Nataša Bekvalac ugostila je ekipu magazina "Story" u svom domu u Novom Sadu u kom je vladala euforična praznična atmosfera i ovom prilikom prvi put javnosti predstavila mlađu ćerku Katju, koja je lepotu i harizmu bez sumnje nasledila od majke
Želeli smo da godinu, za koju Nataša Bekvalac kaže da je jedna od najlepših u njenom životu, privedemo kraju na poseban način, a to su bile upravo ovakve fotografije. Prošlo je dosta vremena od kad se fotografisala sa starijom ćerkom Hanom, a za Katju, koja će u februaru proslaviti drugi rođendan, ovo je bila foto premijera. Posle konstatacije da izgledaju kao da su se slikale za reklamnu kampanju nekog svetski poznatog dizajnera, pitali smo Natašu da li su pripreme iziskivale preveliku jurnjavu i nervozu u njenom malom ženskom timu.
- Budući da su naše prve zajedničke fotografije rađene u našem domu u Novom Sadu, atmosfera je bila divna, bez stresa, a moje ćerke i ja smo uživale. Celu vašu ekipu ne doživljavamo kao strance, već kao uvek dobro došle goste. Zbog svega toga fotografije odišu ljubavlju i istinom, koju moja deca i ja živimo. Uvek nam dođite (smeh).
Čini se da je povratak u Novi Sad veoma pozitivno delovao na vas?
- Moj posao je naporan, posebno u ovom periodu, kad spremam koncert, ali svaki put kad se vratim kući, kod mojih ćerki, osetim neopisiv mir. Imam utisak da smo ovde ušuškane, a mnogo mi znači i što mi je mama blizu, pa može da mi pomaže pri podizanju i vaspitanju dece.
Šta vam je najvažnije da uradite pre nego što krenete na novogodišnji nastup, koji ćete imati ?
- Znam da ću u trenutku dok bude otkucavalo dvanaest sati biti pred svojom publikom, kojoj ću poželeti sve najbolje i da ću se na bini izgrliti sa mojim muzičarima. Zato mi je najvažnije da znam da su u tom trenutku moja deca, na koju neprestano mislim, srećna i bezbrižna sa mojom porodicom. Posle svakog nastupa, kad dođem kući, njih dve još uvek spavaju, pa ih probudim poljupcima. Ovog puta će biti drugačije samo to što Hana neće biti u Novom Sadu, već će Novu godinu dočekati u Istanbulu, sa svojim tatom i njegovom suprugom. Provešće zajedno deset dana, zbog čega sam jako radosna, jer uživam kad vidim koliko imaju lep odnos.
Da li je tako bilo i u prvih godinu-dve posle vašeg i Danilovog razvoda?
- Iako je u medijima plasirana potpuno drugačija slika, u našem odnosu nikad nije nedostajalo poštovanja, pa čak i u tim, za nas vrlo teškim danima.
Uvek se iznenadim kad čujem da ste stroga mama. Kako uspevate?
- Sama odgajam i vaspitavam svoje ćerke, a to je velika odgovornost i najlepši i najteži posao koji sam ikada imala. Hana i Katja su potpuno drugačije. Moja starija ćerka je blage prirode, često kažem da je vaspitana rođena, a Katja je na svet stigla sa stavom i to veoma izraženim. Vrlo je tvrdoglava, tako da moje roditeljsko iskustvo kod nje ne “pali” (smeh).
Da li je tačno da Hani ne dozvoljavate čak ni pametni telefon?
U jednom trenutku je prekršila dogovor koji smo imale, a nekoliko puta pre toga sam joj progledala kroz prste. Zato sam joj oduzela telefon na nekoliko meseci, ali budući da se u međuvremenu jako popravila i da je shvatila zbog čega sve to radim, mislim da kazni polako ističe rok. Pubertet je i za Hanu i za mene poprilično težak, ali mimo tih problemčića koje smo imali, jako sam ponosna na nju i baš se pravim važna kad pričam kakva je.
Na instagramu ste, aludirajući na to o čemu govorite, pitali „dokle traje pubertet“. Dokle je trajao vaš „pubertet“?
Pitala sam mamu, a ona mi je odgovorila: "Traje ti još uvek". (Smeh)
Da li ste i vi ste rođeni “sa vrlo izraženim stavom”?
Kao devojčica sam bila primerna, a buntovničku crtu karaktera sam počela da pokazujem tek u srednjoj školi.
Nataša Bekvalac - buntovnica bez premca!
Lepa Vojvođanka, Nataša Bekvalac objasnila je kako su njeni roditelji su bili strogi prema sve tri, ali prema njoj pogotovu.
- Mene je to često vodilo u bunt, koji sam upravo pomenula. Zato sam puna razumevanja za svoju decu. Zaista mislim da sam nežna majka, ali to ne znači da im dozvoljavam da ne znaju meru i granicu.
Zašto su prema vama bili stroži nego prema Kristini i Dragani? Da niste, slučajno, bili veći „đavolak?
Dragana je starija od nas dve, čuvala nas je dok smo bile male i nikada nije pravila probleme roditeljima. Kristina je, valjda zato što je najmlađa, bila poslušna, a ja sam bila glavni “troublemaker”, jer zbog umetničkog duha nikada nisam trpela autoritete. Tako je i danas.
Katja ulazi u najkomplikovaniji period. Uspevate li da s njom izađete na kraj?
Obe su u najkomplikovanijem periodu (smeh). Katja je počela da progovara, pa je beskrajno interesantna i smešna. Najmlađa je, pa je miljenica cele porodice, a i jako je harizmatična. Jednostavno, neodoljiva je. Naravno, uspevam da obavim sve što očekujem sama od sebe, jer pored dobre organizaije imam i veliku pomoć moje mame i Jovane, koja mi je velika podrška od Katjinog rođenja.
Majci ste rođendan čestitali rečima „voli te srednja, najgora tvoja ćerka“. Slične opaske ste imali i u pesama. Da li je to odraz ekstremne samokritičnosti ili zafrkancija?
I jedno i drugo. Veoma sam samokritična, ali volim i da se šalim, pogotovo na svoj račun.
Čime ste, 2019. godine, sami sebe najviše nervirali?
2019. godinu smatram jednom od najlepših u svom životu. Bilo je velikih lomova i prekretnica, hrabrih odluka, potpunih preokreta... Prethodnih meseci sam malo toga sebi zamerila. Ovo je godina u kojoj sam bila najmanje neodlučna i nesigurna, u kojoj sam znala šta hoću, a pogotovo šta neću.
Ko bi rekao da ste nekada bili nesigurni?
Svaka žena je nesigurna, to vam garantujem. Stvar je samo u tome koliko ćete drugima dozvoliti da to vide.
S kime pričate u takvim trenucima, ali i kad vam je lepo, pa hoćete da se pohvalite?
Sa najboljim drugom i sestrama.
Da li se na emotivnom planu dešava nešto što zaslužuje pažnju?
Ne, ništa što zaslužuje pažnju (smeh).
Zar se ne pitate “šta mi je, kad je takva situacija”?
Pa, pitam se. (smeh)
Nataša Bekvalac ne boji se novih ljubavi!
U razgovoru sa našom novinarkom, Nataša Bekvalac otkrila je da veruje u ljubav, ali da u brak kao instituciju, ne veruje. Na pitanje da li priželjkuje ljubav zbog koje će ponovo “izgubiti glavu” ili se možda pribojava te mogućnosti, lepa ovosadska Barbika odgovorila je:
- Više se ničega ne bojim i ne pribojavam.
31. decembra 2018. je objavljen tekst u kome je pisalo – verujem u ljubav, verujem i u muškarce, jedino u brak kao instituciju više ne verujem, jer ga smatram besmislenim. Da li se za dvanest meseci nešto promenilo?
Nije, to je ono što zaista osećam i najpribližnija definicija mojih pogleda. Brak kao instituciju, zaista, smatram besmislenim i prevaziđenim. Radujem se što nove generacije vrlo slično razmišljaju, što nisu opterećeni i što se mnogo lakše nego mi, a pogotovo oni stariji od nas, oslobađaju onoga što nam društvo nameće. Ono nas stavlja u kalupe i samim tim nas ograničava u svakom smislu.
Ipka, Nataša nije izgubila veru u ljubav, pa kako kaže, i da lje veruje u ljubav do kraja života.
- Zaista verujem u ljubav do kraja života, ali to ne znači da bilo ko treba da se obaveže, da obeća, da da zavet... To nije ni potrebno ako je nešto stvarno i ako ti neko pripada. Presrećna sam što sam se oslobodila tih kalupa i što nisam stala u red onih koji se zadovoljno smeše sa instagrama, a zapravo su duboko nesrećni i tužni. Moj izbor je drugačiji život.
Nataša Bekvalac - Na meni se vidi ljubav i kad o njoj ne govorim!
Pitate li se što ste se, onda, uopšte venčavali drugi, a pogotovo treći put?
Ni sama ne znam, valjda sam težila ka tome da stvorim dom iz bajke, o kakvom sam oduvek maštala, ali i da ispunim neke društvene norme, koje su nam svima nametnute.
Da li ćete sledeći put kad se zaljubite, govoriti o tome za novine?
Prilično sam otvorena osoba, volim da mnogo toga ispričam, da se pohvalim, a ponekad i da podelim tugu. Ima onih koji kažu da se o sreći u ljubavi ćuti, ali ja mislim da se ljubav ne može sakriti. Zato verujem da se i pre nego što progovorim o njoj, ljubav vidi na meni.
Sigurno je da niste slučajno koncert zakazali baš na Dan zaljubljenih.
Nije postojala druga solucija, jer sam zaljubljena u život, ljubav, svoju decu... To je najbolji i najljubavniji datum koji sam mogla odabrati. Učiniću sve da i oni koji će 14. februara doći u Arenu, to veče pamete kao jedno od najljubavnijih.
Da li imate utisak da imatemalo vremena, pa vas hvata panika, ili mislite „ima vremena“?
Način na koji ga spremam iziskuje potpunu posvećenost i fokusiranost. Ovo je za mene najveći poduhvat, najveći izazov i posao koji sam u životu radila. Uključen je ogroman broj ljudi, karaktera, ideja, a sve to zahteva kompromise, uspostavljanje balansa i pronalaženje mere. Mnogo emocija i života će biti utkano u taj koncert. Teško je, stresno, ali sam presrećna što sam odlučila da tako nešto doživim. Što se više približava, sve sam sigurnija da će to biti jedna od najboljih noći u mom životu.
Ima li dana kada, ipak, pomislite – šta mi je trebala Arena i ovo maltretiranje?
Ima dana kada osetim da sam jako umorna, da sam na ivici nerava, da sam pred pucanjem i da sam u "crvenom". To mi se dešava na dnevnom nivou. Postoje dani kada režimo jedni na druge, padnu tu i teške reči pa i izvinjenja, ali cela ekipa i ja znamo da je to neminovno kada se stvara nešto tako veliko. Mislim da ćemo uskoro ući fazu u kojoj ćemo disati kao jedno i za jedno. Što je koncert bliži, to sve više osećam.
Da li se koncert u Štark areni pravi zbog velike zarade, (samo)dokazivanja, verovanja da je to „trešnjica na šlagu“?
Smeh... O zaradi nema ni govora! Kada su finansije u pitanju, ovo što radim je potez ludaka. Za (samo)dokazivanjem i egocentrizmom zaista nemam potrebu, jer dvadeset godina uspešne karijere i muzika dovoljno govore o meni. “Trešnjica” mi zvuči kao kraj, a ovaj koncert doživljavam kao veliki početak i ulazak u drugu životnu i muzičku fazu. Radim ga iz ljubavi, za ljubav, bez krajnjeg cilja.
