Kada pišete o Mariji i Marini Gobović, uvek postoji dilema da li da ih predstavite kao interpretatorke tradicionalne, izvorne muzike, rukovodioce dečjeg hora “Slavujčići”, koji radi pri Hramu Svetog Save, kompozitorke, tekstopisce, kao promoterke naše kulture u inostranstu ili, pre i posle svega, mame petoro mališana i supruge dva Bojana.
Kad im pomenete ovu nedoumicu, Marija kaže: “Misija našeg rada na muzičkoj sceni tesno je povezana sa promocijom vrednosti, koje svako od nas treba da živi, primenjuje ili bar poštuje.”
Pomislili smo da razgovor nastavimo u istom maniru, jer prave vrednosti treba što češće promovisati, ali – činjenica je da smo još uvek pod utiskom praznika, koji su iza nas.
Po čemu ćete pamtiti 2023. godinu?
Marina: Godina 2023. bila nam je veoma uspešna i radna. U januaru smo bile u Americi, gde smo dobile „Tesla Spirit“ priznanje za doprinos kulturi i za stvaralaštvo. Tada smo imale divne nastupe u Njujorku, Vašingtonu i Čikagu.
Objavile smo album „Lepota je u tradiciji“ za PGP RTS i „Sveti Sava“, album našeg hora „Slavujčići“, čiji je izdavač Hram Svetog Save. Snimile smo i nekoliko singlova, koje su pratili spotovi u čijem smo nastanku uživale.
Imale smo mnogo solističkih koncerata u Srbiji i inostranstvu, držale smo muzičke radionice za decu u dijaspori, na kojima smo ih učile našoj izvornoj muzici…
Napravile ste i stilski iskorak snimajući pesmu “Hoću da pevam”, koja je u pop maniru. Da li ste oklevale pre nego što ste je objavile?
Marija: Nikada ne oklevamo kada srcem verujemo u nešto. To je bio slučaj i sa ovom pesmom, za koju je Marina napisala i muziku i tekst.
Vrlo smo srećne što ju je publika veoma lepo prihvatila i što se pušta na radio-stanicama. Presrećne smo jer dobijamo samo pozitivne komentare.
Privatna arhiva
Koja je od vas dve veći optimista?
Marina: Obe smo veliki optimisti i kroz život koračamo pozitivno. Naravno, dese se i situacije koje nas razočaraju, rastuže, ali sve je to sastavni deo života.
Najbitnije je ne klonuti duhom i ne odustati od svojih snova i ideja. Svako treba da ima neki svoj cilj i motivaciju da ga ostvari. Kada, najzad, u tome uspete, zadovoljstvo i radost su još veći.
U januaru ste bile u Americi, a i ove zime ćete na put “preko okeana”. Da li ćete na Floridi, u Bostonu, Njujorku i Patersonu imati samo nastupe ili su u planu još neki angažmani?
Marija: Tokom dana ćemo držati edukacije za decu, a u večernjim časovima koncerte za ljubitelje etno zvuka. Sve je organizovano u parohijskim domovima naših crkava.
Na Floridi ćemo nastupiti na jednom velikom muzičkom festivalu, ali o tome ćemo da pričamo kada se budemo vratile. Intenzivno se pripremamo za to i veoma se radujemo.
Kako izgleda organizacija pred tako dalek put, budući da imate petoro dece?
Marina: Naši roditelji, muževi i njihovi roditelji mnogo nam pomažu da uskladimo obaveze koje imamo. Prvi poziv koji smo dobile za Ameriku podrazumevao je mnogo duži boravak, ali smo ga odbile baš zbog dece.
Idemo na dvanaest dana, a budući da će se tada završiti raspust i početi škola, verujemo da će se oni zaželeti škole i drugara, pa će im vreme bez nas brže proći.
Komentari (0)