Zorica Brunclik siromaštvo je spoznala još u ranom detinjstvu. Odrastanje joj je bilo teško zbog čega danas i te kako ceni sve ono što je stekla marljivim radom i karijerom dugom pola veka.
- Živeli smo u velikoj nemaštini jer je mama imala jadnu platu, pa se dešavalo da smo jedno jaje delili na četiri dela. Jedne godine mi je kupila broj veće cipele da bih mogla da ih nosim nekoliko sezona.
Moja mama je farbala bukvalno deset jaja, uznemirim kad se setim tih situacija.
Nas četvoro i njih dvoje, jedno jaje je čuvarkuća. Svi su znali kako stojimo i verovatno bi nam dali korpu jaja. Mama nije davala da izlazimo iz kuće, da se ne bi znalo da nemamo. Farbala je lukovinom, nije bilo para za farbu. Nije bilo novca dovoljno, naravno. Bilo je previše ponosa. Mislim da sam ga previše pojela - rekla je Zorica koja je imala želju da upozna jednu posebnu osobu, ali ih je njegova smrt, nažalost, sprečila.
- Imala sam želju da upoznam patrijarha Pavla, ali on je preminuo. Da imam kuću sa stepenicama kao u filmovima na dve strane sa velikim holom, sad me to ne interesuje, treba brisati prašinu.
- Takođe mi je san bio da imam „mercedes“ kabriolet. Hteo je muž da mi ga kupi, ali baš u tom periodu moja mama je umrla, dugo se nisam od toga oporavila i nisam vozila.
Ata Images/Antonio Ahel
Sada imam samo želju da se ujutru probudim, zahvalim Bogu na tome i da me ništa ne boli , iskrena je bila pevačica i dodala:
- Sitnice me čine srećnom, ne zato što sam takva po karakteru, nego zato što sam u tim godinama. Ne postavaljam više sebi ciljeve, već se okrećem osnovnim postulatima - porodici, prijateljima, pre svega mužu - ispričala je pevačica.
Komentari (0)