Fotografije iz detinjstva uvek bude različite emocije. To je i pokazala jedna od nekada najboljih teniserki sveta.
Njena životna priča nije svakidašnja. Rođena je u Hrvatskoj, a za vreme rata, izbegla je u Srbiju. Imala je tada osam godina. Kada je napunila 11 godina, porodica se seli u Sidnej.
Velika želja njenog oca je bila da njegova ćerka trenira tenis. Sa prvim treninzima je počela kad je imala samo 6 godina, a do osamnaeste je osvajala australijske trofeje.
- Otac je stalno pričao kako sam ja jedini izlaz za celu porodicu. Veoma često nismo imali šta da jedemo. Tenis je jedan od najplaćenijih sportova na svetu, novčane nagrade rastu... Ponekad je to razlog zašto roditelji guraju svoju decu - ispričala je Jelena Dokić koja je otvoreno govorila da ju je otac zlostavljao.
Čak i nakon punoletstva, kada je napustila porodičnu kuću, Jelena je dobijala preteće poruke od oca Damira. Slala mu je novac , prepisala mu kuću na Floridi, a sve u nadi da će je ostaviti na miru. Imala je lom živaca nekoliko puta, a jednom je htela da se baci sa blakona svog stana u Monaku.
Sada se svog tužnog detinjstva prisetila i na Instagramu.
Mislim da sam imala oko 7 godina. Ne izgledam samo tužno, znam da sam bila tužna. Znam kakav je osećaj biti uplašen i živeti u strahu i u veoma nesrećnoj i nasilnoj porodici. To me je navelo na razmišljanje.
Ponosna sam na ovu devojčicu. Ne zato što je uspela da bude uspešna u toliko različitih oblasti i različitih stvari koje je preuzela. Već zato što se toliko borila za sebe, svoju slobodu i svoj glas kada nije znala da li će preživeti još jedan dan.
Nije bila prihvaćena od svoje porodice ili društva i toliko se borila za sebe kada niko nije mario ili nije želeo da pomogne.
Ponosna sam na nju jer je postala žena koja danas definitivno može da kaže da je ljubazna, prizemna, skromna, empatična, saosećajna i pomaže drugima.
Ponosna sam na nju što je izdržljiva, uporna, borac, što se ne predaje i što je jaka.
I definitivno može da kaže za sebe da nema mržnje, gorčine, ljutnje, ljubomore u svom telu kada je lako mogla da postane ta osoba.
Ponosna sam na nju jer su život i ljudi mogli da je pretvore u hladnu osobu, a ona nije dozvolila da se to desi.
Ponosna sam na nju.
I kada bi ova devojka mogla da pogleda u budućnost i da me sada vidi, mislim da bi i ona bila ponosna na mene i na to ko sam i ko sam postala
Samo podsetnik da se borite, verujete, nikada ne odustajete i uvek budite dobra i ljubazna osoba.
Komentari (0)