Leontina Vukomanović: Srećna sam što Toma ostvaruje svoj san

Uspešna muzička autorka upoznala je tokom takmičenja “Pinkove zvezdice” talentovanog dečaka Tomislava Milovanovića, kome roditelji nisu bili u prilici da obezbede muzičko obrazovanje te je uz pomoć dobrih ljudi našla načina da mu omogući da se usavršava

Nekadašnja pevačica, a danas uspešna muzičarka, autorka Leontina Vukomanović (47), godinama je posvećena radu s najmlađima. Najpre je osnovala hor “Čarolija” u kome su pevali mnogi danas uspešni muzičari, uključena je u rad Dečjeg kulturnog centra Beograd, a član je žirija i u takmičenju “Pinkove zvezdice”. Upravo u tom televizijskom formatu upoznala je četrnaestogodišnjeg dečaka sa Kosova i Metohije Tomislava Milovanovića koji je u prošloj sezoni osvojio treću poziciju. Svojom tananom i nežnom, ali dostojanstvenom pojavom i umilnim glasom, dečak je odmah osvojio kako publiku, tako i žiri koji mu je dao nadimak Mali Princ. Iako u početku nisu mnogo znali o njegovoj finansijskoj situaciji, ubrzo su shvatili da živi u teškim uslovima, a Leontina je odlučila da učini sve ne bi li mu pomogla.

– Kada je Tomislav u jednoj emisiji zahvalio gradonačelniku Štrpca, pomislili smo da je odlično što ima nekog ko ga sponzoriše. A onda smo saznali tužnu istinu. Njegovi roditelji nisu imali svega nekoliko hiljada dinara za povratne autobuske karte, kako bi stigli na takmičenje, a taj plemeniti čovek pomogao im je iz sopstvenog džepa. Polako smo počeli da saznajemo i druge pojedinosti iz njegovog života na Kosovu, o teretu izolovanosti, stalnog straha, nemogućnosti da ide muzičku školu jer je u okolnih 100 kilometara i nema. Inače, Tomina porodica je izbegla iz Uroševca pod naletom terora. On je rođen u ski-centru, u privremenom smeštaju malog mesta Brezovica, u opštini Štrpce, na krajnjem jugu Kosova. To je mala srpska enklava, okružena albanskim stanovništvom. Srbi tamo nemaju perspektivu da se zaposle, a deca su prilično obeshrabrena za negovanje bilo kakvog talenta – počinje priču poznata kompozitorka i dodaje:

– Za talentovano dete, formalno obrazovanje i usmeravanje u muzici veoma je važno. Imali smo sreću što je Tomin talenat zapazio i moj prijatelj, gradski menadžer Goran Vesić, kome sam se najpre obratila, raspitujući se za rad Fondacije grada Beograda za mlade talente. Zajedno smo istražili mogućnost da mali Toma dođe u Beograd i da mu se pomogne. Vesić je potom preuzeo organizaciju njegovog preseljenja, a ja sam uz pomoć moje koleginice iz muzičke škole u Pančevu organizovala i Tomin dolazak na prijemni ispit za nižu muzičku “Jovan Bandur”. Danas je Toma odličan đak u dve škole, osnovnoj i muzičkoj, u Pančevu, otac je došao da brine o njemu jer mu je Goran pomogao da nađe zaposlenje. Majka je ostala u kući sa okućnicom od četiri ara na Brezovici – najjužnijoj tački naše zemlje, sestra završava studije sociologije u Kosovskoj Mitrovici. Po završetku osnovne, naš Mali Princ krenuće i u “Artimediju”, prestižnu srednju umetničku školu, a ja se nadam da će nastaviti i školovanje u srednjoj muzičkoj školi za solo pevanje.

Jedna od nekada naših najpopularnijih pevačica tvrdi da joj je srce puno kada može da pomogne vrednoj i talentovanoj deci, a ona je neretko podsete i na sopstvene početke.

– Tomina priča mnogo je teža od moje, ali i ja sam sa 14 godina došla u veliki grad da se školujem, najpre u srednjoj muzičkoj, potom i na fakultetu. Zbog skromnih primanja mojih roditelja, putovala sam svakodnevno na časove, pohađala dve srednje škole – matematičku gimnaziju u Požarevcu i srednju muzičku u Beogradu. Vrlo brzo počela sam da dajem privatne časove, kao srednjoškolka, a onda i da radim pesme za popularne pevače, da pevam prateće vokale u studijima, ne bih li sebi obezbedila egzistenciju. Takva deca očvrsnu, vrlo brzo preuzimaju odgovornost za svoj život i ne čudi što se posle ostvare na profesionalnom polju. Neki poznati muzičari i kompozitori, poput Radeta Radivojevića, Zorana Radetića ili pokojnog Ace Koraća, svojevremeno su pomagali meni i zato ja danas volim da pomažem mladim talentima – odlučna je Leontina.