Dubravka Mijatović nikad iskrenija: Sudbinu ne možeš da promeniš

Pozorišna, televizijska i filmska  glumica Dubravka Mijatović je već decenijama na sceni i njena bogata biografija ispunjena je mnogobrojnim ulogama i uspesima. O privatnom životu ne govori gotovo nikada. Na snimanju filma „Tri palme za dve bitange i ribicu“, 1998. godine zbližila e sa kolegom Goranom Radakovićem sa kojim je dobila ćerku. O majčinstvu je govorila davne 2003. godine u emisiji kod Tanje Peternek.

Pročitajte: Prvi muž Dubravke Mijatović o njoj je govorio samo jednom i imao je šta da kaže

 

- Ćerka mi je promenila život iz temelja, da sam znala da će mi ovako lepo promeniti život, mnogo ranije bih to uradila. Ja sam mislila da će mi to promeniti život u smislu da neću moći ništa, a zapravo sam dobila nešto lepo. Nije mi se odrazilo na posao, čak mogu da kažem da sada više radim.

Nismo imali nikakav egzistencijalni strah. Da smo tako razmišljali, nikada se ne bismo odlučili. Znaš kad kažu: 'čekaj da bude ovo, čekaj da bude ono, još ova uloga' – mi nismo tako razmišljali, jer se sve to nekako reguliše na kraju. Ta želja da imaš dete je jača od svega.

Stefan Tomasevic/ATAImages

 

Slažem se da je glumački posao neizvesniji od drugih, ali sve je to isto. Živimo u Srbiji i u toj varijanti niko ne bi trebalo da ima decu. Nikada nisam planirala da odem iz Srbije jer je moj posao stvarno specifičan, i nemam tu vrstu ambicije. Šta da radim tamo, da idem na kastinge? Nemam tu energiju u sebi. Raditi u svojoj zemlji i na svom jeziku je nešto potpuno drugo. Baviti se glumom negde drugde možeš, ali to je nešto potpuno drugo – što mene ne zanima.

Nisam bila razmažena trudnica, da čovek ne poveruje. Moja pojava možda govori da sam razmažena, ali u praksi je bilo drugačije. U Pragu, kad smo bili, ja sam sve spremala sama – kuvam, cedim, pripremam sve za decu. Pored nas je sedela neka žena, tip domaćice, misliš: 'Ova ne izlazi iz kuhinje, zna sve', a ja vadim iz šerpice ono što sam spremila. Nekad izgled može da prevari.

Te priče nastaju kad pokušavaš u ovom poslu da se izboriš za neko dostojanstvo profesije i kažeš šta može, a šta ne može – ispadneš večiti buntovnik. Potpuno su pogrešno postavljene stvari. Kod nas u ovom poslu kažu: 'On je profesionalan, hoće sve, ne postavlja pitanje' – a to nije profesionalac. Profesionalac je onaj ko postavlja pitanja i daje od sebe najbolje, rekla je Dubravka koja nikada nije volela da se fotografiše za magazine.

Antonio Ahel/ATAImages

 

-  Meni je najveći problem kad treba da se slikam za neki časopis. To mi ne prija. Tada radije vadim fotografije sa filma. Sva pojavljivanja na premijerama – ne uživam baš u tome. Mnogo bi lakše prolazila da sam uvek nasmejana, ali na meni se jasno vidi šta mislim. Da li je to suština, ne znam. Kad ljudi shvate tvoj stav i iskrenost, više te cene – shvate da ih ne lažeš i da tvoja reč ima težinu. Zavisi od koga dolazi, ali ja volim kritiku – mnogo toga možeš da naučiš. Kada kritika nije dobronamerna, trudim se da je ne čujem. Kada dolazi od pravih ljudi i kada je bolna, možeš mnogo da naučiš.

Na pitanje Tanje Peternik kako podnosi ideju da treba reditelj da je odabre za ulogu odgovorila je da sve smatra sudbinom.

-To mi je u opisu radnog mesta, ali ne mora da bude tako, ne rade svi tako. Ima i drugih načina, ali meni tako prija. Mislim da ne možeš ništa da promeniš ono što je sudbina. Ona uloga koja mi je namenjena, stići će mi, da li je to želela ili ne, doći će do mene.

- Kada sam upisivala akademiju, nisam očekivala da će mi život biti glamurozniji. Nisam želela glamur. Nerviralo me je što su me ljudi odmah prepoznavali, a ja sam želela da to eliminšem. Htela sam da se bavim glumom, da me niko ne prepoznaje, da samo radim svoj posao i imam mir. Shvatila sam da je to nemoguće -  rekla je tada Dubravka.