Razbila sam se ko zvečka kada je stigao negativan test: Marija Kilibarda prvi put o borbi za majčinstvo i gorčini neuspeha

Voditeljka Marija Kilibarda već osam meseci ponosna je mama devojčice Senje. Sada kada je ostvarila svoju najlepšu želju, u emisiji "Balkanskom ulicom" prvi put je Marija Kilibarda progovorila o borbi za potomstvo.

- Znam samo da sam trepnula i iza mene je već bilo nekoliko godina pokušaja i pokušaja, negativnih testova, negativne bete. Kada imaš misiju i kada si predan njoj i kada se desi taj pozitivni rezultat, nekako zaboravljaš, barem ja, te teške stvari. Ono što mi je onako ostalo urezano na tom putu su ta neka pitanja: "Zašto imaš dvoje, a ne troje?", "Zašto nemaš decu?" i morala sam baš da odrastem da me ne pogađaju ta pitanja i nikome nikada nisam dala odgovor, jer nisam želela da me neko žali.

Pročitajte: Srce moje deli se, na pre i posle nje - Marija Klibarda obožava ćerku Senju

- To je jako važna tema, ali ja nisam želela da pričam o tome, jer nisam želela da u meni neko vidi neku jadnu ženu koja se bori sa tim. Ja sam želela dostojanstveno da radim svoj posao i da ne zauzimam medijski prostor na taj način.

- Imala sam podršku okoline, Banetove porodice, moje porodice. Bila sam okružena tolikom ljubavlju i kada smo prvi put otputovali u Solun na kliniku da probamo, uspeli smo i stigla je naša mala Grkinja.

Marija Kilibarda o borbi za potomstvo: Najteže mi je bilo tada

- Mislim da je najteži trenutak bio posle drugog pokušaja. Mislim da je hormonska terapija bila izuzetno agresivna, a mislim i da je bio veliki pad jer sam baš poletela i mislila da je to to i onda sam se razbila ko zvečka kad sam pala.

- U tim trenucima prvo budem sama sa sobom, a onda nas dvoje gledamo da se sastavimo. Prvo gledamo šta je meni potrebno, šta je njemu potrebno da bude dobro, da li ćemo da otputujemo, da li ćemo da sednemo i jedemo. Potpuno drugačije prevazilazimo krize on i ja i morali smo da smislimo dva modusa i da ih kombinujemo.

- U tim trenutcima ženi je jako teško jer ona ne može da stane, a nikad ne znaš do kog momenta tvoje telo nešto može da podnese, u kom trenutku terapije, ta količina svega može da bude okidač, za ne daj bože neku bolest ili psihičko urušavanje.