Ćerka Irene Grahovac stigla je kao blagoslov dizajnerki koja se godinama borila da se ostvari u ulozi majke
Ćerka Irene Grahovac - mamin trijumf
Irena Grahovac (54), dizajnerka čije ime i prezime asocira na kvalitetne komade od krzna i kože, svoje ime počela je da gradi pre više od 25 godina na modnoj sceni Srbije, ali i van nje. Pre četiri godine modna kreatorka pokrenula je novu liniju koja je potpuno drugačija od onog na šta je svoje klijente navikla – moderne šuškave jakne koje pravi od poliestera naišle su na veliki odziv, te zbog njene linije "Contra" brojne kolege je često nazivaju "srpskim Monklerom". Osim toga, njen brend je proširio delatnost i na kašmirske kapute, što sve čini Irenu vrlo zadovoljnom. Osim uspešnog modnog brenda, Irena je ispunjena i privatno u skladnom braku, u kom je dobila ćerku i verne prijatelje. Zato smo intervju počeli najpre pitanjem o životnim udarcima koji su je ojačali.
Danas uživate u svim segmentima života, ali nije sve bilo tako idealno na tom putu, zar ne?
- Nekoliko životnih situacija mnogo me potreslo. Prevremeni gubitak oca, izgubila sam veliku podršku kada sam imala 27 godina i srušio mi se čitav svet. To je bio za mene veliki šok. Drugi veliki udarac doživela sam kada su mi 2010. opljačkali radnju u centru grada, to sam teško podnela. U toku noći je nestala cela kolekcija, sve ono što sam stvarala godinu dana. Nikad nije pronađen krivac. Posle su me najviše pogodili zluradi komentari ljudi koji su likovali zbog onog što me je snašlo. Tada sam navikla sve da prihvatam, jer, ako bih se mnogo udubljivala, život bi mi se raspao. Svakodnevica mi se sastoji od čestih stresova te se trudim da stvari ne primam k srcu. Čovek s vremenom ogugla i na ružno i prestane da se sekira. Teško mi je bilo da prihvatim smrt dragih ljudi koji su nastradali od kovida. Antivakserski pokret zato prezirem – ljudi nemaju pojma o čemu pričaju dok ih ne zadesi smrt bližnjeg. Trudim se da vodim uspešnu firmu i da budem dobra majka i supruga. Ja sam umetnik, dizajner, ali ne možeš danas biti samo to ako vodiš brend, jer sam i te kako opterećena administracijom.
Deset vantelesnih oplodnji prethodilo je dobijanju ćerke. Mučni proces kroz koji ste prošli i činjenica da ste o tome među prvima javno govorili usmerilo je dosta žena s tim problemom na vašu adresu. Da li im i danas rado dajete savete i koje?
- Pre desetak godina, postala sam majka posle više pokušaja vantelesnih oplodnji. To je bilo pravo čudo u mojim godinama, imala sam 44. Bila sam presrećna. Među prvima sam o tome pričala javno jer treba pokazati drugim ženama da nisu usamljene u tom problemu, i da nas je mnogo. Nekada su žene bile stigmatizovane i nazivane pogrdnim imenima jer nisu mogle da imaju decu. Nažalost, to još uvek postoji kao tabu tema. Pričanjem o tome naglašavam javno važnost tog problema i imam grupu žena koje savetujem i podržavam.
Da li vam se čini da je danas više nego ikad taj problem gorući kod nas, posebno što se vantelesne oplodnje skoro uvek plaćaju iz sopstvenog džepa?
- Proces je skup i odobrava se do neke godine deo troškova od strane države. Neke žene mogu da budu mnogo zdravije u 45. nego neke od 19. godina i ne bi trebalo da postoji starosno ograničenje za to – dok god je žena sposobna i ima zdrave jajne ćelije trebalo bi da pokušava. Naročito ovde gde je loš natalitet. Mnoge žene se kasnije odlučuju za roditeljstvo zato što je i sam život skup, a treba doći u fazu ekonomske stabilnosti, posebno ako hoćete decu.
Ćerka Irene Grahovac - Nešt najlepše što mi se desilo!
Dobili ste Sofiju u 44. godini, da li vam se s ovog aspekta čini da su to odlične godine za roditeljstvo?
- Godine nisu važne za roditeljstvo, već da neko ima mnogo ljubavi i požrtvovanja. Deca su nešto najlepše. Ako smo sposobni za velika davanja, onda smo spremni za roditeljstvo.
Dugo ste zbog hormona tokom vantelesnih imali višak kilograma, ali uspeli ste da se izborite s njima. Kako se danas osećate s novom figurom i koliko je mršavljenje uticalo na poboljšanje celokupnog zdravlja?
- Meni se desilo da sam imala višak kilograma zbog hormonskog disbalansa. To je prošlo i osećam se dobro, kao što sam se osećala i pre trudnoće, kada sam imala normalnu kilažu. To je bila faza. Svim ženama koje dobiju disbalans mogu da poručim da će to proći. Tu je bitna podrška partnera, jer ako vas neko voli, voli vas i sa 10 kilograma više ili manje. Znam toliko mršavih žena koje su nesrećne i same i mnogo srećnih debeljuca.
Izjavili ste da ste se kasno udali, ali i da smatrate da ste pametno birali. Koje Zoranove osobine i karakterne crte najviše cenite i kakav je on otac?
- On je veoma dobar otac, ne poznajem nijednog muškarca koji se toliko bavi porodicom. Posvećen je našem detetu, od odvođenja i dovođenja iz škole, preko odlaska s njom na aktivnosti, do uspavljivanja. Ja sam zaslužena da budem kontrolor za školu i vaspitanje.
Ko je stroži roditelj i da li je Sofija poslušno dete ili nekad ima i svoje "bubice"?
- Ne spadamo u stroge roditelje. Imam mek karakter, nemam potrebu da autoritet sprovodim strogoćom. Smatram da je potrebno da je pripremim za životnu disciplinu i red i rad u glavi. Tako će biti stabilnija sutra. Moj muž je nežna majka, a ja predstavljam autoritativnog oca. Sofija je u pretpubertetu ali neretko uspem da je razgovorom pravilno usmerim. Imamo ritual uspavljivanja, kada mi pred spavanje ispriča sve što se dešavalo tog dana. Ja se složim s njenim postupcima, a poverenje je ključ za dobar odnos. Ako se pojave problemi, i ona mi ih poveri, moći ću da je uputim na pravi put na vreme.
Znate onaj osećaj kada aplikacija preporuči tačno onu seriju koju ste hteli da gledate? Ili kada dostava stigne u minut, baš kada ste ogladneli? Ili kad vam pametni sat kaže da je vreme za šetnju i vi se zaista pokrenete? To, zapravo, uopšte nije slučajnost. Živimo u eri personalizacije, gde se sve više toga prilagođava upravo nama, našim potrebama, navikama i ritmu, gde je osećaj kontrole i slobode najvrednija valuta.
Komentari (0)