Otkako je promenila vokaciju, prešavši iz novinarstva u potpuno novu sferu zanimanja – posredovanje u prometu luksuznim nekretninama, novinarka Snežana Dakić (51) priznaje da živi mnogo mirnije.
Petar Đorđević
Najzad može da uživa u svakodnevnim aktivnostima, od čega su najvažnije one s ćerkom Laurom, ali i s majkom, jer joj glava više nije prepuna briga o rejtinzima i rokovima. Zgodna Beograđanka ističe da joj odgovara što više nije toliko tražena u “točku informisanja” od ljudi kojima su bile potrebne njene medijske usluge.
– Imam mnogo jači osećaj prisutnosti u svom životu nego ranije i to je veliki blagoslov, jer uspevam da osvestim sve što jesam i sve što imam, a čega ponekad uopšte nisam bila svesna zbog hiperprodukcije i isuviše intenzivne komunikacije – kaže nam TV lice s diplomom Filološkog fakulteta, dok nas uvodi u svoj prostrani luksuzni dom.
Da li ste zadovoljni promenom vokacije i planirate li da se vraćate novinarstvu?
- Zadovoljna sam iako sam, u suštini, najbolja kao novinar. Zapravo, ja sam u novinarstvu sve vreme svojim “instagram” objavama i sigurno ću mu se vratiti kada smislim u kom obliku. Posle 30 godina u medijima, zaista želim da radim u skladu sa svojim vrednostima. Ipak sam ja stara škola – stojim svojim imenom, likom i delom iza onoga što radim, ozbiljno shvatam javnu reč i poštujem publiku. Želim da stvaram sadržaj koji ima svrhu, misiju i viši cilj, da u isto vreme bude informativan, poučan i estetizovan, da ljude oplemeni, učini ih boljim i navede da razmišljaju. U protivnom, nemam motivaciju da radim. Današnji pristup javnom informisanju “vuče” u trivijalnost i senzacionalizam, a ja nisam iz tog “filma”, tako da mi odgovara ovaj otklon. No, rekla bih da sam sada medijski prisutnija nego ikada, ali kao “opinion leader”.
Koliko je izazovno početi nešto novo u vašem periodu života?
- Najpre, veoma je teško odlučiti se na promenu, kada vrhunski radiš svoj posao, a shvatiš da više ne vidiš sebe u nekim novim pravilima struke. Zatim, teško je uopšte naći nešto drugo što te interesuje i motiviše. Kada s tim raskrstiš, na redu je sledeća poteškoća: pronaći dobar posao. A iza toga čeka nova zamka: navikao si da budeš najbolji, kako sada ponovo biti uspešan, ali u nečemu gde si nov i neiskusan? Moja velika pobeda nad samom sobom jeste to što sam prihvatila da više ne moram da budem najbolja. Dovoljno je da budem dobra. Jasno mi je da više ne moram da se dokazujem, jer sam “dokazana”. Samo treba da izaberem šta me zaista interesuje i pokreće.
U vašem domu živite s ćerkom godinama, da li ste razmišljali o preseljenju ili izdavanju? Da li ste vi uredili stan?
- Jesam, čak sam imala i nekoliko ponuda da izdam stan. Do sada nisam, jer se Laurin ceo život odvijao u ovom kraju: škola, hobiji, pa sada i izlasci. Ali ona kreće u gimnaziju na jesen i mislim da smo spremne na tu veliku promenu. Pošto je stan salonski, meni se dopalo da ima gipsane radove, tapete i da bude u stilu moderne klasike. Sve sem dnevnog boravka je prilično moderno uređeno, a saloni su mi ušuškani, jer tu najradije boravimo i Laura i ja, ona u belom, a ja u crnom. Pošto je ovo kovid-vreme i dosta smo u kući, imala sam potrebu da nam ambijent bude topao, pa sam pozvala u pomoć malo kiča – ove prekrivače koji imitiraju krzno i cvetne aranžmane. Međutim, kada biste sklonili dekoraciju, draperije s prozora i ova dva lustera, dobili biste jednostavan prostor. Volim kolorit i figuraciju u slikarstvu, pa mi je i takav izbor slika na zidovima. Različiti zidovi su mi pružili i mogućnost da izrazim i raznolik umetnički senzibilitet. Imam slike i u kuhinji i u gostinskom toaletu. Volim velike formate, pa mi je veliki stan pružio i tu mogućnost. A najdraži umetnički predmet mi je na klaviru – Laurin rad koji je naslikala s pet godina i koji se našao na izložbi i u kalendaru likovne radionice. Tada su je pohvalili kako je osetila perspektivu. Meni ovaj portret žene liči na Pikasa.
Ceo intervju sa Snežanom Dakić pročitajte u najnovijem broju magazina Story koji je u prodaji do 23. febuara
Komentari (0)