Navike koje štete srcu trebalo bi odmah ukinuti. Dužnost nam je da povedemo računa o svom zdravlju i damo svoj maksimum, kako bismo živeli što duže. Zato je važno da iskorenimo navike, koje nam znatno skraćuju život.
Ne postoji čovek na svetu koji određenim navikama ne narušava zdravlje u bar nekom segmentu. Ipak, ako vam svakodnevicu čini niz rutina koje vašem organizmu ne donose dobro, razmislite o tome i promenite ih zbog sopstvenog zdravlja. Ukoliko imate višak kilograma i mnogo više sedite nego što ste aktivni, ako pušite i patite od stalnog stresa, neumereno konzumirate alkohol i preskačete preglede lekara, vreme je da se promenite kako ne biste dobili kardiovaskularne poteškoće.
Problem hrane
Višak kilograma može da prouzrokuje rast lošeg holesterola, triglicerida i krvnog pritiska i tako utiče na razvoj kardiovaskularnih bolesti. Gubitak kilograma je mnogo teža borba u zrelim godinama pa je važno paziti šta jedete već posle dvadeset pete. Ako ste gojazni, bilo bi dobro da s nutricionistom napravitite plan kako da uspešno izgubite višak kilograma. Morate da znate da su procesuirane namirnice pune masti i soli, a sve to povezano je s razvojem bolesti srca. Izbegavajte zaslađenu hranu i rafinisane ugljene hidrate jer mogu uzrokovati insulinsku rezistenciju. Ova pojava je povezana s višim rizikom za razvoj srčanih bolesti. Izbegavajte peciva, hamburgere i deserte jer u većini slučajeva sadrže previše soli, šećera, transmasnih kiselina, hidrogenizovanih i zasićenih masti. Zamenite te namirnice onima koje srce voli, a to su biljna hrana, žitarice od celog zrna i zdrava ulja. Riba je takođe dobar odabir, a uvek se možete "počastiti" nemasnom piletinom ili ćuretinom. Ako sedite više nego što ste aktivni, to se često povezuje s gojaznošću, visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom i drugim hroničnim bolestima. Svakodnevne aktivnosti će smanjiti rizik od razvoja bolesti srca i poboljšati rad krvotoka, a ako pazite i na telesnu težinu, smanjujete rizik od razvoja bolesti srca, srčanog udara i visokog krvnog pritiska. Stručnjaci savetuju da se svake nedelje barem 150 minuta ukupno posveti vežbanju. Takođe, trening snage ne bi trebalo izbegavati jer će on uticati na rast mišića koji podržavaju zdrav metabolizam. Ne treba nikako ni preterivati u vežbanju, jer je i to opasno.
Dim je štetan za zdravlje srca, arterija i pluća. Prestanak pušenja jedan je od najboljih koraka koji možete preduzeti za svoje zdravlje i smanjiti rizik od bolesti srca. Ubrzo posle toga, vaši izgledi za dobijanje kardiovaskularnih bolesti će pasti. Nakon godinu do dve nepušenja, mogućnost da ćete dobiti neki oblik kardiovaskularne bolesti znatno pada. Takođe, samim tim opada i mogućnost obolevanja od nekog oblika raka.
Stres je jedan od tihih ubica zdravog srca. Na sreću, stresom možemo upravljati jer on ne proizlazi toliko iz same situacije, već načina na koji se mi nosimo s njom. Sledeći put kada se nađete u stresnoj situaciji, razmislite je li vredno zdravlja nervirati se oko nečeg čega se nećemo ni setiti za koji dan. Moć dobrog suočavanja s takvim situacijama daće vašem srcu dug život jer kad smo pod stresom, luči se adrenalin koji može premoriti srce.
Alkohol – umerena konzumacija neće naneti nikakvu štetu organizmu, dok neumerena može uticati na povećanje krvnog pritiska, dobijanje kilograma i razvoj kardiovaskularnih bolesti. Umerenost je ključ i u ovom slučaju – za muškarce je preporuka dve čaše vina dnevno, a za žene jedna.
Da biste znali kakvog ste zdravlja, morate redovno ići na lekarske preglede. Takvo ponašanje u velikoj meri može da utiče na prevenciju razvoja mnogih bolesti, pa tako i bolesti srca
Komentari (0)