Pevačicu Maju Odžaklijevsku (68) znamo po brojnim hitovima iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka a dokaz da je izgradila uspešnu karijeru najbolje se prepoznaje u činjenici da i toliko godina kasnije svi znaju za njeno ime. Možda bi ova umetnica makedonskog porekla i danas bila muzički aktivna da joj život nije promešao karte na drugačiji način kada je njenom unuku Luki pre devet godina dijagnostikovan autizam. Unuk Maje Odžaklijevske u tom trenutku pevačici je postao najveći prioritet čime je objasnila i svoje povlačenje sa scene kada je pre godinu i po dana u jednoj emisiji najavila svoj poslednji nastup.
- Ovog puta ste me podsetili da vas podsetim da bi ovo zaista trebalo da bude jedan lep oproštaj, tako da bih molila da ne nastupam, jeste, znam da to volite, ali ja sam malo umorna od svega. Luka je autističan, još ne govori i ja sam mu se potpuno posvetila. Ne kažem da sam zanemarila sebe, ali ja nisam u prvom planu u ovakvoj situaciji. On je postao potpuno drugo dete - rekla je ranije pevačica. Unuk Maje Odžaklijevske centar je njenog sveta a tokom pandemije iskusili su dodatne probleme u funkcionisanju.
- Živimo u omanjoj zgradi, tako da smo u dvorištancetu Luka i ja sami. On svaki treći ili četvrti dan dobije autistični napad jer mu ne dam da izađe iz dvorišta, ili je u kući, ne može da se kreće puno. Tada nemam nikakvu pomoć, popričala sam sa kol centrom socijalnog rada da eventualno pošalju neku mlađu osobu koja će da ga prošeta. Međutim, oni su rekli šta ako ta mlađa osoba bude zaražena pa prenese virus. Rekla sam da su potpuno u pravu, preguraćemo on i ja ovo - ispričala je ranije. Unuk Maje Odžaklijevske, kako je pevačica takođe pomenula, veoma je dobro dete i sve razume uprkos svojoj bolesti.
- Ja sam prva to primetila, ne moja ćerka, jer sam već dvoje dece odgajila, imam više iskustva. Prosto, nije imao fokus na mene, a imao ga je sa šest meseci. Nije imao nikakav fokus, nikakvu interakciju. Možete da vičete pored njega, on je u svom svetu i, onako, tužan. To je veoma bolno za roditelje. Prve dve godine govorio je one prve reči koje dete izgovara: mama, tata, baba. A sad više ne govori. On već pet godina ćuti. Doduše, peva i izgovara neke slogove, ali to je sve - opisala je ranije stanje svog unuka.
Pevačici svakako nije pomoglo u snalaženju sa bolesnim unukom to što do skoro nije imala penziju već su preživljavali, ali joj je pao kamen sa srca kada joj je početkom ove godine stigla vest da joj je odobrena nacionalna penzija koja joj u mnogome olakšava situaciju.
Komentari (0)