Celebrity News

Marijana Mićić: PSIHOTERAPIJA je moja mentalna higijena

14/05/2019

story

Glumica i voditeljka "Pinkovih zvezdica" ističe da joj je najvažnije da zaspi mirna i spokojna i kako zbog prošlogodišnjeg dramatičnog događaja, kada joj je automobil dignut u vazduh, želi da celu tu godinu zauvek izbriše iz sećanja...

Poslovna filozofija Marijane Mićić (36), voditeljke “Pinkovih zvezdica”, od samog početka ovog takmičenja, sažeta je u ove dve rečenice: “Mislim da je svako tu gde jeste s razlogom i nikada ne patim za onim što nemam ili što neko drugi ima, već sam zahvalna na onome što je moje. Neko bi rekao da imam malo, neko da imam mnogo, a ja kažem da imam tačno koliko treba.” Upravo takav utisak i ostavlja. Za razliku od mnogih ljudi, koji čim ostvare jedan cilj, brže-bolje postavljaju novi, još ambiciozniji, simpatična Beograđanka ume da uživa u onome što joj je život doneo – i poslovno i privatno. Intervjue ne daje često, ali kad to čini, neretko naglasi da se ne opterećuje time kakvo ljudi mišljenje imaju o njoj, jer ionako misle ono što žele, a ne što je istina, te da je njoj najvažnije da zaspi mirna i spokojna. Zbog toga razgovor počinjemo pitanjem da li, u ovom periodu, spokojno odlazi u krevet:

– Stojim iza rečenice da mi je draže da na kraju dana znam šta je istina i tako odlazim na spavanje, ma šta pročitala o sebi, nego da je obrnuto, a postoji mnogo i takvih slučajeva. S druge strane, odavno sam naučila da ne možeš svima biti drag, lep, pametan… Takav se još nije rodio. Svako bira svoj put, a ja sam izabrala da moj bude čist i ispravan i da nema potrebe da to dokazujem. Kao što rekoh, odlučila sam da se ne bavim time ko šta misli.

Nedavno ste rekli i da vam je dosta uzbuđenja i da želite samo mir. Da li je ta želja za mirom posledica godina ili dramatičnog događaja, koji ste imali u oktobru prošle godine kada su vaša kola slučajno dignuta u vazduh?

Mirujem već dosta dugo, a kad to kažem, naravno, ne mislim da sedim kod kuće u turskom sedu i pijem zeleni čaj. Mirna sam zbog suštinskih stvari – partnera, posla, medija… Nekada je sve to bilo ludo i brzo, ali nije mi žao. To je moj život, to sam ja. Da u tom trenutku nisam želela da bude baš tako – ne bi ni bilo. Zbog prošlogodišnjeg događaja, koji ste pomenuli, želim da celu tu godinu zauvek izbrišem iz sećanja.

Da li ste posle toga počeli da verujete u sudbinu?

Jasno je da od sudbine niko ne može da pobegne, a razimišljanje “šta bi bilo kad bi bilo” obično je gubljenje vremena. Događaje ne možemo da predvidimo i promenimo, ali možemo naše stavove i reakcije. Pretpostavljam da se to uči kroz životna iskustva, a može čak i da se trenira. Moć je, zapravo, u nama, u našim glavama. Zato mislim da je važno i mozak trenirati.

Kako “trenirate mozak”?

Jedan od načina je odlazak na psihoterapiju. Imate ljude koji kažu “zašto da idem, kad nisam lud”, ali s njima se apsolutno ne slažem. Psihoterapija nije ništa drugo nego mentalna higijena. Korisno je i kad neko vreme provedete sami sa svojim mislima. Uglavnom to činim dok šetam psa Đuru. Tada ne ponesem mobilni telefon, već razmišljam, pitam, odgovaram, gledam “kroz vazduh”… Odličan trening je i čitanje. Mislim da nema glupih knjiga. Dobar izbor su i psihološke knjige, s tim što u njima ne treba tražiti odgovore, već ih shvatati kao pomoć da otkriješ sebe.

Kada biste mogli da kolegama tražite da vam obećaju da vas nešto neće pitati, da li bi to bilo “kada ćeš se udati”, jer vidim da nema intervjua bez tog pitanja?

To i kada ću roditi bebu. Ta pitanja su toliko “neukusna” i ne mogu da verujem kako neko može da pomisli da ću svoju intimu “prosuti” pred svet. S druge strane, veoma me interesuje koga to uopšte zanima.

Da li je veza sa Milošem Marjanovićem, koju ste počeli pre pet godina, od prvih dana bila obećavajuća?

Iskreno, kada sam upoznala Miloša, ni na kraj pameti mi nije bilo “želim vezu, brak, sve”, ali život je najbolji režiser, a mi smo tu samo da što bolje igramo naše uloge.

Nedavno ste rekli da je u vezi najvažnije odrediti prioritete. Koji su vaši?

Pored ljubavi koja ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, mislim da mi je najvažnije poverenje, a kad to kažem ne mislim na poverenje tipa “da li me laže, vara, bla, bla…”, jer verujem da se i to ne dovodi u pitanje. Govorim o poverenju koje podrazumeva da je partner, zaista, moj najbolji prijatelj, neko pred kim se nikada ne osećam nelagodno ako nešto kažem ili uradim, jednostavno – da ga osećam kao svoju polovinu.

 

Posle koliko vremena ste počeli da Miloša doživljavate upravo tako?

Postoje razne vrste veza i odnosa. Neki mogu da postoje godinama, pa da se čovek ne oseća tako, a ja sam imala sreću da se to desilo veoma brzo. Mislim da čak, ako se ne desi brzo – nikada se neće ni desiti.

Rekli ste i “Koga sam želela, tog sam i dobila. Nema to veze s tim kakva si riba, ja sam prosek, ništa, to nema veze s tim, to je valjda u želji i energiji i šarmu”. Da li zaista tako mislite, tim pre što bi većina muškaraca rekla da ste daleko od proseka?

Lepota nema definiciju. Zvanično najlepše žene sveta nekim muškarcima nisu lepe i obrnuto. Hvala na komplimentu, ali i to je jedna od stvari koja se uči, a ja sam imala sreću da sam odavno naučila kako ne moram biti najlepša da bih imala muškarca kog želim.

Kad se pogleda vaš “Instagram”, reklo bi se da konkurišete za “najbolju tetku na svetu”. Da li se dobro snalazite sa bebama?

Drago mi je što ste to primetili. Bila bih najsrećnija tetka ako bih na takvom konkursu pobedila. Šalu na stranu, odlično se snalazim. Još je veća sreća što smo dobili blizance, koji potpuno različito izgledaju, a ni karakteri im nisu isti. Nikad ne znam kom ću pre da se okrenem. Uživam u svakom momentu s njima.

Da li ste oduvek umeli sa decom ili su “Zvezdice” dobra škola?

To nema veze sa “Zvezdicama”, jer sam uvek umela s mališanima. Tako je zato što decu gledam kao odrasle i prema njima se tako ophodim, ili zbog toga što sam i ja veliko dete, pa smo nekako na istom.

Šta ste sve naučili vodeći “Pinkove zvezdice”?

Uvek ponavljam “s kim si takav si”, a to se ne odnosi samo na partnera i prijatelje već i na posao. Dobar deo života provodimo radeći, pa su zato okruženje i odnosi u firmi bitni faktori, jer nas oni ispraćaju u ostatak dana, nedelje… S decom je lako i lepo, pa je logično da se taj osećaj samo prenese dalje – na kuću, porodicu, prijatelje… Ne znam da li sam to naučila od njih, jer mislim da sam znala i ranije, ali su mi deca za ovih pet godina potvrdila da je život najlepši bez kalkulisanja. Kada ti se plače – plači, kada si srećan – smej se i skači, kada si ljut – kaži.