Ispovest Milana Marića: Sebe sam upoznao na psihoterapiji

Jedan od naših najpopularnijih glumaca novije generacije ne prestaje da intrigira ženski deo publike svojim emotivnim statusom, ali priznaje nam da je umesto pronalaska srodne duše, svoj fokus premestio na traženje samog sebe i otvoreno govori o teškoćama koje su mu se postavile na tom putu

Ako u ovom intervjuu na bilo koji način bolje upoznate glumca Milana Marića (29) – odlično, ali šta ako vas svojim rečima čak natera da krenete u bolje upoznavanje sebe?

Poruke mladog Beograđanina na nekim mestima zbilja navode na preispitivanje, ali dok smatra da za takav proces nije svako spreman, on je u svoju dušu duboko zavirio još pre više godina. U tom smislu, pandemija koronavirusa nije mu naročito značila za duhovne procese koje je započeo mnogo pre nje, ali jeste zaustavila sve ono na čemu je vredno radio u svom poslu. Dok čeka nastavak snimanja nekih novih serija na kojima radi, sada je idealan trenutak da ga zamolimo da se osvrne na napredak na ostalim životnim poljima.

 

Kao glumac snažno ste pogođeni posledicama pandemije, da li je ovo primer situacije u kojoj se ozbiljno zapitate oko izbora profesije i lične egzistencije?

-Takve zebnje imam i kad nije pandemija. Ovo je, jednostavno, posao u kojem ne zavisi mnogo od vas i to jeste nezgodno. Na to pokušate da se naviknete. Tokom trajanja pandemije nije me to plašilo u istoj meri u kojoj sam razmišljao o tome da ne mogu da vidim svoje roditelje ili da sam možda nosilac virusa a da ne znam to.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Milan Maric (@eugensmesni) дана 12. Окт 2019. у 8:30 PDT

PROČITAJTE: Milan Marić: Za njim devojke žude, a ovako on razmišlja o životu udvoje

S druge strane, kad vanrednih okolnosti nema, reklo bi se da je sjajno biti glumac. S velikom ekspanzijom TV serija posla nikad nije bilo više. Ipak, vi kao da pažljivo birate uloge.

-Nadam se da će ta ekspanzija pomoći da se podigne lestvica u kvalitativnom smislu, a ne samo da će doprineti kvantitetu. Istina, bilo mi je važno da na samom početku karijere pažljivo biram uloge, mada i dalje smatram da sam na početku. Možda je to dolazilo iz moje nesigurnosti. Mlad glumac treba da iskoristi taj period da proba stvari, otkrije koliko daleko može da ide. Te godine tome služe, učite iz svakog iskustva. Naravno da je traganje za različitim opcijama uvek rizično, ali pitanje je koliko ste spremni da se nosite s neizvesnošću uspeha ili neuspeha. Obično ljudi kad otkriju šta im je prošlo, guraju samo ka toj strani. Ali tu onda nema napretka.

 Koliko daleko biste otišli u takvom istraživanju? Na primer, da li je moguće  da vas jednog dana gledamo u sapunici?

- Sve je moguće, pa i to. Možda jednog dana, ali sada i dalje želim da isprobavam neke druge stvari. I ne mislim da je takav zadatak lak. Verujem da dobar glumac i tu može da se pokaže, ako je spreman da se da milion posto, da se zbog te uloge izbaci iz sopstvenih „sigurnih šina“, da se pruži emotivno i slomi se. Ipak, to sve ima svoje posledice. 

PROČITAJTE: Milan Marić -Ne volim da me devojke osvajaju

 Kakve?

-Kada se zbilja „emotivno razbijete“, ne možete posle odigrane scene da se odmah vratite svom biću. Nekad je potrebno nekoliko meseci ili čak godina da se posle neke uloge oporavite. Meni je trebalo skoro dve godine da se posle filma „Dovlatov“ povratim i fizički i psihički. Za tu ulogu morao sam da se ugojim dvadeset kilograma, što je nosilo određene posledice, a da ne pominjem koliko je emotivno taj proces bio težak. Tada kod sebe neke stvari načnete, a kasnije želite da ih zatvorite. Kao kada želite da skinete krastu, pa onda počne da krvari ponovo. Onda opet prolazite iste stvari kroz koje ste mislili da ste prošli, pa shvatite da morate još da prolazite. Bude veoma teško na psihičkom planu, a naročito što sam ja to doživljavao već pri prvoj velikoj ulozi, pa još kad sam otišao potpuno sam u Rusiju, gde nisam poznavao nikoga.

Da li ste osećali potrebu da se obratite psihologu?

- Moja je sreća što nemam nikakav problem s tim pa već godinama odlazim na terapiju i o tome ponosno govorim. Mnogo mi pomaže, smatram da je to stvar lične higijene, poput tuširanja ili pranja zuba. Terapija je moj najbolje utrošen novac. Pomaže mi da upoznam sebe, a to je isto vrlo težak proces. Neke stvari jednostavno ne želite da prihvatite. Imate, recimo, neki problem i mislite da je mnogo strašan, a rešenje vam je ispred nosa. Onda uvidite banalnost svega toga i to vas zapanji. Kažem sebi: „Deset godina muči me jedna stvar, kako je nisam odmah video“.

 O čemu obično govorite na tim terapijama?

- To je kontinuirani rad na nečemu, nekad samo prepričavam prethodni dan, samo se ispričam. Nekad pokušavam da izvučem problem koji se nalazi duboko u meni i koji me muči. Imam neki svoj proces. Ne postoji jedna specifična stvar, to kod mene nije stvar incidenta. Suština je u tom konstantnom upoznavanju sebe i mapiranju sopstvene psihe. A gde je psiha, tu je i emotivni aparat.

U kojoj meri je važno da za terapeuta izaberete pravo lice, plaši li vas nekad koliko ste u stanju da sebe ogolite pred nepoznatom osobom?

-I to se nauči, morate da se nosite s tim šta pričate, kome pričate, ali najvažnija stvar je da zapravo pričate „sami sa sobom“. Čak nije ni neophodno da na kraju dobijete „dijagnozu“. Znam da mnogi greše tako što na terapiju odlaze u nadi da će im neko drugi promeniti život. Onda je terapeut zapravo nekakva „vaspitačica“ od koje očekujete da vam obriše nos. Ne, vi morate sami sebe da menjate. A ljudi veoma lako odustaju od toga jer nemaju snage.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Milan Maric (@eugensmesni) дана 23. Апр 2020. у 4:12 PDT

PROČITAJTE: PRIZNANJE ZA TALENAT - Milan Marić među 10 najboljih mladih glumaca Evrope

Vi niste odustali. Šta ste postigli za sve ovo vreme?

-Sve više sam sa samim sobom „na ti“. Promenio sam odnos prema sebi, način na koji preispitujem svoje postupke, naučio da prepoznam zamke koje samom sebi pravim i na kojima klecam. Dešavaju se tu i krize. Osetim da stojim u mestu, da se ništa ne menja nabolje. Zvučaće vam čudno, ali kad to osetite, tada se zapravo krećete. Kad počinjete da pružate otpor prema terapiji, pitate se zašto bacate pare a ne rešavate problem, tad treba nastaviti.

Ne krijete da ste u emotivnom smislu sami. Da li ste naučili kako da se izborite sa samoćom?

-To je čudna stvar, svi beže od samoće, a od nje zapravo ne treba bežati. Treba preispitati šta nas kod nje u stvari plaši. Mnogi u strahu od samoće ulaze u odnose koji suštinski ne valjaju, tek da ne bi bili sami. Samoća je prirodno stanje, treba stići do toga da vam donese mir. Treba tražiti odgovarajuću osobu u životu, ali ne očajavati ako ona ne dođe. Takođe, treba napraviti i kompromis sa sopstvenim prohtevima i shvatiti šta želite. Dok sve ovo govorim, svestan sam da ni ja još nisam sve to savladao, još sam u procesu učenja.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Milan Maric (@eugensmesni) дана 21. Јул 2019. у 5:10 PDT

PROČITAJTE: Milan Marić- Više sam samokritičan, nego što sam spreman da pohvalim sebe

Šta vam je najteže da savladate?

-Ima tu svačega, pitanja u kom pravcu želim da napredujem, gde ići, šta tražiti, borim se sa činjenicom da vreme prolazi a da još nisam iskristalisao šta je ono što želim u nekim segmentima života. Kompleksno je. Na neke stvari koje sam do sada postigao sam ponosan, na neke sam manje ponosan. Ali zadovoljan sam.

Za mnoge je psihoterapija još uvek tabu. Plašite li se reakcija i pogrešnih tumačenja?

- Uvek bih radije govorio o ovome nego o tome s kim spavam ili s kim se zabavljam. Navikao sam već na neka novinarska pitanja, pa zato to poredim. Kada očekuju da direktno odgovaram na te teme, nekako se osećam isto kao kada bih stao pred pun kafić i ljudima iz čista mira obznanio imam li devojku i kako se zove. Zašto bi se iko identifikovao sa mnom kroz moj ljubavni život? Onda mi neko kaže: „Ali ti si javna ličnost“. Pa jesam, dajte mi onda neku kameru koja će me pratiti 24 sata, kako jedem, kako spavam... zaista se plašim da je pređena granica dobrog ukusa. Razumem da je u čudnoj ljudskoj prirodi potreba da se znaju tako neke besmislene stvari, ali ne treba je hraniti.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Milan Maric (@eugensmesni) дана 7. Дец 2019. у 3:06 PST

U vanrednim okolnostima poput nedavne, poželite li da svoj „singl“ status što pre promenite, pomislite li da vam treba oslonac te vrste?

- Prođe mi kroz glavu, priznajem. Svi želimo da nađemo srodnu dušu u onom romantizovanom smislu. Neki to ne žele da priznaju, ali svi tome težimo. A istina je da i, kada je nađete, mnogo mora da se radi da bi to uspelo. Nije dovoljno „kliknuti“, to je tek početak.

 Mislite li da je vama ta potraga olakšana ili otežana zbog otga što ste poznati glumac?

- Zavisi od toga kako se postavite prema tome. Lagao bih kad bih rekao da mi ne prija pažnja koju dobijam od žena. Ali ovaj posao mi ništa ne otežava u tom smislu. Samo je važno da sam odredim neku meru i pravila u građenju novih odnosa.