema za Oskarom nagrađenu ulogu u filmu "Devojka od milion dolara". Kako bi što uverljivije odigrala bokserku, Hilari je vredno trenirala svakog dana i nabacila 8,5 kilograma mišića.

Međutim, tokom treninga joj je pukao jedan plik na stopalu i zaradila je infekciju opasnu po život. Glumica čak nije ni rekla reditelju Klintu Istvudu za to, već je nastavila sa treninzima i snimanjima. Lekari su, srećom, uspešno izlečili infekciju u međuvremenu.

A post shared by Kült Filmler & Popüler Sinema (@cinemaloverr) on Aug 8, 2017 at 1:47pm PDT

Pored fizikčih, glumci se često podvrgavaju i mentalnim iscrpljenjima kako bi "ušli u glavu" likova koje igraju. Tako je Edrijen Brodi prodao stan i automobil, isključio svoj telefon, spakovao dve torbe stvari i otišao da živi u Evropi kako bi se što uverljivije pripremio za ulogu muzičara Vladislava Špilmana i priču o njegovom preživljavanju holokausta u varšavskom getu, u filmu "Pijanista" Romana Polanskog.

Brodi kaže da mu je bilo potrebno više od šest meseci posle snimanja filma da se vrati normalnom životu. Za ulogu Špilmana dobio je Oskara i na ceremoniji "ukrao" poljubac od Hali Beri.

A post shared by Best Movies (@greatmoviesmood) on Aug 11, 2017 at 11:34pm PDT

Od udobnosti savremenog života pobegla je i mlada glumica i oskarovka Bri Larson kako bi se pripremila za ulogu kidnapovane devojke u filmu "Soba". Bri je živela mesec dana zaključana u svojoj kući bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom kako bi što bolje "ušla u cipele" mlade žene koja je godinama živela zatočena u jednoj šupi sa svojim sinom.

Iako se u početku, kako kaže, radovala mesecu odmora i leškarenja u kući, nedostatak bilo kakve ljudske interakcije ili spoljne stimulacije, toliko ju je emotivno iscrpljivao da je, prema sopstvenom priznanju, dobar deo boravka u izolaciji provela plačući.