Badnji dan je dan kada poste i pravoslavci koji ne poštuju stroga pravila Božićnog posta. Za Božić i Badnje veče se vezuju najlepši običaji i obredi koji su se održali i do danas.
Običaji na Badnji dan uglavnom su vezani za post, unošenje badnjaka, slame i sveće u dom, pravljenje česnice, dok je tu i večera koja okuplja sve članove porodice.
Reč je o osnovama koje se praktikuju u gotovo svakom pravoslavnom domu 6. januara i tradiciji koju je crkva prihvatila, a sve sa ciljem da se u blagostanju dočeka rođenje Isusa Hrista.
Postoje, međutim, i običaji koji ne stoje u crkvenim knjigama već ih domaćini i domaćice primenjuju od mesta do mesta.
Običaji na Badnji dan o kojima se malo zna:
1. Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava se slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća - započinje post koji za cilj ima čišćenje duše. Potom se priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje.
2. Domaćice prave posnu trpezu, ali raznovrsnu, koja bi trebalo da sadrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu... Veruje se da će tako i nova godina biti bogata i plodna.
3. Na Badnje veče žena treba da udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin - gazda kuće.
4. Postoji verovanje da je dobro započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati čitave godine.
5. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
Običaji na Badnje veče su brojni a veruje se da neku utiču na zdravlje ukućana.
Prema narodnom verovanju badnjak se seče u tri snažna udarca i ono što sekira tri puta ne preseče dovršava se lomljenjem rukama. Taj lomljeni deo na badnjaku se zove brada.
Veruje se za ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će - govorilo se - ukućani umirati bez predznaka.
U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje
Komentari (0)