Željko Joksimović: Najdraža mi je uloga tate

Kantautor Željko Joksimović kaže da mu teže padaju sopstvena nego očekivanja drugih tokom komponovanja pesme za Evrosong, ali i kako sebi ništa lepše ne može poželeti nego da opet postane otac

Otkako je obelodanjeno da će ponovo predstavljati Srbiju na Evrosongu, čuveni kantautor i pop zvezda Željko Joksimović (39) ne prestaje da dobija čestitke. Ipak, umesto da ga ponesu salve novog talasa slave, pevač naporno radi na pesmi koju će u maju sledeće godine izvesti uživo u Azerbejdžanu. U intervjuu za Story, slavni umetnik prenosi prve utiske o ponovnom izboru za domaćeg predstavnika na najvećem evropskom muzičkom takmičenju i priča o skladnoj romansi sa svojom verenicom Jovanom Janković (30).

Story: Opterećuje li vas to što ste već označeni kao apsolutni favorit za pobedu na Evrosongu?

- Ne opterećuje me, to je lepa vest, mada ne volim da se tako rano iznose prognoze. Svake godine pre samog takmičenja spekuliše se o favoritima i normalno je da prija ako se nađete među njima, ali na mene to ne utiče na loš način, već mi samo daje podstrek. Pesmu sam počeo da radim, ali još je rano da govorim kakva će biti jer to ni sam ne znam. Nije lako zato što svi očekuju mnogo, a ja još više od svih jer sam perfekcionista i od sebe zahtevam najviše.

Story: Hoćete li pesmu dorađivati do poslednjeg dana ili imate dovoljno samopouzdanja da je predate pre predviđenog roka?

- Ja sam kao osoba predan svom poslu i teško neko može očekivati više od mene nego što ja to očekujem od sebe. Za pesmu kakva je potrebna za Evrosong, morate imati i mnogo sreće da dobijete neophodnu inspiraciju. Nadajmo se da ću imati tu sreću, nezavisno da li će se to dogoditi već sutra ili pred samo takmičenje.    

Story: Šta ćete sebi poželeti u ponoć na novogodišnjem dočeku u Novom Pazaru? Hoće li se ta želja prvenstveno odnositi na pobedu na Evrosongu?

- Svakako ću poželeti da u Srbiju ponovo vratim tako divno takmičenje kakvo je Evrosong, ali moje želje uvek su najpre orijentisane ka onome što nam je potrebno za normalnu svakodnevicu, a to je mnogo zdravlja, ljubavi i sreće. 

Story: Na koji način vam je Evrovizija promenila život?

- Pomogla mi je u toj meri da moj rad bude predstavljen i u drugim evropskim zemljama, što je opet otvorilo vrata saradnje sa inostranim umetnicima. Rekao bih da je to najznačajniji i najpozitivniji preokret u mojoj karijeri posle kojeg je sve krenulo uzlaznom putanjom.

Story: Da li vam je naporno da provodite mnogo vremena dok komponujete ili uživate u tome znajući da je krajni cilj i te kako važan ne samo za vas kao autora, već i za Srbiju?

- Ja sam radoholik, obožavam svoj posao i komponovanje nikako ne može da mi predstavlja teškoću. Naporna su mi jedino očekivanja jer umem da preteram pošto sam užasno samokritičan.

Story: Stižete li da trenirate i brinete li o svom fizičkom izgledu?

-  Naučio sam da ustajem rano i sve stižem. Dan mi počinje treningom, što mi izuzetno prija. Kad jednom naviknete na fizičke aktivnosti, one naknadno počinju da vam nedostaju i to je najbolje što može da vam se desi. Zadovoljan sam sobom jer se osećam dobro. 

Story: Kako se vašoj verenici dopala vest o tome da ćete nas ponovo predstavljati na Evrosongu?

- Jovana deli moju radost i podržava me u svemu.

Story: Jeste li se na evrovizijskoj sceni osećali prijatnije kada ste pevali pesmu Lane moje 2004. ili dok ste vodili ovo takmičenje u Jovaninom društvu 2008. godine u Beogradu?

- Kao kompozitoru i pevaču, važniji mi je nastup 2004. godine kada sam bio vicešampion jer je to tada bio ogroman uspeh za našu zemlju. Međutim, i voditeljska uloga imala je svoje čari. Ostala mi je u lepom sećanju. 

Story: Na Dan zaljubljenih navršiće se godinu dana od vaše veridbe. Hoćete li i ove godine obeležiti taj praznik?

- Svaki dan je dan za ljubav. (Smeh)

Story: Da li je ljubav prema Jovani i dalje karika vaše emotivne stabilnosti i uspešnosti na svim poljima?

- Jovana je izuzetna dama koja moj život čini lepšim, sadržajnijim, srećnijim. Ona je jedinstvena žena za sva vremena.  

Story: Kako se nosite sa tinejdžerskim prohtevima svoje ćerke Mine?

- Mina nije prohtevna, ona je naprosto sjajna. Sa svojih šesnaest godina ume da me iznova zadivi i oduševi, a prevashodno čini da budem ponosan kao tata.

Story: Priželjkujete li da se ponovo ostvarite u ulozi oca?

- Ništa lepše ne mogu ni da priželjkujem jer je uloga oca predivna.

Story: Mnogi vas karakterišu kao strogog čoveka, ali ne spore vam izuzetan smisao za humor.

- Nisam strog, nego ljudi imaju predrasude. Ja sam samo konkretan čovek kojeg mali krug pojedinaca poznaje, pa im se samo činim kao gruba osoba. Ali, isti ti malobrojni pojedinci umeju da se zasmeju mojim šalama, pa verujem da otud i ta priča kako sam duhovit. A budući da je ljude u današnje vreme najteže nasmejati, smatram to velikim komplimentom.

Story: Šta biste prvenstveno izdvojili kao svoj adut: talenat, šarm ili duhovitost?

- Talenat bez šarma nema jednak efekat, a oboje krasi duhovitost. Lepo mi zvuči ta kombinacija. (Smeh)

Nikola Rumenić