Dragana Mirković

Folk zvezda Dragana Mirković novim albumom obeležava dve i po decenije uspešne karijere, ponosno ističe svoje poreklo, tvrdi da je luskuzni život nije promenio i priznaje da je i posle deset godina još zaljubljena u svog muža Tonija Bijelića

Piše: Nikola Rumenić

Kada je Dragana Mirković došla na svet, osamnaestog januara 1968. godine, njeni roditelji Predrag i Jelica nisu ni naslutili da se rodila devojčica koja će svojim glasom samo nekoliko godina kasnije očarati publiku na balkanskim prostorima. Kao i njenu dve godine stariju sestru Dušicu, vaspitavali su je da bude dobra devojka što je kasnije potvrdila dvadesetpetogodišnjom karijerom bez skandala i načinom života, naročito u braku sa austrijskim biznismenom Tonijem Bijelićem. Ovih dana, kada se polako priprema za obeležavanje četvrt veka na estradi, Dragana, inače art direktor svoje DM SAT TV,  finiširala je i novi, dvadeseti po redu CD, koji će uskoro ugledati svetlost dana.
Story: Po jednoj od numera album ste nazvali Eksplozija. Da li su u toj reči sublimirana vaša trenutna osećanja povodom dvadeset i pet godina provedenih na estradi?
- Svako ko bude poslušao novi CD osetiće u mom pevanju najbolje emocije i zrelost u glasu koji su, kao i ono što pevam definitivno odraz eksplozije mojih pozitivnih osećanja uzrokovanih onim što mi se dešava i na privatnom i na poslovnom planu.
Story: Za vas nije tipično da izdajete album pred Novu godinu?
- Jednom mi se to desilo, ali nikada namenski nisam izdavala album u određenom periodu godine. Ono što gađam nisu meseci za izdavanje već dobre pesme i kvalitetni spotovi. Veoma sam raspoložena za prezentaciju novih pesama zato što sam ih zavolela, a meni se ne dešava baš uvek da se vežem za svoje pesme. Ranije sam bila opterećena pozicijom na top listama i estradi uopšte, a sada nemam ambicije u tom smislu. Apsolutni sam zaljubljenik u muziku i izuzetno sam vezana za svoju publiku sa kojom sam rasla svih ovih godina.
Story: Jednu od pesama napisala vam je koleginica iz pop branše Emina Jahović-Sandal, koja je nekada bila vaš vatreni fan.
- Saša Dragić i Emina su moji novi saradnici, a numeru koju mi je mlada koleginica napisala nazvala sam Zapaliću srce. Rastopila sam se dok mi je pričala kako me je pratila odmalena i išla na moje koncerte. U nekoliko razgovora koje smo imale, prepoznala sam u njoj veoma iskrenu osobu.
Story: Koji tekst sa novog albuma najbolje opisuje vaše trenutne životne stavove?
- Oduvek sam se trudila da ljudi ne poistovećuju moj život sa tekstovima. Uostalom moj život je veoma dosadan da bi se o njemu pevalo. Živim mirno sa mužem i decom, a kome je to danas interesantno, ako se usput, na primer, ne bodeš nožem! Ali zato mene melodija mora da dotakne i uz prve taktove neke pesme koja mi se dopada ili plačem ili počinjem da đuskam. Moj suprug, s druge strane, nije preterano talentovan za muziku, mada me je podsticao da izdam prethodni album, iako sam se 2004. razočarala u estradu zbog tadašnje konstelacije stvari na muzičkoj sceni, ali i krize autorstva koja je te godine bila naročito prisutna. Toni je bio sve vreme u zaveri sa mojim fanovima koji su mu se obraćali rečima: Samo vi možete naterati Draganu da ponovo snimi CD i dostojno obeleži tolike godine na estradi. U tome su i uspeli i tek posle prošlog albuma Luče moje mnoge stvari su se u mom životu promenile. Osnivanje televizije na kojoj sam art direktor za mene je bilo dobar podsticaj za još jedan CD sa novim pesmama.
Story: Obnovili ste i saradnju sa Marinom Tucaković koja vam je za novi CD napisala numeru Laste?
- Na Marininu inicijativu snimila sam i duet sa Danijelom Đokićem Život moj čiji spot je sa preko dva miliona downloadova najgledaniji klip na sajtu You Tube na ovim prostorima. Još tada smo nas dve obnovile saradnju koju nikada nismo zvanično prekidale već jednostavno nismo mogle da se uskladimo i dogovorimo o snimanju pesama.
Story: Otkud to da ste, pored brojnih popularnih mladih pevača, izabrali baš Danijela Đokića?
- Marina je dosta uticala na to da snimim taj duet i shvatila sam da je želela da pomogne Danijelu. Rekla mi je: Dragana, ako ti ne otpevaš ovu pesmu, ne znam ko bi to drugi mogao. Ali i ja volim da mlađim kolegama izađem u susret, i pesma Život moj nije prvi takav primer. Pokojni Nino takođe je imao moju veliku podršku. Vodila sam ga na turneje, pomagala mu i potom je nekoliko godina bio najveća muška zvezda.
Story: Prošle nedelje izuzetno vas je potresla vest o smrti sina vaše saradnice Marine Tucaković. S druge strane, jedna ste od retkih koja je kolegi Ninu pomagala i pred smrt pre nešto više od godinu dana. Kako ste dočekali tu tragičnu vest?
- Kako da prihvatim smrt bilo kog mladog čoveka? Bio je to tragičan mesec za mene. Nekoliko dana ranije poginuo je Toše Proeski sa kojim sam na svojoj televiziji često sarađivala i bila mu medijski pokrovitelj za mnoge koncerte. Volela sam ga i privatno i smatram da je bio najbolji pevač na ovim prostorima. I danas teško prihvatam činjenicu da tog dečka više nema. Potom je za nedelju dana preminuo i Savo Radusinović kog sam poštovala kao kolegu i cenila kao čoveka. Ma taj oktobar 2007. bio je strašan!
Story: Jeste li u kontaktu sa rediteljskom i glumačkom ekipom filma Slatko od snova koji ste snimili?
- Srđana Dragojevića dugo nisam videla, ali nisam zaboravila koliko je svojevremeno cenio moj glumački talenat. Bata Živojinović jedina je osoba koja me i dalje zove mala i obradujem se svaki put kada ga sretnem. Branku Katić odavno nisam srela, ali skoro sam čula da me je nedavno hvalila na jednoj od ovdašnjih televizija. Ona i ja smo se u to vreme, početkom devedesetih, ponašale kao dve tinejdžerke iako to po godinama nismo bile. Branka je znala tako dobro da me nasmeje. U njenom društvu tada je bilo nemoguće biti ozbiljan. Bila sam u dobrim odnosima i sa njenim društvom u kom je bio i Srđan Todorović i svi oni su me odlično prihvatili. Ma, super smo se zezali! Bilo je to lepo vreme moje mladosti mada smo bili izloženi sankcijama i teškoj finansijskoj situaciji koja nam je svima donosila bezbroj problema.
Story: Nikola Hadži-Nikolić iz grupe 357 izjavio je da je devedesetih bilo nemoguće doći do vas i ponuditi vam pesmu. On, međutim, nije jedini roker koji vas hvali.
- Nikola mi je to rekao i lično, kada smo se upoznali. Bilo mi je zadovoljstvo da me je neko ko je iz potpuno drugačije muzičke priče video pored sebe. Veliki kompliment mi je i to što su me tokom karijere hvalili mnogi rokeri i hevimetalci, prvenstveno zbog glasa.
Story: Ali Goran Bregović vas je recimo uvrstio u pevače koje najviše voli da čuje u kafani?
- Brega je čudo! Bila sam počastvovana kada me je pre tri godine pozvao na snimanje svog šou programa, i što me je uopšte video kao interpretatora svojih legendarnih numera. Nas dvoje smo u odličnim odnosima, a prošle godine snimila sam i specijalnu emisiju sa njim za DM SAT i bila sam veoma ponosna zbog toga.
Story: Prija li vam što ste životom u Beču na neki način izolovani od srpske estrade?
- Privilegija mi je što sam zvezda u bivšoj Jugoslaviji, a u zemlji u kojoj živim sam običan čovek. Ranije mi je to bio luksuz, a sada svoj način života smatram blagoslovom.
Story: Da li su vaša dečica, sedmogodišnji Marko i šesnaest meseci mlađa Manuela, svesni popularnosti svoje mame?
- Oni imaju izuzetno zdravo detinjstvo i moje ime ih ničim ne opterećuje, ali znaju ko im je mama, iako su me tek nedavno na koncertu u Beču videli na sceni. Odmah su me zatim pitali: Mama, jesi li i ti rock star, pošto su im inače omiljeni camp rock bendovi.
Story: Pomenuli ste da vam prija izolovanost od dešavanja na domaćoj sceni, ali to našim tabloidima ne smeta da konstruišu priče o lošem odnosu sa Lepom Brenom, na čijoj svadbi ste recimo uhvatili bidermajer i uz  koju ste bili u nekim teškim životnim trenucima?
- Ona i ja nikada nismo imale konflikt i moj odnos prema njoj neće se promeniti. Za nju nikada niša loše nisam rekla i svojevremeno sam poludela zbog jednog naslova u novinama koji je glasio: Zašto sam u ratu sa Lepom Brenom? Sa tim, a ni sa ostalim tekstovima, o našem izmišljenom sukobu nikada nisam imala ništa. Neki mediji pokušavali su da zavade mnoge javne ličnosti i pitanje je samo koliko si glup da se na to navučeš, a ja sam ponekad možda bila naivna, ali ne i glupa. Brena je žena koju najdužem poznajem, kada je estrada u pitanju. Možda nismo bile preterano bliske, ali pamtim divne trenutke iz perioda kada smo se intenzivnije viđale i zaista o njoj imam samo reči hvale.
Story: Mislite da je vaš sukob iskonstruisan zato što vi imate televiziju, a ona produkcijsku kuću?
- Naprotiv, to bi trebalo da bude razlog za našu saradnju.
Story: Ipak, sa Sašom Popovićem razmenili ste mišljenja preko novina, ali čini se Grand i DM SAT više nemaju nesporazuma?
- Ni sa Sašom nisam imala nikakav konflikt, a ako je nešto rekao u novinama, uradio je to jer mu je možda došla žuta minuta, kao što svima nama ponekad dođe. Nisam želela da raspirujem vatru koja je zapaljena, i ubrzo je sve došlo na svoje kada su odnosi Granda i moje televizije u pitanju. Najbolji dokaz jeste intervju koji nam je dala Lepa Brena pre nekoliko dana i za koji ću naći dobar, praznični termin emitovanja jer velika zvezda poput nje to zaslužuje. Volim da moje kolege budu lepo predstavljene na mojoj televiziji.
Story: Ne izgledaju ipak svi lepo u starim spotovima koje emitujete...
- Niko se do sada nije bunio. Pobogu, pa prvo moje stare spotove možete videti na TV DM SAT. Na nekima od njih sam sebi tako smešna. Zamislite moj prvi spot, od pre dvadeset i pet godina? Verovatno će tako smešan biti i neki moj sadašnji spot kada prođe još toliko vremena. Najsmešnija je afro frizura koju sam nosila i koja je u to vreme bila veoma moderna. S druge strane, bila sam petnaestogodišnjakinja koja se nije šminkala. Furala sam samo s karminom koji sam sama  mazala. Jedino snimci koje sam radila za RTS bili su za sadašnje standarde pristojni jer smo tamo imali profi šminkere. Sve je to moja prošlost koje se ne stidim.
Story: Često vas takozvani modni stručnjaci kritikuju zbog načina na koji se oblačite. Koliko vas te kritike pogađaju?
- Svako od nas, i onaj ko ima najveći talenat za oblačenje ponekad omane. I to je prirodno. A nekada nisam ni raspoložena da razmišljam o tome. Da li je važnije da ja kao pevačica imam dobru pesmu i da dobro pevam ili da sam lepo obučena? Moram da priznam da mi toaleta, naročito kad stanem pred svoju brojnu publiku, uopšte nije važna.
Story: Da li je bilo teško dvadeset i pet godina ostati dobra devojka?
- Jeste kada su oko mene na veštački način izazivani skandali, a s druge strane i nije jer to sam ja i moje osobine izbijaju iz mene onakve kakva sam.
Story: Prija li vam što ste uzor mlađim koleginicama poput Tanje Savić i Rade Manojlović koje takođe furaju imidž dobrih devojaka?
- Obe sam od starta izdvajala i govorila kako su veoma fine. Ako sam im zaista ja uzor zar se ne vidi moje vaspitanje i u njihovom karakteru? (Smeh) Zar nije lepše videti dve devojke koje se normalno ponašaju, a pri tom su moderne i savršeno pevaju, nego nekoga ko je fijuknuo i pao pod nečiji loš uticaj?
Story: Prošlim novogodišnjim programom vaše televizije prekinuto je decenijsko prećutno rivalstvo između vas i Svetlane - Cece Ražnatović? Kako je uopšte došlo do te emisije u kojoj ste sedele jedna preko puta druge?
- Nas dve godinama nismo bile u istoj emisiji, ali ne zato što smo to izbegavale već nas jednostavno niko nije zvao da gostujemo zajedno. To što nikada nismo bile u bliskim odnosima rezultat je našeg različitog životnog puta. Drugačiji smo tipovi ličnosti, ali nikada nismo bile u sukobu. Jednostavno nismo kontaktirale sve do pre godinu dana, kada mi je zazvonio telefon, a s druge strane čuo se glas: Zdravo Dragana, Ceca ovde! Pitala sam: Koja Ceca? jer imam sestričinu sa takvim imenom, a imam i jednu prijateljicu koja se tako zove. Kada je rekla svoje prezime, iznenadila sam se i ubrzo smo otpočele veoma prijatan razgovor u kome mi je zahvalila zbog tretmana koji ima na mojoj televiziji. Rekla je i da sam velika kao osoba, da sam žena koja u sebi nema ni trunke sujete i održala je predivan monolog posle kog je kod mene dobila ogroman plus. Poručila sam joj da zvezda poput nje ne bi trebalo da mi zahvaljuje jer ljudi jednostavno traže njene pesme na mojoj televiziji, ali mi je u svakom slučaju bilo drago što smo posle toliko godina iskreno razgovarale. Sada kontaktiramo povremeno i Ceca, s vremena na vreme, baš zna da me oraspoloži i nasmeje lepim porukama. Nisam ranije slutila da je toliko duhovita.
Story: Koliko ste bliski sa svojom rođenom sestrom Dušicom?
- Nenormalno smo bliske. Ona živi u Požarevcu, ima svoju porodicu, troje predivne dečice... Kada Toni i ja nismo tu ona je alfa i omega TV DM SAT. Nije se ona previše uz mene eksponirala jer se udala rano, još kada sam ja počela da pevam, ali sam je u nekoliko navrata naterala da se zajedno slikamo za naslovne strane nekih divnih časopisa u bivšoj Jugoslaviji, kakav je danas Story.
Story: Kakvi ste kod kuće: da li kuvate, čistite...?
- Kod kuće sam najsrećnija i najopuštenija. Ne mogu da kažem da čistim kuću jer imam ženu koja to obavlja umesto mene, a i ne volim baš taj posao što ne znači da ga ne bih radila da moram. Ali volim da kuvam i zdravo hranim supruga i dečicu. Ne radim to svaki dan jer sa nama živi moja rođaka Biljana koja je devojka za sve i Toni obožava njenu kuhinju.
Story: Volite li predstojeću prazničnu atmosferu? U vašem domu slave se i katolički i pravoslavni Božić?
- Već smo okitili kuću. Sve se kod nas slavi, čak i Noć veštica iliti popularni Helloween, zatim Dan zaljubljenih... Uvek sam bila ljubomorna na broj praznika kod Amerikanaca, i sada to radim najviše zbog dece.
Story: Nedavno ste proslavili osmogodišnjicu braka. Jeste li i dalje zaljubljeni u svog supruga istim intenzitetom?
- Samo to neka se ne menja. Ništa drugo me osim njega i dečice u životu mnogo ne interesuje. Nikakva karijera ni popularnost se ne meri sa tom vrstom ljubavi. Toni i ja smo osam godina u divnom braku, a deset godina smo zajedno.
Story: Kako ste se upoznali?
- To je jedna neobična, simpatična i potpuno sudbinska priča. U decembru 1998. imala sam koncert u Beču, gde dugo žive moji stric i strina kod kojih sam često odlazila. Međutim, tom prilikom je Dejan, sadašnji vlasnik diskoteke Nachtwerk kome se pokvario auto i kod koga sam nastupala, poslao po mene do hotela svog prijatelja Tonija Bijelića. On je pre toga čuo za Draganu Mirković, ali nekome ko je rođen u Beču i ko je čitavog života slušao drugu vrstu muzike, nije preterano značilo moje ime. Odvezao me je na nastup i sutradan ponovo došao do hotela, pozvao me sa recepcije i uz izvinjenje zamolio da popijemo piće. Pošto sam čekala strica i strinu da idemo u šoping, a oni su tog dana kasnili čitavih sat i po, prihvatila sam Tonijev poziv, ćaskali smo, ali smo sve vreme bili na vi. U jednom trenutku poželeo je da mi preda nešto, ali tada nisam naslutila koliko je opasan mali. (Smeh).
Story: Zašto mali? Mlađi je od vas?
- Da, četiri godine, ali ta razlika nikada nije bila toliko evidentna pa ni tog dana kada smo prvi put duže pričali. Odmah sam uvidela da je pristojan, pravi gospodin i zato sam prihvatila piće s njim. Inače, u toj fazi, a imala sam trideset godina, nisam baš imala strpljenja da posvećujem pažnju nekome ko me barem malo ne zaintrigira. Bila sam i ostala veoma povučena, ali neverovatno je da mi nimalo nije bilo neprijatno da razgovaram sa tada nepoznatim čovekom koji se zove Toni.
Story: Čime vas je Toni osvojio?
- Zvuči čudno, ali u njemu sam prepoznala iste životne stavove, iako generalno gledano nemamo nikakvih sličnosti. On je rođen u Austriji, a ja u Kasidolu kod Požarevca. Nikada se pre toga nismo upoznali, on maltene nije znao za mene... a ispostavilo se da razmišljamo na isti način. Kako je vreme prolazilo, opustila sam se, leptirići su počeli da rade...
Story: Dve godine kasnije u Beč ste otišli maltene sa jednim koferom? Kako ste mogli da budete sigurni da je Toni onaj pravi?
- Osim nekih sebi dragih slika i nagrada u kofer sam spakovala samo emocije prema njemu - neizmernu i beskrajnu ljubav koja je nedugo nakon mog preseljenja rezultirala brakom. Pre toga veridbu smo proslavili u Veneciji, a venčanje je održano 28. septembra 2000 godine. Medeni mesec proveli smo na Gran Kanariju, a ubrzo nam se desio i sin Marko. Šesnaest meseci kasnije rodila se i Manuela jer sam ja tako želela pošto sam već imala trideset i dve godine i smatrala da u toj životnoj fazi ne treba čekati na rođenje drugog deteta.
Story: Koliko ste se promenili otkako ste ušli u petu deceniju?
- U januaru punim četrdeset i jednu, ali i dalje može da me rasplače ljudska zloba i nameštaljke na koje nikada nisam bila imuna. Sve to lakše prolazim otkako imam svoju decu. Kada se zbog nečega isplačem, pogledam u njih i onda mi nije jasno zašto sam plakala. Promenila sam se i u smislu životnih interesovanja. Postala sam mirna, zadovoljna i zadovoljena u svakom smislu. Presrećna sam i  bila bih zaista neskromna kada bih bilo šta još tražila od života. Dobila sam duševni mir i mnogo više nego što sam očekivala. To je moje najveće bogatstvo, a sve ostalo može i ne mora da postoji.
Story: Ni materijalno bogatstvo koje vas okružuje?
- To je tako nebitno. Lepo je što imam tu sreću da sam materijalno sigurna i situirana, bez lažne skromnosti, i novac jeste važan, ali bih mogla i bez njega. Ma uopšte ne moram da ga imam!
Story: Kažete, Toni zarađuje i muško je u pravom smislu te reči. Šta je sa vašim nastupima?
- Njih ne doživljavam kao zaradu, već kao punjenje baterija. To je moj jedini pravi način da komuniciram sa publikom koja me obožava. Toni i nije naročito srećan kada idem da radim jer zna da mi to nije potrebno, mada isto tako shvata da mi je i dalje veoma bitno održavanje kontakta sa ljudima koji prate moj rad više od dve decenije.
Story: Da li je Toni ljubomoran?
- Ma kakvi! Da samo vidite kako me fanovi, među kojim ima i zgodnih momaka, grle na nastupima! Obično se nakon što me tako jako zagrle, sa njima našalim: A sada pozerska, slika za venčanje! Da je moj suprug u toj poziciji, dakle da je zbog posla okružen mladim devojkama i ja bih sigurno imala razumevanja. Najbitnije je da on zna koliko ja njega volim, a ja sam sigurna da je toga svestan. Ne može njega ništa po tom pitanju da izbaci iz takta, niti neki komentar, a ni tekstovi u novinama jer mi beskrajno veruje, kao i ja njemu.
Story: Vašem suprugu je nedavno odstranjen benigni tumor, na sreću bez posledica. Kako ste preživljavali dane neizvesnosti?
- Nas dvoje se savršeno razumemo, isti smo horoskopski znak i iste osobe. Moja pozitivna energija u periodu kada je Toni imao zdravstvene probleme mogla bi se iskazati rečenicom: Ne, ništa loše ne može i ne sme da se dogodi. Nešto iz dubine duše govorilo mi je da će sve biti u redu. Nisam tada plakala pred njim jer znam da on to najviše mrzi. Kada me nešto rastuži, ma makar i da je film u pitanju ili bilo kakva laž koja me pogodi, Toniju to nikako nije prijatno i zato se trudim da ga poštedim takvih situacija. A ja, nepopravljiva po tom pitanju, što sam starija to sam emotivnija.
Story: Koliko se vaš odnos sa roditeljima menjao od perioda kada ste kao maloletni počeli da pevate, pa do današnjih dana kada im neizmerno pomažete?
- Imamo veoma blizak odnos jer je bilo normalno da u periodu dok sam bila tinejdžerka između nas postoje određene generacijske razlike u razmišljanjima. Sada, kao porodična žena i majka dvoje dece mislim isto kao oni i zato smo sada još bliskiji jer nas brinu i raduju iste stvari. Oni su mnogo srećni i zbog mog i uspeha televizije, zdravstveno su dobro i jedino ne mogu da im ograničim rad, iako im pored mene zaista ništa nije potrebno. Izuzetno su jednostavni, prepošteni ljudi i fenomenalne osobe.
Story: Jedna ste od retkih domaćih zvezda koja nikada nije krila svoje poreklo?
- Potičem iz Kasidola, mesta sa najviše pobednika na Ljubičevskim konjičkim igrama. Ponosna sam kada napis Selo vitezova vidim na ulazu u svoje rodno mesto, a tim povodom pre nekoliko godina proglašena sam i princezom konjičkih igara. Uopšte me ne pogađa kada me pojedini sarkastični novinari tabloida, oslove sa Luče iz Kasidola. Naprotiv, tada mi daju najveći kompliment.
Story: Takođe veoma ponosno ističete i čime se bave vaši roditelji.
- Naravno, moj otac je zemljoradnik, majka je domaćica i generacijski gledano nikada nisu imali nijednu mrlju u familijama iz kojih potiču. Nasledila sam talenat za muziku od dede po ocu, Dragutina, i ne znam zbog čega bih se stidela kraja iz kog potičem, a ljudi koji to rade definitivno imaju problem sa sobom. Počasni sam građanin Požarevca i ponosna sam na svoj kraj jer iz njega potiču veoma vredni i pošteni ljudi. Kod nas i dalje važi pravilo: Ako se obrukaš, sredina te odmah eliminiše i to je izuzetno poučna mera u vaspitavanju. Možda sam baš zato imala strejt put svih ovih godina i kada se sa punih četrdeset pogledam u ogledalo, oči mi govore da sam sve što je bilo pod mojom kontrolom radila na pravi način.
Story: Kakvi su vaši mališani, jesu li razmaženi budući da žive u izobilju? Na koga više liče?
- Deca liče na Tonija i mene i vaspitavamo ih kao što su nas naši roditelji. U stvari, jedino na čemu nas dvoje radimo kod njih jeste prenošenje onih manira koji se stiču vremenom i koji nisu nasledni. U tom smislu, pokazali su se još kao mali pa se sećam da su nas svi turisti, naročito Amerikanci, za stolom, prilikom putovanja brodom Queen Mary zapitkivali: Kako je moguće da su vam deca tako mirna? Jednostavno, smatram da ne mogu biti drugačiji od svojih roditelja jer Toni i ja nismo strogi otac i majka. Od starta se zna šta se sme, a šta ne. Nemam posebnih želja što se tiče buduće profesije mojih klinaca, ali ipak ne bih volela da budu javne ličnosti jer neke loše stvari koje sam doživela nikako ne bih mogla da preživim, ako bi se njima dogodile.
Story: Planirate li možda još jedno dete?
- Ako Bog da, volela bih da mi se trudnoća desi kada ispromovišem novi CD. To bi zaista bila kruna svih mojih životnih uspeha. Žarko to želim, a i krajnje mi je vreme zbog godina. Nebitno je hoće li biti muško ili žensko, podjednako ću se radovati, samo da mi se to desi. U poslednje vreme, deca me konstantno zapitkuju zašto ne rodim još jednu bebu i ne znam da li nešto predosećaju, ali redovno me zadirkuju. Marko bi voleo brata, Maneula sestru i jedino ću u tom smislu imati problem da im oboma ispunim želju.