Ostao je bez oca kad je imao pet godina, sestri sa posebnim potrebama je najveći oslonac: Životna priča mladog glumca je filmska

Jovan Jovanović, omiljeni glumac mlađe generacije, rođen je u Trebinju pre 31 godinu. Tri godine je studirao ekonomiju, a onda se prebacio na Fakultet dramskih umetnosti i usmerio karijeru u tom pravcu.

Antonio Ahel/ATAImages

Bez oca je ostao kada je imao samo pet godina, pa je majka bila centralna figura njegovog detinjstva.

- Mislim da njoj dugujem sve ovo što sada živim. Verovala je čak i kad sam ja sumnjao. Zbog toga i danas uvek prvo sa njom delim svoje radost i tuge – rekao je Jovan jednom prilikom za HELLO!.

Pročitajte: Majci Željka Joksimovića lekari ne mogu da pomognu: Bolest je muči godinama

Gubitak oca u ranom detinjstvu ostavio je traga na njegovo odrastanje.

- Verovatno me je to mnogo odredilo. Kad izgubite čvrst oslonac, a tako ste mali, svet za vas više nije isto mesto. Mislim da je tako bilo i sa mnom. Ja sam imao pet i po, a sestra osam godina kada smo izgubili oca – ispričao je glumac gostujući u emisiji „Život u balansu: Razgovor sa dušom”, na Blic TV.

Iako starija od brata, Jovanova sestra Jelena, odrastala je pod njegovim okriljem.

- Moja Jeca je posebna osoba sa običnim potrebama. Toj formulaciji me je naučila komšinica Irina, koja je rekla da to nisu deca sa posebnim potrebama, nego posebna deca sa običnim potrebama.

- Oni, stvarno, imaju obične potrebe. Dovoljno je da im parkiraš kamion ljubavi, strpljenja i razumevanja. Njima će to biti dovoljno – kazao je mladi umetnik u iskrenoj emotivnoj ispovesti.

 

 

- Ona je za mene do moje osme godine bila starija sestra, a onda sam ja postao stariji brat. Već sa deset godina sam je pratio do škole, vodio računa da funkcionišemo dobro. Nikad nisam imao neku barijeru ili stid, iako odrastaš u maloj sredini pa vidiš da neko drugačije gleda tvoju sestru i onda se postaviš zaštitnički – prisetio se.

Sestra Jovana Jovanovića bila je i ostala njegov ponos.

- Uvek sam bio radostan što je baš ona moja sestra. Mislim da su ljudi koji dele život sa takvom decom, takvim ljudima, privilegovani. To je nešto što te vraća na osnovne ljudske potrebe, na ljubav, radost, sve ono lepo.

- Moja profesija je takva da se dešava da nema posla, da sam ljut i gord, i nezahvalan. Ali, jedna šetnja sa njom u našoj ustanovljenoj ruti mi je dovoljna da se vratim jer shvatam šta je dovoljno za sreću i osmeh – jedna bratska patnja.

Pročitajte: Ana Nikolić neutešna! Jedne godine na Uskrs umro joj je otac, a sledeće...

- Nešto na šta smo oguglali, nešto šta smo počeli da podrazumevamo, oni nikad neće početi da podrazumevaju - zaključio je glumac, koji nas je u proteklom periodu oduševio ulogom u filmu „Čuvari formule”.