Sara Jo za Story: Bila sam slomljena

Sara Jo o vezi sa Žigom govorila za Story ali i o promeni boje kose i proslavi rođendana.

Godinama je Sara Jo (31) razmišljala kako bi bilo kad bi postala plavuša, ali je čekala savršenu priliku da to uradi. S vremenom je shvatila da savršena prilika retko kad postoji, pa se jednog dana probudila i svojoj frizerki Maji Stanišić poslala poruku: „A zašto povod za tu promenu ne bi bio moj 31. rođendan“? Međutim, akcija „iz smeđeg u plavo“ nije bila baš tako jednostavna, jer je Sara već imala isplanirano rođendansko putovanje u Barselonu.

Kad smo se videli s njom, čuli smo sve detalje, ali i kako se oseća kao plavuša. Naravno, nismo zaboravili ni njenog partnera Žigu.

Najpre nam Sara priča kako je plava kosa bila iznenađenje za sve – ofarbala se čim se vratila s rođendanskog putovanja u Barselonu.

– Drugarica me je pitala da li sam se farbala u avionu (smeh). Volim da rođendan obeležim na društvenim mrežama, a ove godine sam želela da to učinim fotografijom na kojoj ću biti s novom bojom kose. Dok sam bila u Barseloni, iz dana u dan sam se bavila organizacijom svih detalja. Poslednjih meseci nije nimalo lako okupiti ekipu za bilo koju zamisao, jer svi imaju mnogo obaveza. U nedelju sam veoma kasno stigla kući, a posle samo šest sati spavanja bila sam kod moje frizerke Maje. Budući da se tako velika promena boje kose ne može brzo uraditi, direktno iz salona sam otišla u studio Dušana Petrovića. Slikanje, u kome smo beskrajno uživali, malo se odužilo pa sam tu dočekala ponoć i – rođendan – kroz osmeh priča Sara.

Pomenuli ste da čak ni drugaricama niste rekli da ćete se ofarbati. Da li je vaš dečko Žiga znao?

Bilo je to iznenađenje čak i za njega i moje roditelje (smeh). Žigi sam rekla da idem kod Maje da se sređujem, ali ne i šta ću da uradim. Tek kad sam se ofarbala, poslala sam mu sliku, a moji su novu frizuru videli tek u utorak, na porodičnom ručku. Svima se dopala, a najsmešnija je bila reakcija Dunje Jovanić. Budući da ove godine nisam planirala da pravim proslavu, odlučila sam da te večeri odem na premijeru, na koju me je pozvala moja dobra prijateljica, glumica Aleksandra Tomić, naravno zajedno s njenim suprugom Andrijom Miloševićem. Neposredno pred ulazak u pozorište stajala sam s Majom, a onda je došla Dunja i s njom se srdačno pozdravila. Budući da me je, prethodno, videla samo s leđa, krenula je da mi zvanično pruža ruku. Kad sam se okrenula, njeno začuđeno „mooooolim?“ je trajalo i trajalo.

Da li se drugačije osećate od kada ste plavuša?

Prvih nekoliko dana bila sam opterećena svakim pramenom, što se potpuno uklapa u činjenicu da sam temeljna u svemu, pa i kad je u pitanju stajling. Analizirala sam kosu pod raznim uglovima, pod različitim svetlima, tražeći odgovor na pitanje da li je sve ispalo baš kako treba. Otkrila sam novu bolest, kojoj možemo dati ime „analiza svake dlake“ (smeh). Kad sam shvatila da je stvarno to to, počela sam da uživam u svom novom izgledu. Budući da smo menjali i nijansu obrva, sada mi je zanimljivo traženje novih boja šminke. To je super izgovor za kupovinu.

Boško Karanović

 

Jednom prilikom ste ispričali da Žiga pre svakog događaja vidi i prokomentariše vaše stajlinge. Da li vam se ukusi podudaraju i koliko utičete na njegovo odevanje?

Do sada je podržao svaki moj izbor, jer veruje u moj ukus. Volim što primećuje i najmanje detalje. Mnogo toga može da iznese, a ja sam mu pomogla da sve to zaokruži. Mislim da se uz mene samo malo više opustio, upravo zbog tog poverenja u moje izbore.

Prošle godine u ovo vreme pričali smo o velikoj rođendanskoj žurki kojom ste ušli u tridesete. Šta je, u vašoj duši, obeležilo ovih dvanaest meseci?

Bez preterivanja, imam utisak da su od tada prošla tri meseca, mada je ovo bila veoma sadržajna godina. Skoro svi koji su mi čestitali rođendan govorili su – da li je moguće da je već toliko prošlo od one proslave. To mi je glavni utisak, a prethodni period su mi obeležila putovanja i nova životna iskustva. Početkom godine sam odlučila da ova bude laganija i da se više posvetim sebi i svojim ljudima. Zaista se osećam kao druga osoba u odnosu na onu s kraja 2023, koja je bila i fizički i psihički iscrpljena. Dobila sam poletnost koju sam izgubila i na tome sam beskrajno zahvalna svojoj tridesetoj godini.

Da li ćete i u 2025. ući sa sličnim obećanjem?

Ne, dobila sam nalet energije. Malopre sam imala sastanak sa saradnicima, koji sada ulaze u fazu iz koje sam ja izašla. Tek sada razumeju ono kroz šta sam prolazila prošle godine. Dovoljno smo bliski da se na račun toga šalimo. Ovakva godina bila je neophodna ne samo da bih sakupila snagu već i da bih se uželela posla. Iako publika to ovog trenutka ne može da vidi, nikad nisam bila produktivnija nego sada.

Pred rođendan ste s drugaricom otputovali u Barselonu. Da li je to bilo rođendansko putovanje?

Marija i ja smo ove godine duplirale kumstvo – prvo sam ja njoj bila kuma na venčanju, a onda je ona mene krstila. Deo poklona bilo je to putovanje, ali smo morale da sačekamo kraj oktobra da bismo obe našle par slobodnih dana. I dalje sam pod utiscima iz Barselone, za čije žitelje bih rekla da su vrlo slični nama. Hrana je posebna priča (smeh). Mislim da su moji pratioci pomislili da sam zvanično prešla u food blogere.

Dušan Petrović

 

Da li vam je bilo neobično dok ste šetali gradom, a niko vas nije prepoznao?

 Drugog dana boravka u Citadeli sreli smo ekskurziju iz Novog Sada, a i kasnije je bilo nekoliko susreta s našim ljudima koji tamo rade, studiraju ili su i oni turisti. Poslednje noći smo Marija i ja jedva sakupile snagu da odemo na piće, jer su nam prethodni dani bili potpuno ispunjeni. Međutim, želele smo da vidimo El Born, deo grada s mnogo „skrivenih“ kafića i malih klubova, tipa prođeš kroz supermarket, a iza je fantastično mesto.

Bile smo na četiri-pet takvih mesta, tek da osetimo atmosferu, a na poslednjem smo shvatile da nam je najlepše bilo u prvom. Kad smo se tamo vratile, naišla je mlađa ekipa iz Srbije, s kojom smo provele celo veče. U prvom trenutku nismo shvatile koliko „mlađa“, a kad smo saznale, osetile smo se kao da smo im tetke (smeh).

Kad smo ih pitale za godište, rekli su „šesto“, a nas dve smo pomislile – aha, devedeset šesto. Međutim, oni su rođeni 2006, a to znači trinaest godina manje od mene! Neki od njih studiraju u Milanu, neki u Barseloni, a nas dve smo bile ponosne što su oni, tako slatki, fini, lepi i harizmatični ljudi iz naše zemlje.

Instagram

 

 

Čini se da ne spadate u devojke koje zbog ozbiljne veze zanemare drugarice?

Život mi je podario neverovatne prijatelje. Koliko god je, tokom dvanaest godina bavljenja ovim poslom, bilo perioda kada je bilo neverovatno teško naći vreme, nisam dozvolila da to utiče na naše odnose. Ako danas ne stignemo da se vidimo, možemo da se čujemo, da razmenimo poruku. Nikada nisam imala partnere koji su to, u bilo kom trenutku, pogrešno tumačili. Naprotiv, mislim da su cenili moju lojalnost u svakom odnosu u mom životu – u porodici, s prijateljima ili njima.

U jednom intervjuu ste četiri puta upotrebili reč – lojalnost.

 A sada tek prvi put, ali imamo još vremena (smeh). Šalu na stranu, za mene je to uvek bila ključna osobina, a iz godine u godinu sve jasnije znam koliko mi je važna. Kod mene i osnov saradnje čine lojalnost, ljudskost, posvećenost i deljenje istih vrednosti, a to može da se preslika baš na svaki odnos. Takva sam i prema svom psu. Jednostavno, ne umem drugačije.

 Da li ste videli tekstove na portalima u kojima se postavlja pitanje – zašto ste rođendan proveli bez Žige?

Pokušavali smo na sve načine da tog dvadeset devetog budemo zajedno, ali je on morao da bude u Sarajevu, gde je Jelena Rozga 2. novembra imala koncert. Kao koreograf i plesač uveliko je bio u pripremama. Ja, zaista, nisam opterećen takvim stvarima. Žiga već za par dana dolazi u Beograd, pa ćemo sve nadoknaditi. Eto, da ljudi ne brinu.