Iv Sen Loran: Sedativi i droge su moji lažni prijatelji

Iako je čitavog života tražio spas u opijatima, borio se sa maničnom depresijom i vodio raskalašni život pun modnih izazova Iv Sen Loran, jedinu utehu našao je u romansi sa Pjerom Beržeom s kojim je dočekao duboku starost

Foto: Profimedia, Guliver

Foto: Profimedia, Guliver

Mada se stiče utisak kako se o životu slavnog kreatora Iv Sen Lorana zna sve, istina je da su oni najintimniji momenti još obavijeni velom tajne. Možda je upravo i zbog toga čuveni dizajner Tom Ford, koji je otvoreno podelio svoje viđenje o bivšem mentoru i šefu, nedavno šokirao svet.

- Iv i njegov partner Pjer Berže bili su veoma naporni i zli, pa su mi zagorčavali život. Povremeno sam živeo u Francuskoj koju sam oduvek voleo. Tamo sam pohađao studije, ali kada sam počeo u njoj da radim, zamrzeo sam je. Iako do sada nisam o tome govorio, bilo je to za mene užasno razdoblje. Iv i

Pjer bili su jednostavno zli, zbog čega Iv Sen Loran za mene ne postoji - istakao je Tom.

Ipak, Ivu i danas, nešto više od tri godine nakon njegove smrti, svi priznaju neponovljiv uspeh jer otkako se tokom pedesetih godina prošlog  veka obreo na svetskoj modnoj pozornici, ređao je samo uspehe i izgradio istinsku modnu imperiju, što je rezultiralo time da je 1989. Yves Saint Laurent bila prva modna kuća čije su deonice ponuđene na berzi. Revolucionar u ormarima mnogih slavnih žena, od princeze Grejs od Monaka do glumice Ketrin Denev, i jedan od prvih u čijoj su odeći tamnoputi modeli kročili na pistu, ostaće upamćen u maniru pravog velikana uz koga će se vezati i značajne rečenice poput onih: Stvarao je modu današnjice ili Zaslužan je za demokratizaciju mode.

Kreator Iv Sen Loran rođen je 1. avgusta 1936. godine u gradiću Oranu na severu Alžira u porodici uglednog advokata Čarlsa Matjua Lorana i njegove lepe supruge Lusijan Andree koja je ceo život posvetila podizanju sina i ćerki Brižit i Mišel. Krhke psihe, miran i introspektivan, još kao dete Iv je pokazivao slabo zanimanje za sport i knjige pa je detinjstvo najčešće provodio osamljen kreirajući u svojoj glavi maštovit svet bogat vizuelnom umetnošću. Projektovao je minijaturne setove i kostime lutkama svojih sestara pa je nakon nekoliko godina pomalo razočaran otac shvatio da sin neće krenuti njegovim pravničkim stopama. Sledeći želje svog oca Iv se ipak prijavio na stručni Licej D’Oran, gde je 1954. godine stekao zvanje pravnika. Ali, sve vreme je živeo unutar svog paralelnog univerzuma stvarajući skice i crteže koje će se pokazati kao budući ultimativni modni izraz.

Bogati otac sa jakim vezama unutar visokog društva pobrinuo se da ipak pomogne sinu jer je uvideo da njegov dečak ima veliki potencijal za dizajn. Gledajući ga dok je bezbrižno uživao u druženjima sa obožavanom majkom i njenim bliskim prijateljicama, otac je podsticao sina da razvija svoj talenat koji je iskazivao odevajući majku i njene prijateljice na originalan način. Još tada je počeo da razvija svoj manijakalni opus koji će se sticajem okolnosti i na sreću talentovanog mladića naći u rukama porodičnog prijatelja Mišela de Brunhofa, tadašnjeg glavnog urednika francuskog časopisa Vogue. Moćni arbitar mode ostao je impresioniran prefinjenošću, sofisticiranošću i smislom za stil koje je mladi Iv iskazivao pa je na njegov nagovor i savet 1953. godine prijavljen na prestižno takmičenje za mlade nade modnog sveta, gde je Iv odneo čak tri od četiri prva mesta.

Tada je imućni urednik predstavio mladog Sen Lorana velikom Kristijanu Dioru koji mu je pružio životnu priliku, radno mesto asistenta u prestižnoj svetskoj prestonici visoke mode, u kući Dior. Oni koji se sećaju genijalnog, ali preplašenog Iva na samim počecima, pamte njegove prve dolaske u Pariz kada je redovno čvrsto držao majku pod ruku. Nedugo potom završio je Akademiju visoke mode gde je stekao temelje za dalje usavršavanje, a mladom šegrtu koji je u to vreme uživao u slavi svojih senzacionalnih kolekcija Dior se pokazao kao idealni učitelj.

Vremenom je došao na mesto njegovog glavnog pomoćnika, a kako se to činio najsrećnijim trenutkom života mladog dizajnera, nije teško zamisliti poplavu emocija kada mu je tragična i prerana smrt obožavanog vladara visoke mode otvorila jedno od četiri mesta kreativnih direktora kompanije. Radikalne novine kojima je bio sklon i koje je skladno pretakao u komade odeće oduševljavale su prefinjenu publiku i strogu kritiku. Dočekan poput kralja, uživao je u novostečenoj slavi nakon revija na kojima je predstavio zvonoliki ili A kroj sa uskim ramenima i bleštavim suknjama. Ali, baš takve zamisli nisu se svidele vođstvu kuće Dior koja je po svaku cenu želela da ga se reši. Savršen trenutak za to poklopio se sa početkom rata u Sen Loranovom rodnom Alžiru jer je prestrašeni dvadesetjednogodišnjak morao u vojsku. Traumatizovan zbog svoje homoseksualne orijentacije tokom školovanja, nije uspeo da se nosi sa strogim vojnim pravilima. Nakon samo dvadeset dana doživeo je nervni slom posle čega je hitno hospitalizovan u francuskoj bolnici Val de Gras gde mu je propisano lečenje elektrošokovima i snažnim sedativima.

Posledice tog lečenja pratile su ga celog života, a oni koji su ga poznavali toj traumi pripisuju njegova lucidna stanja i bipolarne reakcije koje su varirale od stadijuma apsolutne sreće do suicidnih misli. Prema verovanju bliskih prijatelja, modnog virtuoza od sebe samog i njegovih unutrašnjih demona spasio je uspešan i nezaustavljiv muškarac koji je postao Ivova životna ljubav. Priča između Iv Sen Lorana i Pijera Beržea nadrasla je sve okvire klišea romantičnih, ali i nesrećnih romansi jer upravo je taj mladi i ambiciozni pravnik počeo avanturu sa ekscentričnim Ivom u, za njega najtežim trenucima, kada je nakon stresnog i bolnog lečenja saznao kako je dobio otkaz na mesto kreativnog direktora modne kuće Dior.

Temelje novom uspehu udario je upravo Pijer koji je u tužbi protiv magnata Diora u ime sramežljivog talenta uspeo da dobije vrtoglavu odštetu dovoljnu da se kreativni konstruktor vrati pod svetla modnih pista i to ni manje ni više nego pod okriljem sopstvenog brenda. Prva kolekcija predstavljena 1962. godine bila je tek početak četrdeset godina dugog puta tokom kojeg je bilo i uspona i padova, ali kada se sve sabere, YSL označavaju tri slova koja su postala sinonim dobrog stila.

- Koko Šanel je ženama dala slobodu. Iv Sen Loran im je dao moć - opisao je Berže rad svog dugogodišnjeg ljubavnika, ali i velikog prijatelja i poslovnog saradnika. Uz to, nakon smrti slavnog kreatora, Berže je popustio pod medijskim pritiskom i odao deo njegove privatnosti.

- Bio je manično depresivan. Jednog dana bio bi lud od sreće, a već drugog potpuno bi potonuo. Depresija ga je dovela do alkoholizma, a onda i do droge. Čak i sa predivnom kolekcijom iza sebe bio je vrlo nesrećan čovek. Više nego nesrećan! Zaista. Pokušao sam da mu pomognem i nikad nisam žalio. To je jednostavno bolest - opravdavao je životnog saputnika Pjer Berže.

Stvorivši modnu kuću po svom imenu oslobodio se nametanja i nadređenih i vodio se isključivo svojim istančanim stilskim nahođenjem. Njegov partner Pjer nije se mešao u njegovo dizajniranje nego ga je prepuštao beskrajnom svetu mašte kako bi bez ograničenja razvijao svoj talenat. U isto vreme sloboda u kojoj je neometano uživao činila se kao izlaz iz njegovih psihičkih nestabilnosti pa su modna remek-dela naprosto preplavila ormare modno osvešćenih žena širom sveta. Upravo je on pomerao granice stila odenuvši žene u muška odela i predlažući im prozirne majice i mornarske prugice za svakodnevne ili poslovne kombinacije. Inspiracije mu nije nedostajalo, kao ni ikona kojima se okružio tako da su mu i slavni Endi Vorhol i Mik Džeger služili kao muze.

- Učestvovao sam u transformaciji jednog doba, onog u kom sam živeo. Ostvario sam to odećom koja nije važnija od muzike, arhitekture ili slikanja, ali svejedno vredi ono što sam napravio - skromno i povučeno je govorio o sebi. Ta skromnost, povučenost i svojevrstan strah od pažnje koju je dobijao pratili su ga i plašili celog života. Modni genije skrivao se sam pred sobom, pa je čak i nakon svojih najzapamćenijih linija bežao od gromoglasnog aplauza publike, pojavljujući se na modnoj pisti tek formalno, nekoliko sekundi, vidno omamljen tabletama i sedativima koje je nekontrolisano konzumirao.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka toj bajci je došao kraj jer je bura emocija i crnih misli ponovo obuzela kreativca koji se zatvorio u svoju luksuznu marokansku vilu u Marakešu kako bi se što lakše izrazio, oporavio i vratio u novom starom ruhu.

Berže je voleo da deli jednu anegdotu sa medijima evocirajući uspomene na svog ljubavnika. Kada je sredinom šezdesetih Sen Loran predstavio kolekciju Mondrian obojica nisu ni slutili kako će jednom i sami postati neko sa slavom poput slikara po kojem je kolekcija dobila ime. Uskoro su mogli da priušte šta god su poželeli jer je posao cvetao. Ipak, u toj fazi kreativnog zanosa u luksuznom zdanju svoje vile u Maroku iskomplikovao se odnos između ljubavnika pošto je Sen Loran tada imao veliki problem sa alkoholom. Uz potoke omamljujućih pića na repertoaru su se pojavile i jake droge a u kokainu je najviše uživao. Njegova ekscentrična stanja za Beržea su postala nepodnošljiva, pa je posle prepričavao kako su tada samo okrutni rokovi modnih revija držali Iva iznad površine. Svakodnevno je dolazio kući pijan i drogiran u društvu mlađanih i nepoznatih mladića koji su ga uveravali kako provod još nije završen. Tome u prilog ide i možda jedan od skandaloznijih delova u neautorizovanoj biografiji u kojoj autor Meri Domink Lelivre pominje njegove bezbrojne seksualne avanture.

- Noću pada na kolena i zadovoljava mlade Arape u senci pariskih mostova. On je poput frigidnog adolescenta koji prikuplja sirova seksualna iskustva kako bi osetio ushićenje - između ostalog autorka je pisala i o dizajnerovoj mladosti kada su mu britanski modni kritičari dali nadimak Ministrant. U tom skandaloznom biografskom štivu Pijer Berže želeo je da progovori iz perspektive životnog saputnika Iv Sen Lorana, ali uvidevši kako će nadobudna novinarka Meri Domink Lalivre pokušati da ogoli njegovu genijalnost, odustao je od saradnje i radio je sve što je bilo u njegovoj moći da knjiga ne bude objavljena. Ipak, sabotaža nije uspela, ali je uspela prošlogodišnja renomirana izložba u pariskom Pti Pleu koja je odala počast najvećem dizajneru 20. veka.

Početkom osamdesetih prijateljice Beti Kartou i Lolo de la Falis koje izgledom podsećaju na feminizirane verzije njega samog, poslužile su kao inspiracija novih kolekcija pa se dizajner vratio u Francusku i krenuo u dalje osvajanje tržišta. Usledili su nikada ranije viđeni poduhvati poput lansiranja parfema, kozmetike, ali i legendarne couture kolekcije sa prepoznatljivim logom koji su mu garantovali stotine miliona na računu. Onaj ko preživi pričaće - rečenica je koja najbolje opisuje furiozna stanja zabavljanja, trošenja potencijala i mladosti. Prošle su sedamdesete godine obeležene afirmacijom u elitnim krugovima, kao i brendiranjem imena YSL – ostali su veliko nasleđe i bogatstvo koje je Pijer vodio dok je Iv uživao putujući po svetu, istražujući tkanine i zaboravljene krajolike kojima se inspirisao za nove linije parfema.

Godine 1971. ponovo je podigao medijsku prašinu i izazvao zanimanje javnosti kada je nag pozirao za jedan oglas svog parfema. Uspeo je da šokira mnoge, ali je svojim činom jasno uputio pitanje koje nije nudilo jednoznačan odgovor: Zašto je društvu prihvatljivije kad za takav oglas pozira naga žena, a pred golim muškim telom svi se sablažnjavaju! Na neki način golotinja se nametnula kao njegov zaštitni znak.

- Nekoliko puta sam ponovio koliko često poželim da sam izmislio farmerke: najspektakularniji i najpraktičniji komad odeće. Farmerke održavaju seksepil, jednostavnost i prefinjenost, sve ono što želim da predstavim svojom odećom - otkrio je velikan kome je već 1983. godine njujorška MoMo odala počast tako što mu je za dvadesetpetogodišnjicu karijere darovala retrospektivu. Bilo je jasno kako je uspeo u nastojanjima menjanja savremenog odevanja žena i muškaraca, kao i u reformi ponašanja modne industrije koja je sada pokrila sve segmente ljudske taštine, želje za maskiranjem i izražavanjem.

Teške depresije obeležile su njegovu dalju karijeru pa je upravo njegov partner često govorio kako je Sen Loran rođen sa slabim živcima. Njegova slava prerasla je u hedonizam i prekomerno uživanje u drogi i alkoholu, a njegov izlazak na modnu pistu na kraju revije postajao je sve ređi.

- Poznajem strah i samoću. Sredstva za smirenje i droga su moji lažni prijatelji - priznao je proslavljeni kreator.

Kraj milenijuma doneo je i nove modele ponašanja dok je Iv smanjenim intenzitetom uživao radeći na kolekcijama. Fransoa Enri Pinaul koji upravlja grupacijom Gucci kupio je njegovo carstvo i uspešno ustoličio Toma Forda na čelo pre a porte kolekcije, čim je želeo da osveži lice starog majstora koji je lagano gubio korak sa novim dizajnerima dok su osvajali njegove klijente. Ostavljen na mestu kreativnog direktora visoke mode, najavio je povlačenje iz sveta mode pa je 2002. godine doneta odluka da se kuća YSL službeno zatvara, premda će muška i ženska ready to wear kolekcija sada pod direkcijom Stefana Pilatija i dalje postojati.

Poslednjih nekoliko godina Ivovog života krhko zdravlje umanjilo je njegovu kreativnost, pa je dizajner od svog penzionisanja nije više crtao. U maju 2006. godine tokom pariskog Fashion Weeka ugledni modni dizajner kolabirao je ispred svog butika. Dok su se slavne ličnosti poput Viktorije Bekam i Kejti Holms divile kolekciji YSL tokom revije u Parizu, sedamdesetogodišnji dizajner srušio se nasred ulice Aveni Montanj. Zdravlje mi je bilo zabrinjavajuće, pa se povukao u samoću boreći se sa svojim krhkim psihičkim i fizičkim stanjem, provodeći trenutke sa voljenim Pjerom.

Jedan od najdirljivijih trenutaka u njegovom životu dogodio se svega nekoliko dana pre smrti 1. juna 2008. godine, ali o njemu se malo zna - Iv Sen Loran i Pjer Berže stupili su u brak, odnosno potpisali su građanski dokument o istoplnoj zajednici koju francuski zakoni izjednačavaju sa brakom. Iako decenijama nisu bili u romantičnoj vezi činjenica je da su se Pijer i Iv voleli celog života i da je njihova ljubav bila važan element u stvaranju modnog genija.

Iv je preminuo u 71. godini od tumora mozga u svom domu u Parizu. Vest je medijima obznanio Pjer koji je ostao uz njega sve do samog kraja.

Priredila: Ksenija Konić

Tekst: Ana Lukiček

  • Mira, 2014-02-07 18:42:09

    Ako je tačno napred napisano,nije se lako snaći-u svakom slučaju velika muka i velika nesreća,a kako to često biva,tek na kraju,kako se najmanje očekivalo,ključ-rešenje za mnogo šta,ali i od samog početka je bilo neobično-tanka je linija između mnogo čega.Pored svega,uspio je svijetu pokazati po nešto od onog što je mogao.Sigurno je da će mnogi pamtiti-YSL.Šta bi tek bilo da ih je više razumjelo što i njegov jadni otac.Put u propast nas lako pronađe i kad ga ne tražimo.

galerija

Hot Story

Maja Marijana ostavila supruga: Ako mi neko priđe, pucaću

Rešena

Hot Story

Koja poznata dama uživa u zagrljaju ovog muškarca? (FOTO)

Seksi

Hot Story

Čedomir Jovanović otvoreno rekao šta misli o Jeleni Karleuši

Iskreno

Newsletter

Email: