Roditelji Novaka Đokovića, Dijana i Srđan, već 35 godina su u braku. Iako se retko otvaraju pred kamerama, u emisiji „Balkanskom ulicom“ 2020. godine ispričali su svoju životnu priču – od prvog susreta, preko poljupca i prosidbe, do svih žrtava i poniženja koja su podneli kako bi stvorili porodicu i podržali sina na putu ka vrhu sveta.
- Sećam se trenutka kada sam video Dijanu. Bila je u skijaškoj opremi, kombinezonu na vrhu planine Kopaonik. Pančić. Video sam prvo siluetu. Imala je naočare za sunce, te nisam mogao da joj vidim pogled. Došla je da skija i polaže za učitelja skijanja i nasankala se“, poručio je Srđan.
Dijana se nadovezala svojim sećanjem na prvi susret.
- Tako je bilo. Ugledala sam ga na stazi, u plavom kombinezonu, ski škole ‘Geneks’, tadašnje. Utegnut. Isto sam prvo videla siluetu. To su bile drugačije okolnosti, na stazi“, pojasnila je Dijana.
Prva ljubav i poljubac
Romansa je ubrzo procvetala, a Srđan se kroz šalu prisetio i njihovog prvog poljupca.
- Bio je odmah prvi poljubac na stazi. Šalim se. Nije. Bilo je ubeđivanja nekoliko dana.“
Nedugo zatim, doneli su i veliku odluku – da zasnuju porodicu.
- Začeo se Novak. Dijana je posegla za nekim ženskim trikom i rekla ovako: ‘Ti nemaš nikakve obaveze, ja ću to dete da rodim, a ti kako hoćeš’. Tako je bilo. I sve ostalo je istorija. Dogodilo se to što se dogodilo.“
Ata Images
Upoznavanje sa porodicom i predrasude
Par je ubrzo morao da upozna i roditelje.
- Imali smo veoma kratko vreme za upoznavanje. Ali smo se upoznali sa roditeljima, niko ništa nije krio. Danas je to verovatno drugačije, nikoga ne interesuje ko su i šta su roditelji. U to vreme se ipak pitalo i znalo. Sigurna sam da su njegovi roditelji mnogo više obratili pažnju odakle sam ja. Čak sam u jednom momentu postala pevaljka. Pokojna Srđanova majka je zvala sestru koja je malo nagluva i rekla ‘Srđan se ženi’. Na šta je ona pitala: ‘Odakle je devojka?’, kaže joj ona ‘Hrvatica’. ‘A, pevačica’, odgovara ona. Tako da sam ni kriva ni dužna postala pevaljka“, ispričala je Dijana.
Dijana dolazi iz stroge vojne porodice, gde su pravila i obrazovanje bili na prvom mestu.
- Nisu bili oduševljeni da se tako mlada udam. To je bio problem. Nisam završila fakultet i sve ono što sam ja zacrtala. Neke stvari se u životu dogode nenadano, nikada ne znaš šta život nosi, a ja sam odlučila da se udam.“
Žrtve i odricanja
Tokom godina koje su usledile, porodica je prošla kroz brojne izazove.
- To što je ona uradila i istrpela svih ovih godina to je neverovatno. I mene. Ja sam težak naravno. Sve naše okolnosti u kojima su deca odrastala i u kojima smo živeli. Sedamnaest godina smo živeli u tuđim stanovima. Dijana je radila, dojila Đoleta, čuvala Marka i slala meni i Novaku pare sa kojima smo putovali po svetu da bi on igrao turnire. Nije bilo lako ni najmanje, retko koja žena bi to izdržala, rekao je Srđan.
Dijana je sve to sažela u dve rečenice.
- Bilo je momenata kada sam osećala da ne mogu više. On kaže ‘hajde još samo ovu godinu, još ovo da prođe'“, dodala je ona.
Diskriminacija i nerazumevanje
Osim finansijskih teškoća, suočavali su se i sa predrasudama u inostranstvu.
- Bilo je veoma teško reći odakle smo. Te Srbija i Crna Gora, te posle samo Srbija. Ne možeš da im objasniš odakle si? Pogotovo u Americi. Oni ne znaju. Pa te pitaju, jel Sirija? Onda sam stvarno shvatila da oni nemaju pojma gde se nalazimo, povezivala sam ex YU, Tito, Kosovo, ma ni tada nisu znali.“
Photo by Maddie Meyer/Getty Images
Početci na turnirima
Novak je u mladosti najčešće putovao sa ocem, dok je majka radila i obezbeđivala sredstva.
- Nismo od početka mogli da sedimo u takvim ložama. Morao je da se dokaže i popne na taj stepenik. Do tada smo igrali na nekim tamo sporednim terenima. Koji da li imaju jedan ili dva reda sedišta. Ili nemaju uopšte. Moj prvi odlazak bio je na Bergamo. Čelindžer. To je bio prvi veći odlazak u inostranstvo, pošto je tata putovao sa njim. Ja sam morala da radim, pečem palačinke, zarađujem pare i da šaljem. Odvede nas pod Alpe, u martu mesecu, smrzli smo se. Katastrofa. Rekoh ako je ovo to, baš mi nije neki užitak bio.
Posle su krenuli veći turniri, gde nas naravno niko nije fermao. Pošto imamo veliku porodicu i dovoljno je da krene nas četvoro, to je već dosta karata. Nisu hteli da nam daju karte, ograničeni broj za svakog igrača. I tako dalje. Vidiš da su od Federera i ostalih vrhunskih igrača u to vreme deca imala akreditaciju, a nama ne žele da daju. I onda smo se tako snalazili, završila je Dijana.
Komentari (0)