Poznata košarkašica Milica Dabović govori o prelomnim trenucima u 2020, otkriva koliko ju je ojačao tretman koji je imala od Stefanovog oca, kakve je emocije u njen život uneo naslednik i kakvog muškarca sanja...
Foto: Petar Đorđević
Popularna košarkašica Milica Dabović(38) mogla bi da kaže da joj 2020. bila najteža godina u životu. Ali simpatična sportistkinja iz Herceg Novog to nije rekla.
Optimizam je njena zvezda vodilja kada priča o budućnosti. Iako sama odgaja sina Stefana, koji je nedavno napunio tri godine, sreća je dominantna emocija koja je krasi, a nada da će sve biti mnogo bolje ne napušta je ni kada priča o najvećim životnim lomovima, poput bolnog saznanja da ju je otac njenog deteta lagao i pokrao.
Za naš magazin u zanimljivoj ispovesti govori o trenutnim životnim prilikama, kao i stremljenjima i planovima za sledeću godinu.
Vaš sin Stefan napunio je nedavno tri godine. Koje emocije vam se bude kada pogledate na sve što ste s njim prošli?
- Srećna sam i ispunjena osoba. Vreme s njim mi je proletelo. Do tada sam bila sama, išla napred, terala po svom. Mnogo je lakše kad imate pravog muškarca pored sebe. Muškarca mog života, Stefana, dobila sam njegovim rođenjem. Ljubav prema njemu ne mogu da opišem rečima.
Koliko vam je bilo teško zbog činjenice da ste sami podizali dete, a njegov otac bio tu samo “u naletima”?
- Bilo je preteško sama odgajati dete. Njegov otac nije s nama jako dugo, hvala bogu na tome. On se odrekao sina na sve moguće načine. Ne zameram mu, lakše mi je sutra da objasnim sinu šta je njegov otac uradio. Sigurna sam da Stefana neće interesovati takav roditelj. Činjenica je da se on pojavljivao nekoliko puta, u naletima, samo da bi uzeo šta mu je bilo potrebno. Žao mi je što je on ušao u moj život samo da bi me pokrao. Ne mogu da se pomirim s time da sam za oca svog deteta izabrala čoveka koji ima dijagnozu iz psihijatrijske ustanove u Beogradu. Žao mi je što sam od svih ljudi izabrala njega. On je daleka prošlost, a moj sin i ja živimo u miru. Kao i svaka majka, borim se za svoje dete.
U kakvim ste sad odnosima sa Stefanovim ocem i da li vam materijalno pomaže bar malo?
- Nestao je pre dve godine i ne interesuje ga sin. Sad mi je drago zbog toga. Pet dana pred porođaj nisam znala njegovo pravo ime i prezime. Samim tim, nije bilo ni pitanje da se otac upiše u rodni list. Nadam se samo da on vodi računa bar o prvom detetu.
Celu Miličinu ispovest o Stefanovom ocu i prelomnim trenucima pročitajte u najnovijem prazničnom dvobroju magazina "STORY"!
Komentari (0)