Autor i voditelj emisije "Nikad nije kasno", Žika Jakšić završio je nedavno u bolnici, a harmonikaš i njegov prijatelj Aleksandar Sofronijević otkrio je da se čuo sa njim.
- Čuo sam se sa njim. Žika se oporavlja, dobro se oseća, njegovo zdravstveno stanje se popravlja. Još uvek ne zna da li će se pojaviti u finalu ''Nikad nije kasno'', ne zna da li može da izdrži toliki napor i pritisak, ali najvažnije je da se on oporavi - ispričao je za Informer Sofronijević.
Muzičar, voditelj i preduzetnik koji je u februaru napunio 61 godinu svojevemeno je tokom emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović", priznao da je mnogo toga prošao u životu.
- Vreme je novac, ljudi ne znaju da ga protumače pa misle da je to vezano sa materijalnim dobitkom, ne znaju koliko je vreme vredno i koliko je važno da se ne troši uzalud.
Još jednu stvar sam shvatio, da sada recimo sa 60 godina, bez obzira što je meni moj peščani sat, jako puno vremena je iza mene, a jako malo vremena koje mi ostaje do moje, da kažem, smrti, je' l tako, jer svi ćemo doći do tog dana, e, to drugo vreme koje je meni preostalo, ja sam naučio i počeo da učim kako da ga cenim i kako da ga trošim. U tom smislu, bez obzira što sam sebi obezbedio, neko bi rekao možda i komforan život, postao sam čak i gospodar svog vremena - kaže Žika koji ističe da spava dok se ne naspava, da je rasporedio svoje vreme kada radi onako kako to njemu odgovara.
Ispovest Žike Jakšića o detinjstvu
Žikina majka je bila učiteljica, ona je najviše vodila računa o njemu i bratu, ali voditelj pominje i oca koji je takođe imao veoma važnu ulogu.
- Bez ikakvog dubljeg razmišljanja, prvo moja majka, koja je po prirodi, ona je bila učiteljica, mislim, svako će za svoju majku reći da je divna žena, moja majka je zaista bila jedna divna žena, ali i moj otac Dušan koji je takođe bio, da kažem, ispravan čovek. Nikad nisam doživeo neku agresiju mog oca prema majci. Ja nikad nisam doživeo da se on nešto dere na nju, pazite, to je jedna harmonija koja je između njih vladala, gde sad ja sa ove distance znam koliko je ona njega poštovala, a koliko je on onako, što se kaže, bio nežan i prema njoj, a i prema nama. Što se tiče vaspitanja, majka je više provodila vremena s nama. Otac je kasnije radio u fabrici kao tehnolog i često je bio i na nekim putovanjima - rekao je Blic Žika.
Jakšić je progovorio i o detinjstvu koje je proveo u Aleksandrovcu zajedno sa svojim roditeljima i mlađim bratom. U rodnom gradu Žika je kaže imao slobodu, a bio je odličan đak, vukovac.
Antonio Ahel/ATA Images
- Nas je bilo u toj generaciji, ne znam već koliko, velika je škola, "Aca Aleksić". Bio sam Titov pionir, još se sećam te zakletve. Onako, nekad mi, možda neću celu da je kažem, ali danas kad postajem pionir dajem svečano obećanje da ću biti dobar i veran drug, da ću poštovati roditelje i starije... I nije ni bitno, ali ove dve stvari su jako važne kad prenesemo na ovo vreme - kaže između ostalog Žika i dodaje:
- Ali te reči, da ću biti dobar i veran drug i da ću poštovati roditelje i starije i kad prenesemo to sad na ovo vreme, nekako je malo i tužno. Malo smo se, da kažemo, svet napreduje u tehničkom, tehnološkom smislu, ali usput i ljudi, ti trendovi, da kažem, vi ste psiholog pa onda dobro znate, psihijatar, kako se menjaju ta unutrašnja svest ljudi, i ako pričamo o moralu i etici, i to se onako malo grize, grize taj zub vremena i onda mi je onako malo tužno i pitam se gde se izgubilo to drugarstvo, gde se to izgubilo da ću biti veran, da ću biti iskren, pošten, gde, da li se to malo gubi kod, ne samo kod novih, nego i kod nas, stare generacije, polako i mi posustajemo.
Komentari (0)