Dejan Karaklajić: Nisam se plašio da priđem lepim ženama

Dok opisuje zbog čega se nakon više od tri decenije vratio u Beograd, čuveni televizijski i filmski reditelj Dejan Karaklajić otkriva u kakvom je danas odnosu sa bivšim suprugama Nedom Arnerić i Tanjom Bošković, s kojom je u braku dobio i svoje naslednike

Foto: Vladimir Šporčić

Foto: Vladimir Šporčić

Reditelj kultnih jugoslovenskih filmova Ljubavni život Budimira Trajkovića i Erogena zona, tvorac popularnih TV sadržaja iz osamdesetih godina Maksimetar i Kino oko, čovek koji je osmislio i danas aktuelnu špicu za Dnevnik RTS-a, Dejan Karaklajić (67), više od trideset godina živeo je i radio u inostranstvu, da bi se nedavno vratio u rodni Beograd. Trenutno snima omnibus Jednaki, u kome ulogu beleži i njegova prijateljica Mirjana Karanović, kao i ćerka Lana (24), koju zajedno sa sinom Đorđem (25) ima iz braka sa glumicom Tanjom Bošković. Srdačan, ali šmekerski odmeren, znatiželjan i spreman da sasluša drugu stranu, ovaj među glumcima obožavani reditelj pažnju javnosti privlačio je i zbog braka sa Nedom Arnerić, a u njegovom zagrljaju našla se i bivša mis Norveške. Koristeći tečne i precizne rečenice, Karaklajić nam je slikovito govorio o ljudima s kojima je radio, ženama koje je voleo i planovima koje nastoji da realizuje.

Story: Živeli ste u Americi, Švajcarskoj, Norveškoj… Gde vam je bilo najprijatnije?

- U Njujorku sam bio deset godina, a u Los Anđelesu petnaest. Njujork emituje energiju ludila jer tamo od kada ustanete ulećete u mašinu, dok je Los Anđeles opušten grad sa divnom klimom. U Oslu, gde teoretski još živim, vlada potpuno drugačija atmosfera jer je to mali evropski grad. U Moskvi sam, recimo, osetio tu energiju koju ima Njujork i među Rusima vlada želja za znanjem. Karakteristika velikih nacija jeste da se njeni državljani ne stide da nešto pitaju kada to ne znaju. U Evropi, za razliku od Amerike, ljudi najčešće ili znaju sve ili se stide da pitaju, dok se neretko i uvrede ako vi pokušate da im nešto objasnite.

Story: Šta je najprivlačnije u životu jednog svetskog putnika?

- Nikada nisam bio svetski putnik radi putovanja. Uvek sam išao tamo gde sam imao šta da radim. To je ono što me je privlačilo i vodilo s mesta na mesto. Retko kad sam putovao kao turista. Meni je rad najprijatniji i zbog toga me ili kritikuju ili cene.

Story: Rodni Beograd napustili ste 1980. godine. Kako vam sada izgleda naša prestonica i ljudi u njoj?

- To je sada drugi grad i nije onakav kakav je bio kada sam ga ja ostavio. U šali volim da kažem da kada dođem ovde, pola ljudi ne znam, a pola ne prepoznajem. (Smeh)

Story: Koji je razlog vašeg povrataka?

- Pokušavam da realizujem jedan veliki živi televizijski projekat koji nije rijaliti program, već nešto što sam ja izmislio. Budući da se sve vrti oko novca, još je neizvesno da li ću ideju sprovesti u delo. U periodu sedamdesetih i osamdesetih godina, kada sam radio na televiziji, nisu postojali satelitski programi, već smo mi predlagali formate. Kada ovde nekom predložim svoj televizijski projekat, odmah me pita: A čija je to licenca?

Story: Predsednik ste Upravnog odbora Filmskog centra, udruženja koje nastoji da pomogne proizvodnju srpskog filma. Jeste li na taj način počeli borbu sa vetrenjačama, s obzirom na situaciju u domaćoj kulturi?

- I da i ne. Mislim da bi borba sa vetrenjačama bila kada bih pristao da sve bude ovako kako trenutno jeste. Sa svojim saradnicima smislio sam sisteme koji će poboljšati situaciju u filmskoj umetnosti kod nas. Slika na kojoj Pirs Brosnan slavi 60. rođendan u Beogradu, više znači za naš imidž u inostranstvu od odlaska nekog domaćeg ministra.

Story: S obzirom na funkciju koju imate, prinuđeni ste da se sastajete sa političarima. Kakav je vaš odnos s njima?

- Nisam ni u ono komunističko vreme bio član partije, a nisam ni sada. Ministar kulture Braca Petković je moj drugar iz mladosti i zamolio me je da mu pomognem, a politika mi uopšte nije interesantna kao takva niti sam ja neko ko je interesantan političarima.

Story: Završili ste snimanje jednog dela televizijskog omnibusa Jednaki. Gde ste pronašli inspiraciju za takav angažman?

- Televizija B92 dobila je sredstva od Nemačke ambasade da uradi projekat na temu dečjih prava. Ovaj film nastao je iz čistog entuzijazma. Radimo bez novčane nadoknade, a ideja da se govori o dečjim pravima je plemenita i svi žele da budu deo toga.

Story: Tu glumi i čuvena Mirjana Karanović. Kakav je vaš odnos s njom?

- Mira i ja se poznajemo čitav život, ali nikada nismo radili zajedno. Dolazila je kod mene u Los Anđeles i baš smo pravi drugari. Izuzetno je dobra glumica i studiozno radi svoj posao, u šta sam se i sada uverio. Samo sam nekoliko takvih glumaca sreo, a jedan od njih je i Rade Šerbedžija.

Story: Vaša ćerka Lana pojavljuje se u Jednakima. Kako gledate na to što je izabrala glumačko zanimanje?

- Lana je izabrala težak put. Glumci idu na bezbroj kastinga često ih odbijaju. Pokušao sam da je odgovorim od tog puta, ali nisam uspeo. Kad je već tako, moje je da joj dajem podršku, a to i činim. Na njoj je da se bori.

Story: Da li ste zadovoljnim životnim putem koji je izabrao vaš sin Đorđe?

- Zadovoljan sam! Đorđe je student Fakulteta političkih nauka i  sada je u Americi, a malo je radio sa mnom i u produkciji. Ako nauči posao, napredovaće. Ja od njega zahtevam više nego od drugih ljudi koji rade sa mnom. To je jedino ispravno.

Story: Koliko ste bili odvojeni od dece koju imate iz braka sa glumicom Tanjom Bošković s obzirom na vaše poslove u inostranstvu?

- Mnogo. Oni su uglavnom dolazili kod mene jer im je to bilo zabavnije. Ja sam takođe dolazio ovde, ali nikad nisam imao kontinuitet. S njihovom majkom razišao sam se dok su bili mali. Ona je zahtevala da se vratim u Srbiju, dok se ja nisam tako osećao niti sam to želeo. Druženjem i što češćim kontaktom sa decom pokušavao sam da im nadomestim svoje odsustvo, ali to se zapravo nikada ne može nadoknaditi.

Story: Još jedna slavna srpska glumica bila vam je supruga…

- Neda Arnerić. S njom sam bio u braku gotovo tri godine. Ona je divna žena i jedna od malobrojnih koja nema ni trunku sujete. I danas mi je izuzetno dobar prijatelj i redovno se čujemo telefonom. Zanimljivo je da je Neda rođena istog dana kada i moja mama, kao i baka. Ispostavilo se da su tri veoma važne osobe u mom životu rođene na isti dan. Njih tri su se obožavale i posle našeg razvoda, Neda ih je obilazila i dolazila s njima da se druži. Ona je izuzetno dobra, pozitivna osoba i mi smo u najboljim mogućim odnosima.

Story: Glumice su neretko privržene rediteljima kako bi dobile neku od uloga. Mislite li da je to i kod vas bio slučaj?

- Ma ne, kada sam upoznao Nedu Arnerić, ona je bila velika zvezda, a ja na odsluženju vojnog roka. Imao sam izgrađeno televizijsko ime, ali ne i filmsko. Neda je tada imala 21 godinu i 25 filmova, ali ipak sam uspeo da kao vojnik nađem takvu žensku. Znate koliko je vojniku teško da nađe bilo kakvu devojku, a kamoli takvu… (Smeh)

Story: Često ste bili u društvu bivše mis sveta, Norvežanke Ingeborg Sorensen. Koja je priroda vašeg odnosa s njom?

- Godinu dana bili smo u vezi, a onda smo ostali prijatelji, pa nešto kasnije i poslovni partneri. Dvadeset godina radili smo zajedno. Dok smo realizovali zajedničke projekte, upoznao sam njenu rođaku Hajdi, s kojom sam se kasnije oženio. Ona je bila razlog moje selidbe iz Amerike u Norvešku. Teoretski sam i dalje s njom u braku.

Story: Zbog čega su lepe žene padale na vas?

- Pa nisu padale, verovatno sam se ja mnogo više trudio oko njih. Kada čovek nekome da najbolji deo sebe, onda je za očekivati da će nešto i dobiti zauzvrat. U suštini, lepim ženama muškarci teže prilaze, a one su kao i sve druge. Možda su neke malo sujetnije od drugih. Ja nisam to primećivao i prilazio sam im.

Story: Uvredite li se ako vam neko kaže da ste ženskaroš?

- Pa ja to nisam. Mislim da je ženskaroš onaj koji juri više žena u isto vreme, što nikada nisam radio.

Story: Ko je dobrodošao u vaš mozak, a šta mu najviše smeta?

- Dobri ljudi i dobre ideje su dobrodošli, a ono što je negativno nije. Vrlina življenja je umeti da ono što je loše učinimo i preokrenemo u dobro. Više puta sam se u životu uverio da je to moguće. Treba u svemu naći nešto dobro.

Story: Šta je vaš izduvni ventil?

- Ja mnogo čitam i to je moj takozvani beg. Naravno, volim da gledam filmove, a sada zahvaljujući internetu to je postalo jedno carstvo. Oduvek sam se bavio i tehnikom i laptop sam imao već 1985. godine. Često sam težio vrhunskoj tehnici i time se bavim. Razvio sam čak i jedan softverski program za zabavu.

Story: Jeste li hedonista?

- Nikada u životu nisam pio alkohol. Jednostavno ga ne volim, kao ni moj otac. Cigarete sam ostavio. Volim vodu i sokove, a slaba tačka su mi slatkiši. Inače, živeo sam i fantastično i bedno. Doživeo sam i uspone i padove, što je išlo u krug. Težio sam da živim funkcionalno i posedujem ono što mi je najpotrebnije. U svom prvom stanu u Njujorku, imao sam krevet, pisaći sto koji sam našao u đubretu i televizor pokupljen s ulice. Kasnije sam boravio u skoro praznom stanu jer sam shvatio da mi to potpuno odgovara. Život vas nauči da treba da budete zadovoljni onim što imate.

Story: Kakvo je sada stanje - bedno ili fantastično?

- Normalno. Živim kao i sav ostali svet. Kao i svi moji prijatelji, nemam ni više, a ni manje od njih. 

 

Razgovarao: Stefan Tošović

galerija

Hot Story

Pogledajte novi spot Tanje Savić i Darka Lazića (VIDEO)

Ekskluzivno

Hot Story

Novak Đoković: Moj prvi udarac reketom od kako sam postao tata

(FOTO)

Hot Story

Evo ko je sve čestitao Novaku i Jeleni

Dolazak bebe na svet

Newsletter

Email: