Kada neko ima poteškoće u čitanju, kaže se da ima disleksiju. Upravo to je poremećaj Pauline Manov sa kojim se suočila još u osnovnoj školi, kada prema njenim rečima disleksija nije postojala kao dijagnoza.
- Nemam dijagnostikovano, zato što u moje vreme, kad sam ja išla u osnovnu školu, osamdesetih godina, nije se znalo da uopšte to postoji i da može da se dijagnostikuje poteškoća u čitanju. Jednostavno se to smatralo – ne znaš da čitaš i to je to. Vežbaj više, radi više, i to je to - ispričala je glumica tokom gostovanja na "RTS-u".
Poremećaj Pauline Manov, kako sama kaže, stvorio joj je kasnije mnogo neprijatnosti tokom posla.
- Svaki put kada me neko prozove da pročitam nešto, ja se preznojavam i veoma mi je velika frka, da tako kažem. Veoma velika neprijatnost i teško mi je jako kad moram javno da čitam nepoznat tekst. Kad u tekstu naiđe duža reč – pročitam prvi slog i ne vidim ništa dalje - ispričala je glumica i istakla kako je shvatila da je disleksija poremećaj sa kojim se bori. Naime, glumica je nakon jedne emisije o poteškoćama u čitanju shvatila da i ona ima disleksiju:
- To kako su oni opisali te poteškoće, šta se čoveku dešava kada čita – ja sam na kraju rekla – Pa meni se isto ovo dešava.
Poremećaj Pauline Manov stvarao joj je poteškoće u poslu
- I kada imamo čitajuće probe, to je uvek velika naprijatnost jer se preznojavam i ja vidim u očima mojih kolega i reditelja, čitam im u očima da misle – kako smo se zeznuli, ko je ovu ženu pozvao. Pa ona ne ume ni da čita, a kamoli da nešto sad odglumi. I to je veoma neprijatno u početku, i onda ja to vežbam, vežbam, vežbam, da njima pokažem kako ja u stvari znam da čitam. I onda ja navežbavam čitanje. Ja glumim da čitam – ja u stvari naučim napamet i onda kao: – Haaa, kako ja lepo čitam - ispričala je i zaključila:
- Šta sve tu ume da bude, pa čak ume da bude i neprijatno, ume da bude smešno, jer mozak radi.
Komentari (0)