Od slatke domaće trešnje i kiselijih vrsta nastala je – višnja. Potiče iz zapadnog dela Azije, a pre otprilike 2.500 godina počinje se uzgajati u Grčkoj i Turskoj. Zahvaljujući Rimljanima proširila se Evropom.
Njena je krošnja manja od trešnje, a za atraktivnu boju plodova zaslužan je antocijanin – biljni pigment i vrlo snažan antioksidans koji možemo naći i u drugim vrstama voća poput: brusnice, borovnice, maline, kupine, jagode, grožđa, a u nešto manjem obliku i u bananama.
Višnja je bogat izvor minerala, pa tako sadrži: kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink i bakar. Može se pohvaliti i značajnijim količinama vitamina A, B6 i C te tiamina, riboflavina i niacina.
Kraljica lekovitosti
Višnja će doprineti u borbi protiv brojnih stanja i bolesti poput:
1. upale mišića,
2. nesanice,
3. poremećaja koncentracije i pamćenja,
4. osteoartritisa,
5. holesterola u krvi,
6. ateroskleroze i metaboličkog sindroma,
7. gihta i bolesti mokraćnog sistema,
8. bolesti srca i kardiovaskularnog sistema,
9. raznih oblika raka i tumora,
10. anemije,
11. dijabetesa.
Naučno dokazano
1. Dosta vam je aspirina i ibuprofena – vreme je za višnju. Dobre vesti dolaze iz Američkog društva hemičara koje navodi da 20 višanja dnevno ili koncentrat višnje u toj količini ima isti učinak protiv boli.
2. Aktivnim sportistima i rekreativcima višnja će priuštiti brz oporavak od vežbanja kao i smanjiti blažu upalu mišića.
3. Budući da višnja sadrži serotonin – supstancu koja smiruje organizam, lak san je zagarantovan.
4. Medicinski centar Instituta Maryland potvrdio je delotvornost prirodnog soka višnje u borbi s napadima gihta. Giht je vrsta artritisa. Svakodnevno konzumiranje soka od višnje tokom dve sedmice trebalo bi ublažiti bolne i neugodne simptome ove bolesti.
