Vlada Divljan - od novog talasa do 8. marta

Popularni pevač Vlada Divljan pred novi osmomartovski koncert sa Nevladinom organizacijom u Beogradu govori o tridesetogodišnjici novog talasa i prvom koncertu Idola, zašto sada svira u Domu sindikata, šta se dešava sa novim albumom Esperanto, zašto se nije pojavio njegov najavljivani gej narodnjak Zaljubljen sam u svog jarana.

VIS Idoli osnovani su na dan kada su održali prvu probu 1. marta 1980. godine u Beogradu. Trideset godina i nekoliko dana kasnije njihov ključni član i autor Vlada Divljan održaće svoj drugi po redu osmomartovski koncert u Beogradu, ovaj put u Domu sindikata mesto prošlogodišnjeg Doma omladine. Biće to još jedna sjajna prilika da se Beograđanima isporuči hrpa klasika jugo i srpske rok muzike koje je Divljan stvorio tokom tri decenije jedne od kvalitativno najjačih muzičkih karijera u ovom delu planete. U intervjuu koji je dao za sajt agencije Long Play Vlada Divljan govori o počecima novog talasa i mnogim drugim zanimljivim stvarima.
Ove godine se navršava tri decenije od novog talasa. Te godine kreće ključna BG trojka VIS-a Idoli, Električni orgazam, Šarlo akrobata. Kako se osećaš 30 godina posle?
- Moram da priznam da me iznenadio taj podatak. Pročitao sam nešto o tome negde i tek tada sam se setio da je 30 godina... Puno se godišnjica obeležava, tako da sam to potpuno smeo s uma. Možda sad na koncertu u Domu sindikata izvedemo neke od prvih pesama koje su snimili Idoli kao Pomoć, pomoć. Imao sam deset godina kada sam napisao: Pomoć pomoć, pomoć ljudi, pomoć tražim ja, šta ću ljudi sad da radim ja, žena mi se dere, brzo lekara, kuku meni umreće, šta ću onda ja? (smeh)
Baš je osmomartovski tekst?
- Da! (smeh). Pravi osmomartovski. Ima jednu tamniju stranu, ali briga za žene je i tada bila na prvom mestu (smeh).
Istorija kaže da je prvi koncert Idola bio u junu 1980. godine na zajedničkom koncertu sa novotalasnim kolegama Šarlom akrobatom, Električnim orgazmom i još nekima u Studentskom kulturnom centru.
- Najsmešnije je bilo to što je to bio zvanično koncert benda Vruć vetar, koji su nešto muljali sa narodnjacima. Imali su love i mislim da je tu bio muž Zorice Brunclik (Miroljub Aranđelović Kemiš). Onda su ovi iz uprave SKC-a, Moma Rajin i Nebojša Pajkić, rekli dobro možete da imate koncert pod uslovom da imate osam ili devet predgrupa! i oni su pristali (smeh). Nama je već bio izašao singl Pomoć pomoć/Retko te viđam sa devojkama i već se to pročulo. Sala je bila dupke puna. Kad su završile predgrupe i kad se pojavio Vruć vetar, onda su svi izašli (smeh).
Šta ste svirali?
- Uh, teško pitanje...Svirali smo Pomoć, pomoć, Plastiku, Malenu… Mislim da smo imali Maljčike ali bez teksta. Nešto smo improvizovali i mumljali. Nije nemoguće da je bila Amerika i Retko te viđam sa devojkam.
Kako gledaš sa ove distance na ono što si uradio sa Idolima i na čitav taj novotalasni fenomen?
- Gledam kao na nešto što je bilo pre 30 godina, a zanimljivo da se ta muzika još uvek sluša bez prekida. Dan danas je znaju i klinci, pevaju stvari na koncertima, obrađuju se pesme. Žive su. Pamtim to kako jedan fenomanalan period. Imali smo sreće da budemo u pravo vreme na pravom mestu. Bilo je dosta srećnije i optimističnije vreme. Da mi je neko u to doba govorio da ću hvaliti kulturnu politiku ondašnjeg establismenta, ja bih mu se podsmehnuo.
U Zagrebu si pre dve godine bio nastupao na sličnom nostalgičarskom koncertu sa novotalasnim ispisnicima, Orgazmom, Darkom Rundekom, Filmom, Jasenkom Hourom...Da li si raspoložen da i u Beogradu sviraš recimo na nekom takvom koncertu povodom godišnjice novog talasa?
- Što da ne? Sve zavisi kako se organizuje, gde i ko na njemu učestvuje. (Dušan Kojić) Koja i (Srđan Gojković) Gile su moji dragi prijatelji sa kojima sam u kontaktu. Bilo bi mi drago da podelimo binu. Privatno nisam lud za takvim nostalgičarskim stvarima, ali ako se dese na pravi način nemam ništa protiv.
Počeo si u novotalasnim Idolima, a 30 godina kasnije sviraš koncerte za Dan žena. Da li ti to izgleda kao logičan nastavak karijere?
- Danas da. Da nije bilo onoga svega što je bilo i da dalje živom u starom sistemu, to bi bilo potpuno besmisleno. Sad imamo novi komercijalni praznik Valentinovo, neka ga slave ljudi nemam ništa protiv, ali nekako meni je mnogo draži 8. mart. Nekako je postao retro. Ne prilazim ozbiljno tom prazniku. Jedan dan da bi se kao poštovala prava žena? To je smešno. To bi trebalo svaki dan. Puno se toga promenilo, na moje veliko čuđenje mnoge stvari i na gore. Proslava 8. marta je nekako dobra prilika da se našalimo. Većini je ostao u sećanju kako neki veseli praznik koji nije bio previše povezan sa tekovinama NOB-a. Bio je onako malo slobodniji praznik. Nevladinoj organizaciji Dan žena je slava (smeh). Mi smo stari borci za ženska prava. Da smo par vekova ranije rođeni sigurno bi bili vitezovi koji bi se borili, ako ne na konju ono na magarcu, za žensku čast (smeh). Kad pogledaš (članove Nevladine organizacije) Zdenka Kolara i Borisa Bunjca vidiš da su to ženoljupci u onom pravom smislu.
Prošlogodišnji 8. mart odsviran je u rok Meki, Domu omladine, a sada se seliš ipak u estradniji Dom sindikata.Zašto?
- Zbog stolica. Mene stolice ne oduševljavaju preterano, više volim svirke u salama bez njih, međutim često slušam primedbe generacijskih ispisnika i starijih građana da je krajnje vreme da mogu da sednu na mojim svirkama (smeh). Dom sindikata je moja omiljena sala u kojoj sam čuo neke od najvažnijih koncerata u životu. Taj prvi 1973. godine je, za mene koji sam još bio u osnovnoj školi, bio meni nešto potpuno fascinantno! Bio sam veliki fan Korni grupe, a Yu grupa je na tom koncertu posebno zablistala, Dragi Jelić i Bata Kostić sa zlatnim Les Polovima ... Još kad su upalili strobo na Bio jednom jedan pas nastao je totalni delirijum. Tu sam gledao i beogradski Newport Jazz festival, Djuka Elingtona, Majlsa Dejvisa, Bi Bi Kinga, pa prve Festove... Sve u svemu, ta sala je imala važno mesto u mom odrastanju.
Novi album Esperanto se dosta dugo najavljuje, godinama, a nikako da se pojavi.
- Tu se nisu desile neke mnogo značajne stvari. Moraću da se pobrinem da ne upadnem u snimanje Skadra na Bojani (smeh). Prerano sam počeo da najavljujem ploču. Stvarno smo je započeli u jednom momentu, ali onda sam radio film za filmom, a s druge strane bend je ovde u Beogradu a ja tamo u Beču. To komplikuje stvari. Sada ponovo radim neke stare pesme za Poljsku, kao Dok dobuje kiša. Maljčiki i Retko te viđam su bili hit singlovi u Poljskoj (na albumu obrada Jugoton). Odlična je bila verzija Retko. Baš mi se dopada. To je možda najbolja verzija, bolja od moje! To su ozbiljni hitovi u Poljskoj.
Što ne napraviš onda na ruskom Maljčike?
- Trebalo bi, ali ne mogu to sam. Treba ti neki saradnik pravi Rus koji živi tamo da se to aktualizuje. Maljčiki imaju potencijal hita. Bili su to u Poljskoj i ovde i mogu to biti svugde. Imaju poletan ritam umpa-cumpa.
Da li će biti nešto od dugo najavljivanog gej narodnjaka Zaljubljen sam u svog jarana?
- Jaran je gotov. Postoji postoji demo, jedino je interpretator problem. Ne umem to da pevam, nemam pravi narodnjački vokal, a ne želim da pravim od toga sprdnju. Idealno bi bilo da to peva pravi narodnjak gej orijentacije. To bi bio pun pogodak! Siguran sam da ih ima, ali ne bi bio loš ni bilo koji dobar pevač narodne muzike.

Vlada Divljan i Nevladina organizacija održaće svoj drugi po redu osmomartovski koncert u Domu sindikata u Beogradu, za koji ulaznice koštaju 1.000, 1.200 i 1.500 dinara. Ulaznice se mogu kupiti na blagajnama Doma sindikata i Doma omladine.