Crkveno venčanje pevačice Goce Tržan (47) i njenog izabranika, muzičara Radomira Raše Novakovića (32), za tren oka postalo je atraktivna vest domaćim medijima, a razloga je sijaset. Želju da se jedno drugome na večnu ljubav zavetuju pred Bogom supružnici, koji su sudbonosno “da” pred matičarem izgovorili u septembru 2015, imali su već neko vreme, a odlučili su da je realizuju protekle subote bez mnogo pompe. Verski obred, koji je pevačica nazvala nestvarnim i bajkovitim, održan je u Crkvi Pokrova Presvete Bogodice na Zvezdari, a prisustvovalo mu je petnaestak njenih i Rašinih najbližih prijatelja i članova porodice. Intimno slavlje nastavljeno je u jednom prestoničkom restoranu, a uprkos kišnom danu, svi su se divno proveli. Sa Gocom i Rašom čuli smo se narednog jutra kada su im se utisci malo slegli.
Po čemu ćete pamtiti taj 17. jul?
Goca: Imali smo zaista prelep dan. Pamtiću ga po tome što su me podilazili žmarci od pojaca, ali i od sveštenikovih reči. Čitao je, između ostalog, jevanđelje koje govori o ljubavi muškarca prema ženi i obrnuto, da muškarac mora da voli svoju ženu, njeno telo i duh i da ona istom merom mora da mu uzvraća. Dobili smo zaista interesantnu i divnu poruku, na kojoj smo zahvalni svešteniku Jovici, starešini hrama, jednom divnom i savremenom čoveku. Za ljude koji znaju u šta stupaju i šta crkveno venčanje znači bilo je nestvarno. Raša i ja nismo želeli da u to uđemo kao guske u magli, bez plana. Sve što smo u životu radili, činili smo stepenik po stepenik i kada je tome vreme. Bilo je zaista divno.
Raša: Pamtiću naše drugo večanje po tome što smo uspeli da okupimo prijatelje, kumove i članove porodice. Ljude na koje možemo uvek da se oslonimo i oni na nas, kakva god bila vremena, što je ključ svega.
Do momenta dok niste objavili fotografiju na “instagramu” gotovo niko nije znao da ćete se ponovo venčati, a pričali ste nam da ćete, kada do toga dođe, to obeležiti velikom žurkom koja podseća na onu iz 2015. godine. Zašto ste se odlučili za intiman ručak bez muzike i da to sakrijete od medija?
Raša: Što je čovek stariji, to više teži nekim intimnjim okupljanjima. Osim toga, zar niste čuli, muzika i muzičari prenose koronu (smeh).
Goca: Nismo želeli žurku, već okupljanje gde ćemo moći da sedimo, ispričamo se i ručamo s najbližim prijateljima i članovima porodice. Osim toga, reč je o crkvenom venčanju uz koje, po našem mišljenju, ne ide velika proslava. Žurke će svakako biti za, recimo, desetu godšnjicu braka. Tek nam je šesta.
Da li ste crkvu i datum venčanja odabrali nasumično ili postoji neka simbolika ili konkretan razlog za to?
Goca: Ako me pitate da li smo se tih dana prvi put poljubili ili popili kafu, nismo.
Raša: Sigurno je da sam ja tih dana maštao o tebi.
Goca : Da, sigurno (smeh). Želeli smo da se venčamo u manastiru Bođani blizu Bača, Rašinog rodnog mesta. Čekali smo blagoslov, međutim pošta se zaturila i ljudi iz episkopije Bačke su je dobili na dan kada smo već morali da rešimo kada i gde ćemo se venčati. Otišli smo u zvezdarsku crkvu, koju smo posetili pre par meseci povodom jednog krštenja i izuzetno nam se dopala. Generalno nije važno gde se venčavaš, već šta imaš u srcu i glavi kada to radiš.
Da li su vas venčali isti kumovi kao na opštinskom venčanju?
- Došlo je do male izmene. Imamo toliko bliskih prijatelja s kojima smo želeli da ostvarimo kumovsku vezu, ipak ja sam odabrala drugaricu Gordanu koju mnogo volim i koja mi je po mnogo čemu slična, dok je Raša uzeo svog kolegu i prijatelja Igora. Nije da nismo imali još kandidata, ali u ovom momentu smo tako izabrali i nismo to učinili tek tako. Imali smo jake razloge.
Goco, umesto venčanice, za crkvenu ceremoniju odabrali ste belo odelo, da li to znači da ste i sve one protokolarne stvari poput bacanja bidermajera i sečenja mladenačke torte takođe preskočili?
Goca:Jesmo, to smo sve preskočili.
Raša : Ni prve bračne noći nije bilo (smeh).
Goca: Uvek sam želela da se venčam u odelu i izađem iz nekakvog standarda. Na regularnoj svadbi imala sam dve venčanice, sada sam htela nešto malo drugačije.
Primetili smo da je mladenačka torta bila ljubičaste i žute boje, koje su prevladavale i u dekoraciji na vašem prvom venčanju. Mora da te dve boje imaju veliki značaj za vas?
Goca: To su boje naših aura, određuju naše energije i kako nas dvoje vidimo jedno drugo. Kada zatvorim oči i zamislim Radomira, on mi sija ljubičastom, nijansom ludila, a ja njemu žutom.
Vujadin Savić, bivši fudbaler Crvene zvezde, započinje novu životnu i profesionalnu fazu – karijeru fudbalskog trenera. Nakon pažljivo sprovedenog procesa selekcije, Fudbalski savez Srbije uvrstio ga je na listu kandidata za UEFA kurs, čime je Savić zvanično postao deo nove generacije budućih trenera domaćeg fudbala.
Komentari (1)