Aleksandra Jeftanović proslavila 50. rođendan, pa za Story poručuje: Ne kajem se ni zbog čega

Poznata TV voditeljka i uspešna influenserka Aleksandra Jeftanović, povodom svog 50. rođendana, pozirala je sa decom, Anom i Aleksom, i iskreno govorila o svom dosadašnjem životnom putu — da li bi nešto promenila, zašto „filteri“ nisu njen izbor i kako je proslavila ovaj jubilarni rođendan.

– Oko pet sam se našla sa Sašom i decom, s kojima sam do pola devet bila u jednom divnom restoranu. Sedeli smo, pričali, uživali... Bila sam neverovatno rasterećena i veoma srećna. Bio je to lep dan. Dane pred rođendan je pratilo čudno raspoloženje. Ja sam „žena svojih godina“, svake od njih.

Pročitajte:Mermerno carstvo jedne domaćice - Kuhinja Aleksandre Jeftanović kao iz magazina FOTO

Za mene je rođendan pogled na kalendar, pogled na sat – da se odredimo u vremenu i vidimo gde smo i kuda idemo. U tom smislu mi nije bilo prijatno, ali sam se u sredu ujutru probudila potpuno rasterećena, laka i srećna. Imala sam da obavim posao, a taj posao sam izabrala i volim, s ljudima koje sam takođe izabrala i volim. Ostaje da rođendan obeležim s prijateljima. Ponosna sam na svakog od njih i na činjenicu da ih nemam mnogo, što je takođe stvar mog izbora.

Svi su pravi i svima njima, bilo da su to poslovni saradnici ili iz privatnog života, zahvalna sam što su tu i što su takvi kakvi jesu. Sve je to deo pravog puta, koji nije uvek bio lak, ali je moj. Ne bih sve ponovo, ali bila sam uvek iskrena prema sebi i spremna na posledice svojih odluka. Stajala sam iza njih i kad su bile loše. Žene su iskustvena bića, mnogo puta sam išla glavom kroz zid, ali ko nije – kaže na početku influenserka i TV lice.

Objektivana

 

Čini se da je kod vas sve, od braka i dece do poslova, išlo po principu – samo strpljivo sačekaj pravi trenutak i biće super. Da li se tako odvijalo spontano ili ste već u dvadesetim znali da sve što treba dođe na svoje mesto?

- Stvarno verujem da će ti doći ono što je tvoje, ali da neće doći lako i brzo. Drage volje bih zaobišla neke ljude i situacije, ali pretpostavljam da bih napravila neke druge greške. Devedesete su bile teške za život, ne bih ih romantizovala, a s druge strane, dvadesete su veoma teške za ženu. Nisu to bile lake godine, ali kad je pred pedesetu trebalo da se osvrnem i pogledam u ogledalo, mogla sam da kažem – OK si.

Da li je poslednji odlazak s televizije bio po sistemu „doviđenja“ ili „zbogom“?

- Bilo je „doviđenja, možda se sretnemo negde“. U jednoj knjizi sam pročitala arapsku poslovicu – „Sve što se desi jednom ne mora da se desi dva puta, sve što se desi dva puta desiće se i treći put“. Nikad se ne zna. Ako dođe neka fenomenalna ponuda – možda, ali treba da se zaželim i da to bude nešto što će da me „radi“, što bi rekli klinci. Niko kameru nije prevario. Bilo je fenomenalno, bilo je dobro, otišla sam intuitivno, ali u pravom trenutku. Veoma sam dobra u odlascima, a i to je umetnost.

Ako bismo hteli da vas predstavimo ne osvrćući se na ono što ste ranije radili, bilo bi najpravilnije reći – uspešna influenserka. Da li ste se privikli na to?

- Kada sam počinjala da radim na mrežama i da opipavam tu vrstu medija, prvo sam sebi objasnila šta znači reč influenser. Za mene, to je definicija ličnosti koja je na toj vrsti medija stekla određenu vidljivost, dakle popularnost i kroz nju ima određen uticaj. Ništa novo, samo se na drugi način krsti, a piplmetri se drugačije izražavaju. Mehanizmi su vrlo slični, samo se prepakuju na razne načine. Moje poznavanje medija mnogo mi je pomoglo u razumevanju ove vrste komunikacije.

Pročitajte: Za vaš savršen početak dana - Isprobajte doručak po receptu Aleksandre Jeftanović, postaće deo vaše jutarnje rutine

 Sećam se da ste, pre otprilike godinu dana, rekli: „Do sada sam ovo radila za druge, a sada ću za sebe“. Može li se zaključiti da je „zaposlenje“ na društvenim mrežama bilo stvar odluke?

- Naprotiv, bio je sticaj okolnosti. Moj drugar i kolega Filip Belan, u šminkernici, na moj rođendan, otvorio mi je „Instagram“ nalog, koji se još uvek vodi na njegov telefon ili mejl (smeh). Devojke u šminkernici su bile u fazonu – super izgledaš, super se oblačiš, hajde da te slikamo, to ljude zanima. Bukvalno je tako krenulo. Spremim se za emisiju, to „škljocnem“, a cela priča je rasla postepeno i prirodno. Ispostavilo se da sam onog trenutka kad sam se pozdravila s ljudima s televizije i ekipom s kojom sam radila, shvatila da imam drugi vid komunikacije i svoju firmu. Došlo je u pravo vreme. Apsolutno stojim iza toga što sam rekla. Do sada sam radila za druge, a sada isti posao radim za sebe i svoju firmu.

Deluje da će za desetak godina Ana preuzeti vaš profil, ako tada uopšte bude postojao ovaj vid društvenih mreža. Čini se da je naslednica u pravom smislu reči.

- Svi smo se smejali kad sam se presvukla, a Ana se začudila kako se sada slikam bez nje (smeh). Sve ove naslovne strane su, zapravo, za nju, da joj ostanu. Ne znam na koji način će se budućnost transformisati, ali će pre preživeti neki vid društvenih mreža nego televizija. Ana sada voli da bude u centru pažnje. Ima mnogo mojih osobina, ali i Sašinih. U dosta stvari je znatno bolja od mene. Kad to prepoznam najponosnija sam. Gde će i kako će – ne znam, ali je sigurno da sam njena leđa i vetar u leđa.

Objektivana

 

 Osmislili ste čak i oblik svećica na rođendanskoj torti. Da li oduvek vodite računa o svakom detalju?

- Onog trenutka kad smo rekli „da, radimo“, želela sam da, kad pogledam to što smo uradili, kažem „to je to“. Neću da radim bilo šta za šta ću pomisliti – to nije bilo kako treba. Čak i ako se tako nešto desi, hoću da znam da sam dala sve od sebe. Jesmo radili na moj rođendan, ali moje pravilo je – uradi posao, a onda idi i uživaj. To je neka vrsta discipline koju imam, volim i želim da prenesem na svoju decu. Volela bih da usvoje stav – ili radim ili ne radim, a kad radim, radim kako treba.

Dok ste bili deo emisije City, 1998, rekli ste: „Naš glavni problem je u tome što ako nam neko kaže „dobar dan“, mi zaista mislimo da nam želi dobar dan”. Kad ste prestali da verujete u takve „dobar danove“?

- Nije se mnogo promenilo od ’98, ali evo šta jeste drugačije. Te godine i sledećih deset imala sam ekipu od 20 do 30 ljudi za koje sam mislila da su mi prijatelji. Danas, ako mi neko moj kaže „dobar dan“, hoću da znam da to zaista i misli. Ukoliko nije tako, tu osobu ne želim u svom okruženju, jer neke stvari nemaju cenu. Promenio se broj ljudi, ali sam insistirala na kvalitetu. Ostali su oni koji su najduže bili tu. Svi su divni, iskreni... Kad se ogledam u njima, kao i u svojoj porodici i svom poslu, onda mogu da kažem – bravo, super si.

 Da li ste zadržali neku zabludu iz mladosti?

- Kako nisam! U mladosti sam bila puna poverenja u život i stvarno sam verovala da će na kraju sve biti dobro. I dalje verujem u srećan kraj i u ljude, samo sada imam rampu.

Ivan Vučićević

 

Često kažete – ti znaš da ću ti ja iskreno reći. Kako ljudi to prihvataju?

- Nemam filtere, već govorim ono što mislim, a ljudi prihvataju – kako ko i kako kad. Saša mi nekad kaže – dobro, zašto to radiš, šta misliš da time postižeš, ne žele svi da čuju istinu. Ne namećem svoje mišljenje, ali ako me neko pita za njega – dobiće iskren odgovor. Kako će ga prihvatiti – nije moj posao, ali sigurno je da sam dobronamerna.

Znam da će se žene koje budu gledale fotografije pitati da li stvarno imate ovakve proporcije tela ili je u pitanju fotošop. Kako uspevate da budete tako vitki?

- Dugo sam se oslanjala na veoma dobru genetiku, a i moj tempo života ne podrazumeva mnogo sedenja. Sada, kad sam napunila pedeset (eto, prihvatila sam to), mora da se vodi borba, ali u gardu sam celog života. Jedna od rezolucija je da za 21 dan uspostavim naviku da ne grešim u ishrani i da odolevam hedonizmu, što nije lako, jer mi je hrana veoma važna. Sada mora red, rad i disciplina.

Šta pomislite kad pročitate na portalima – izbaci iz ormara ako imaš više od četrdeset godina, a svaka vaša fotografija na profilu je manekenska?

- Pomislim da su to gluposti, a hvala vam za ovo – manekenske fotografije. Ja sam obična žena koja ima svoj stil. Svako kači slike na kojima lepo izgleda, pa tako i ja. Super mi je što većina mojih fotografija nije obrađena. Ove za novine jesu, jer da se ne lažemo – u novinama su uvek obrađene fotografije. Da se osvrćem na to što pišu portali i žurnali, sigurno ne bih imala dugu kosu i na plaži nosila bikini. Prioritet je misliti svojom glavom.

Da li ste neke godine doživeli kao beauty prekretnicu?

- Trideset petu. Od tridesete do trideset pete – to su bile godine slaganja prethodnih iskustava, sazrevanja i ekonomskog dolaženja u konkretnu situaciju. Izlasci su išli u nekom drugom pravcu, a ono što je tome prethodilo dosta dobro me je oblikovalo. Shvatala sam šta hoću, a šta neću, jer mi se čini da sam u dvadesetim znala samo šta neću. Odlazak u Njujork kod Peđe Govedarice stilski me je najviše oblikovao. Tu sam se formirala. Sve što sam danas, potiče iz tog perioda, a kad malo bolje razmislim, zaključujem da je sve pre toga bilo priprema. Ne može jedno bez drugog.