Sve popularniji glumac Ivan Bosiljčić otkriva čime ga je očarala njegova devojka Tamara Blagojević, kaže da nema tog novca i posla zbog kojeg bi žrtvovao zdravlje i odnos sa bližnjima i otkriva da je spreman za ulogu oca, jer mu je porodica na prvom mestu

Piše: Ivana Nikolić

Glumac Ivan Bosiljčić se već nekoliko godina  utabanim stazama penje ka vrhu profesionalnog uspeha, a talenat koji je razvio još u vreme srednjoškolskih dana, svakom novom ulogom dokazuje i sebi i publici. Iako je kao mlad momak želeo da studira književnost, pre svega zbog ljubavi prema dobroj literaturi i poeziji koju je i sam pisao, kroz rad u recitatorskoj sekciji užičke gimnazije shvatio je da sebe najbolje može da ostvari kroz glumu. Zbog toga je već posle treće godine upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde je i diplomirao sa predstavom Viza u klasi čuvene Vide Ognjenović. Ulogama u najboljim beogradskim predstavama kao što su Cigani lete u nebo, Čikago, Brzina tame, Heroji, brzo je pred pozorišnim kritičarima pokazao svoje nesumnjivo glumačko umeće, a srca publike širom zemlje osvojio je rolama u serijama Stižu dolari, Bela lađa i aktuelnoj Ljubav i mržnja. Od grandioznog poslovnog uspeha, dvadesetosmogodišnjem umetniku je mnogo važnija emotivna stabilnost koju već pet godina neguje u vezi sa Tamarom Blagojević, a neiscrpnu podršku pružaju mu roditelji Dejan i Ljiljana, kao i brat Dragan. Svoju veličinu Ivan je dokazao i višegodišnjem učešćem u akciji Podignimo Stupove, koja je organizovana za obnovu manastira Đurđevi stupovi u Rasu. Proteklu godinu u životu Ivana Bosiljčića obeležilo je snimanje njegovog prvog igranog filma Na lepom plavom Dunavu, ali i nagrada Zoranov brk, koju je dobio za odlično dočaran lik Tripa u komadu Don Krsto.    
STORY: Predstavu Don Kristo režirala je vaša profesorka s akademije Vida Ognjenović, da li zbog te činjenice priznanje na manifestaciji Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru za vas ima poseban značaj?
- Drago mi je što mi je Vida, posle sedam godina pauze u saradnji, poverila ulogu Tripa u ovom komadu. To sam shvatio kao neku vrstu ispita i pred sobom i pred njom. Radujem se što sam ga uspešno položio. Pravog trijumfa nema bez odličnih kolega i najboljih reditelja.
STORY: Koliko vam znači ta nagrada?
- Kada pomislim na predstavu Don Krsto, u srcu su mi prezimena mojih dragih kolega: Ognjenović, Ćetković, Mićalović, Đorđević, Janketić, Cvetić, Radmilović... i ja sam srećan.
STORY: S obzirom na to da vas je Vida Ognjenović učila prvim koracima u glumi, da li s njom sarađujete lakše nego sa drugim rediteljima?
- Na nivou glumačko-rediteljskog razumevanja, ova saradnja je neprikosnovena, ali je i odgovornost daleko veća nego u radu sa drugima. Ipak, to je samo motiv više da posao uradim najbolje što mogu.
STORY: Koliko su nagrade značajne za mlade glumce poput vas?
- Nagrade mogu biti dvosekli mač. Ovakva vrsta pohvale trebalo bi da bude podsticajna, ali glumačka gordost se vrlo lako može rasplamsati i pogubiti mladog umetnika. Čini mi se da se nagradama treba radovati, ali im ne smemo pridavati previše značaja.
STORY: Najveću popularnost stekli ste igrajući u seriji Siniše Pavića Stižu dolari, koliko se vaš život promenio od kada su ljudi počeli da vas prepoznaju na ulici?
- Ne previše, ljudi mi se uglavnom obraduju. Imponuje mi što moj rad nekome prija i biću srećan dok je tako.
STORY: Trenutno glumite u seriji Ljubav i mržnja na televiziji Pink, kakav je vaš stav prema sapunicama?
- Mislim da je ova serija po rediteljskom konceptu i glumačkoj igri daleko od žanra sapunice. Nikome ne prija patetika i banalna gluma i radujem se što je ovaj projekat lišen takvih stvari.
STORY: Mnogi mladi glumci trenutno igraju u hrvatskim serijama, da li ste i vi imali ponude i možemo li da očekujemo vaš angažman u toj bivšoj jugoslovenskoj republici?
- U više navrata pregovarao sam sa producentskim kućama iz Zagreba, ali saradnja iz tehničkih razloga nije ostvarena. Nadam se da će ovakvih prilika biti još. Naročito mi se dopada jer je pokrenuta ideja kriminalističkih serija i što su koprodukcije ovog tipa sve češće.
STORY: Da li je već zakazana premijera filma Darka Bajića Na lepom plavom Dunavu u kojem igrate?
- Premijera se očekuje krajem februara, a tačan datum će se odrediti u zavisnosti od  premijernih prikazivanja drugih projekata koji su paralelno rađeni. Očekujem da će 2008. biti godina velikih i dobrih srpskih filmova.
STORY: Imate li tremu, budući da će to biti vaša prva velika premijera na filmskom platnu?
- Ova vrsta treme koju trenutno osećam umnogome se razlikuje od one pred pozorišnu premijeru. Sve je snimljeno, ne postoje mogućnosti izmene, ali pošto je kvalitetno seme posađeno u plodnu zemlju, a bilo je i mnogo kiše ove godine, ostaje mi da se nadam dobrom rodu i bogatoj žetvi.
STORY: Svojevremeno ste izjavili da odlazite na sve audicije za filmove, pa čak i na one za koje nemate poziv. Da li se situacija promenila?
- Trenutno nemam dovoljno vremena ni da ispoštujem sve pozive, a ima ih mnogo. To ostavlja prostora za neke druge, mlađe glumce, da iskoriste svoje šanse, jer u ovoj televizijsko-pozorišnoj hiperprodukciji ima mesta za sve. Inače, verujem da svako dobija onu ulogu koja mu je namenjena.
STORY: Igrate u najboljim mjuziklima u Pozorištu na Terazijama. Smatrate li da dobre uloge dobijate zahvaljujući svestranosti koju ste pokazali još u detinjstvu odlazeći na folklor, časove muzike i glume…
- Naravno, a sve čime sam se u životu bavio, makar i na jedan dan, bilo mi je od koristi u ovom poslu. Mjuzikl je svakako direktni nastavak moje ljubavi prema folkloru, samo što u pozorištu retko nailazim na slogu i zajedništvo kakvo sam u amaterskom bavljenju igrom iskusio. Međutim, to se ponekad desi  i onda se rodi odlična predstava.
STORY: Priča se da mnoge mlade devojke dolaze u pozorište isključivo da bi vas videle, koliko vam to prija?
- Drago mi je ako je to istina, ali više mi imponuje kad neko dođe da vidi predstavu zato što je u celini dobra . Suština je ne izneveriti publiku, ona je tu zbog vas i vi ste tu zbog njih.
STORY: Već nekoliko godina važite za jednog od najpoželjnijih muškaraca na javnoj sceni, šta su prednosti, a šta mane takvog vašeg položaja?
- Hvala na komplimentu! Ukusi su različiti, pa se ne obazirem previše na takve konstatacije. Trudim se da što više napredujem u svakom aspektu svog posla i svoje ličnosti. I sad se setih izreke jednog glumačkog mudraca: Nema najboljih. Ima samo onih koji se razvijaju i onih koji to ne čine.
STORY: Jeste li kao srednjoškolac i student bili na meti devojaka?
- Kao srednjoškolac ne preterano, kao student prosečno, ali zato sam kao apsolvent najviše profitirao, jer sam tada osvojio srce  najbolje od svih devojaka.
STORY: Jedan ste od najzaposlenijih mladih glumaca, da li vaša profesija zahteva mnogo odricanja?
- To je istina koja me tera da svaki slobodan trenutak mudro potrošim. Kada se zbog prevelikog pritiska dovedu u opasnost moji prioriteti, a to su zdravlje i odnosi sa bližnjima, prekidam svaku vrstu aktivnosti i posvećujem se narušenom miru. Sve se plaća, ali na neke cene ne pristajem.
STORY: Zbog velikog uspeha u poslu mnogi ljudi postaju sujetni, plašite li se da i vas ta osobina neće zaobići?
- Bolesti slične toj smrtonosne su po duh, zato se celim bićem borim da u korenu isečem omamljivi dah gospođe sujete i njene sestre bliznakinje gordosti, koje umeju da budu vrlo zavodljive.
STORY: Koliko često odlazite u vaš rodni grad Užice?
- Nedovoljno u odnosu na želju koju imam prema tom kraju i ljudima u njemu.
STORY: Vaši roditelji, otac Dejan i majka Ljiljana, imaju razloga da na vas budu veoma ponosni.
- Moj brat Dragan i ja smo njihov najveći ponos, ali ne zbog poslovnog uspeha koji postižemo, nego zbog nerazdvojne i jedinstvene ljubavi koju gajimo jedan prema drugome.
STORY: Koliko vam je značajna podrška porodice i to što  vaši roditelji i brat nikada ne propuštaju premijere u kojima učestvujete ?
- Čak i kad nisu fizički prisutni, oni su uz mene. Mnogo mi znači što na premijerama znam da u publici, osim analitičnih kolega i kritičara, postoji i neko ko me jednostavno voli.
STORY: Važite za lepo vaspitanog momka, ko je najzaslužniji za to?
- Moji roditelji i njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja.
STORY: Kao gimnazijalac pisali ste poeziju i voleli da slikate, imate li i dalje vremena za te hobije?
- Sve svoje potrebe za poetikom i umetnošću ostvarujem kroz glumu. Svaka od tih mladalačkih zanimacija bila mi je od koristi u sadašnjem poslu, a možda je i gluma samo moja trenutna zanimacija, ko će to znati?
STORY: Posebno mesto u vašem životu zauzima devojka Tamara Blagojević, s kojom se zabavljate već pet godina. Koliko vam je emotivna stabilnost važna za uspeh u karijeri?
- Ponekad je emotivna nestabilnost inspirativna za napredak u karijeri, ali bez zdravog odnosa muškarca i žene nema nijednog pravog životnog uspeha. Bez karijere bih mogao, ali bez porodice nikako.
STORY: Tamaru ste upoznali preko prijatelja, da li ste se zaljubili na prvi pogled?
- Ne, na prvi pogled sam bio fasciniran, a onda sam se dobro zagledao.
STORY: Da li je ona nekada bila ljubomorna zbog brojnih obožavateljki koje imate?
- Ona ne pati od te vrste prehlada.
STORY: Koliko je za vas značajno to što se ona ne bavi istom profesijom kao i vi?
- S obzirom na to da je Tamarina struka geografija, uz nju uvek znam gde sam u prostoru i vremenu.
STORY: U prošlom intervjuu za Story rekli ste da često iznenadite Tamaru putovanjima, da li još uvek to činite?
- Kad god mi se ukaže prilika iznenadim i sebe i nju.
STORY: Koje vam je putovanje ostalo u najlepšem sećanju?
- Najradije se sećamo Istanbula, tamošnjeg noćnog provoda, ludog šopinga, harema, konobara bez prsta, broda na Bosforu, hrišćanskog hrama koji je premaskiran u džamiju, Kapali čaršije, baklave, turskog čaja i aviona koji su sedam dana posle našeg putovanja oteli teroristi.
STORY: Šta najviše cenite kod vaše devojke?
- Čestitost i sve što ona obuhvata.
STORY: U jednom intervjuu izjavili ste kako planirate da se oženite do 30. godine, da li ste možda promenili mišljenje?
- To sam verovatno rekao kada sam bio mnogo mlađi. U međuvremenu sam shvatio da se takve stvari ne planiraju i ne daju rokovi za tako velike odluke.
STORY: Smatrate li da ste pronašli svoju idealnu polovinu?
- Ne smatram, već to vrlo dobro znam.
STORY: Da li razmišljate o roditeljstvu ili mislite da ste još mladi za ulogu oca?
- Spreman sam za ulogu oca. Biti stub doma i porodice, zaštitnik, hranitelj i roditelj, prava je privilegija! Nije li očinstvo najlepša stvar posle majčinstva?
STORY: Da li biste voleli da imate veliku porodicu?
- Mnogobrojna ili ne, biće velika samo ako bude složna!