Andrija Milošević i Aleksandra Tomić otkrili pol i ime bebe ekskluzivno za "Story"
Nasmejani, vedri i ludo zaljubljeni. To je utisak koji se stiče kad provedete neko vreme sa Aleksandrom Tomić (38) i Andrijom Miloševićem (43). Iako izbegavaju preterano eksponiranje, a zajednički editorijali su im potpuno strani, budući da se trude da u medijima uglavnom pričaju o svojim projektima, povod je ovoga puta možda i najvažniji do sada. Sandra i Andrija postaće roditelji prvi put početkom sledećeg meseca, a za naš magazin pristali su da govore o svemu što je pratilo njihov život proteklih meseci, kao i o planovima za slatku budućnost koja ih očekuje.
Sandra, približili ste se velikom danu. Kako je biti u drugom stanju tokom pandemije i da li žene u tom osećaju zaista uživaju ili im je lakše da to tako predstave dok je realnost drugačija?
ALEKSANDRA TOMIĆ : Pandemija je izazov za svačiju psihu, a za trudnice naročito. Žene su izuzetno osetljive u ovom periodu, a i inače su preopterećene gomilom saveta i tuđih iskustava, još kad se na to doda strah od ovog užasnog virusa, često postane previše za jednu ženu. Mene je priroda počastila veoma lakom trudnoćom i nisam prolazila kroz brojne izazove koje žene često imaju pa ne smem ni da se žalim. Sigurna sam da mnogim ženama trudnoća nije samo uživanje nego borba sa sopstvenim telom i psihom.
Imate li tremu pred dolazak bebe ili osećate da ste spremni?
A. T. : Apsolutno sam spremna, ali to ne znači da nemam određenu vrstu treme koja više ide iz uzbuđenja i želje da sve prođe kako treba. Prvenstveno mislim na porođaj. Imala sam sreću da moju trudnoću vodi prof. Dejan Filimonović koji me je kroz nju proveo kao kroz šetnju i nije dozvolio da razvijem ikakve strahove i paranoje. Jedva čekam da vidim to malo biće.
Tokom proteklih gotovo devet meseci uspeli ste da sačuvate informaciju kog pola je vaša beba i koje ime ste odabrali i zašto. Da li je sada trenutak da nam to otkrijete?
A. T. : Nismo krili pol bebe ni u jednom trenutku, samo nismo imali ni želju ni potrebu da izveštavamo javnost o svim detaljima. Čekamo sina, Relju. Ime mu je dao jedan od mojih najboljih drugova, Stevan, s kojim sam krenula u prvi razred osnovne škole još 1990. godine i dan-danas smo nerazdvojni, pa je onda i ime koje je on dao našem sinu još lepše.
Story
Andrija, pripadate li redu balkanskih muškaraca koji se ipak malo više raduju sinu iako tvrde drugačije?
- Ne pripadam tom redu, nego svom i radost osećam podjednako intenzivno. Voleo bih da imamo i ćerku i sina. Radovati se novom životu, to je nešto najsvetije pod ovim nebom. Imati osećaj smisla i potpune ispunjenosti, to je ono za čim traga svaki dobar čovek. Imam utisak kao kada se pred zoru rađa Sunce, pa pomisliš: Bože, koliko je lepo.
Imate li želju da oformite veliku porodicu?
A. M. : Imam. Ne žurim, ne mistifikujem, ali to je ideal. Koliko ćemo biti u mogućnosti, to ćemo videti, ali bez obzira na to koliko nas je za stolom, mi ćemo biti porodica.
Komentari (0)