Lifestyle

Ekskluzivno za „Story” psihijatar Aleksandar Misojčić otkriva: Kako korona menja našu psihu

U doba korona svi brinemo o fizičkom zdravlju,a šta je psihom?

Ekskluzivno za „Story” psihijatar Aleksandar Misojčić otkriva: Kako korona menja našu psihu

Photo by AndreyPopov iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Pandemija koronavirusa potpuno je promenila tok naših života. I dok se svi trudimo da održimo imunitet što boljim, čini se da ne posvećujemo dovoljno pažnje mentalnom zdravlju. 

Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut iz Specijalističke psihijatrijske ordinacije „Reč”, za naš portal govori o tome šta nam je korona donela i kako se navići na novu stvarnost.

– Činjenica da oko nas postoji novi virus o kome nedovoljno znamo i za koji još uvek nemamo odgovarajući lek, svakako je stresna i uznemirujuća. Ova činjenica je u velikoj meri poremetila naš uobičajeni život, pojačala socijalnu distancu i vratila na velika vrata priču o „ličnoj odgovornosti”. Takođe, kod nemalog broja ljudi oživela je pomalo arhaični egzistencijalni strah za sopstveni život i život dragih ljudi. Sve ovo je relativno novo za „savremenog čoveka” čiji život je pre pojave korone bio izložen drugačijim vidovima stresa. Korona nas je podsetila na zaboravljene strahove koji su više mučili neke prethodne generacije, strahove od nepoznate bolesti koja ugrožava živote. I način borbe protiv korone je arhaičan, vratili smo se borbi protiv bolesti tako što nosimo maske, češće peremo ruke i zdravo se hranimo, umesto da jednostavno odemo u apoteku i podignemo prepisani lek uz koji će tegobe jednostavno i brzo proći.

Nama psihijatrima ovakav vid brige za zdravlje nije toliko stran, jer prilikom razgovora o mentalnom zdravlju čoveka često pričamo o načinu života kao vidu prevencije oboljenja. Samo suprotno koroni, za mentalnu higijenu socijalna distanca je retko preporučljiva.

Promo

 

 

Mnogi brakovi su se raspali, ljudi otuđili... Kako u doba korone održati zajednicu?

– Doba karantina je bilo doba velikih izazova za porodicu, tako da mi se čini da je porodica „preživela” najteže. U momentima kada nam je kretanje bilo ograničeno i kada smo najveći deo dana bili okrenuti jedni drugima, bez mogućnosti da neke od važnih potreba i navika ostvarimo, tada su češće „sevale varnice”.

Paradoksalno, kako vreme prolazi, imam utisak da sve više brinemo o drugima. Skoro da nisam razgovarao sa čovekom o koroni, a da na prvom mestu strahova nije naveo onaj da će on biti taj koji će zaraziti drage ljude.

Što se tiče očuvanja zajednice, ona se čuva na sličan način – tolerancijom i zdravom i otvorenom komunikacijom. Tolerancija je sad potrebnija više nego inače. U „situacijama povišenih zahteva”, kao što je ova, neretko je prag tolerancije snižen, a to vodi ka čestim konfliktima.


Kako se navići na novu stvarnost?

 

– Bez promene nema ni lične ni kolektivne evolucije. Nema „nove stvarnosti”, ima samo novih životnih izazova, koji uvek iznova testiraju naš kapacitet za adaptaciju. Ne moraju nam se uvek promene i izazovi s kojima se susrećemo svideti niti biti nužno bezopasni. Čovek bi uvek trebalo da preispituje šta su izazovi aktuelnog momenta života i da u skladu sa svojim potencijalima odgovori na njih. Nažalost, često izbegavamo preispitivanja i želimo da živimo bez većih promena. Greška je živeti ili u prošlosti ili predviđati i proricati budućnost, gubeći tako priliku da se na zadovoljavajući način adaptiramo na aktuelni momenat.


Da li nam je korona, osim velikih gubitaka, donela i neke koristi?

 

– Nema događaja koji nosi uvek samo crno ili belo, najčešće su stvari, ljudi i događaji oko nas u nekoj nijansi sive. Teško je naći neko „univerzalno dobro” u lošoj stvari kao što je korona, ali neke male, lične, svetu sitne a nama jako važne stvari, korona je svakako mnogim pojedincima donela. Pričao sam s ljudima o vremenu kada smo svi bili u karantinu. Nekima od njih je iz određenih, ličnih razloga takav način života u kratkom periodu naizgled paradoksalno odgovarao. Postavlja se pitanje, da li nam je trebao neki spoljni faktor da nam „naredi” da „usporimo” svakodnevni ritam života? Da se ponekad okupimo i zajedno provedemo veče u kući.

Za mene kao lekara, važno je i to što je ova situacija rasvetlila koliko je neophodno da se kao društvo bavimo zdravstvom, istraživanjima, prevencijom, edukacijom i ulaganjem u zdravstveni sistem. Korona je ponovo osvetlila socijalni značaj zdravstva, kome su možda neke druge oblasti života u jednom trenutku preuzele primat.

AntonioGuillem iStock/Getty Images Plus via Getty Images

 

 

 


Kako pored tolikih loših vesti sačuvati prisebnost i vedar duh?

 

– Sve što proživimo ostavlja nam neki vid dragocenog iskustva. Ova situacija nesumnjivo je prolazna i iz nje ćemo nešto naučiti. Neke stvari kraj kojih smo jednostavno prolazili ili smo ih podrazumevali, nesumnjivo ćemo više ceniti. Treba se adaptirati i prilagoditi, pronaći način da sačuvamo i prepoznamo sve što nas ispunjava a i dalje nam je dostupno. Mnogo toga smo zbog „brzine života” zanemarili i zagubili, možda je ovo pravo vreme da sve to ponovo prepoznamo.

 

Komentari (0)

Loading