Milica Pavlović otkrila KAKAV MUŠKARAC može da OSVOJI njeno srce

Pevačicu Milicu Pavlović godinama paparaci nisu uspeli da uslikaju u zagrljaju muškarca. Ona za "Scenu", magazin koji izlazi četvrtkom uz "Blic" tvrdi da pored nje nema jače polovine, ali da, iako je sama, nije usamljena.

- Nisam usamljena, zaista. Meni odgovara samoća. Uljuljkana sam. Ali svakako da se pojavi onaj pravi prijao bi mi taj pravi muški zagrljaj.

Mnogi muškarci koji žele da osvoje pevačice znaju da bace ključeve od skupih automobila, zlatne kreditne kartice i slično na sto. Da li su tebe tako pokušali da osvoje?

- Zaista ne. Jedino što sam dobijala jeste cveće. Što se tiče besnih automobila, mene to ne zanima. Moj deda je vozio „jugića“, ja sam plakala kada je taj auto trebalo da se proda. Finansijski sam stabilna ličnost. Meni treba samo neko da me razume i da razume ženu u ovom poslu. Ne može da se gleda život kroz finansije. Onda to nije ljubav. Ja sam jedna od onih koja priželjkuje pravu ljubav - rekla je Milica.

Mnogi misle da se foliraš. Da imaš momka, ali da ga kriješ?

- Ne znam kako mi to polazi za rukom, od toliko medija i ažurnih paparaca. Ne bi me poštedeli, a ni ja im ne bi zamerila da me uhvate u naručju nekog gospodina.

Kažeš gospodina. Znači voliš starije?

- Za mene je gospodin onaj koji ima dobre manire. Džentlmen, gospodin kako god. U tom smislu sam mislila.

I koji muškarac može da te osvoji?

- Za početak bilo koji, pa ćemo dalje praviti selekciju. (smeh)

Znači niko nije pao još na tvoje plave oči?

- Da ja znam - ne.

Pa u šta gledaju onda?

- Pa ni meni nije jasno. Ja bih volela da gledaju moje plave oči, a ne možda neku sliku o meni medijsku i moj posao. Čini mi se da tako doživljavaju ljude sa estrade. Ja bih volela da me neko voli zbog onog što jesam i da sa njim mogu da ćutim.

Nedavno si proslavila rođendan, pevačicama uglavnom na takvim žurkama striperi iskaču iz torte. Da li i u tvom slučaju?

- Toliko imam ludo pozitivne prijatelje da mi nijedan striper ne bi ulepšao tu žurku kao oni. Mi ne stajemo od početka slavlja do kraja. Na kraju sednemo svi na pod. Zato jedva čekamo rođendane.

Šta te čini zadovoljnom?

- Znanje da zaista sve u životu radim ispravno i da su svi oni koji su mi bitni živi i zdravi.

Koliko si puta u životu gazila po trnju?

- Stalno, i dalje gazim. Ali sada znam da se snađem. Već mi je prepoznatljiva bol i znam kako da reagujem. Kada činite dobro, mora da vam se vrati.