Popularna glumica i voditeljka Marijana Mićić za sebe tvrdi da je pravi primer kupoholičarke, otkriva da sluša sve sugestije koje dobija od svog emotivnog partnera, ali i da ne mašta o braku i romantičnom venčanju.
Voditeljka muzičkog takmičenja za decu "Pinkove zvezdice" Marijana Mićić, pre manje od mesec dana proslavila je 35. rođendan. Prve čestitke dobila je od malih takmičara, a već sutradan u jednom prestoničkom kafiću rođendanske želje dobila je od njene porodice i prijatelja. Marijana ističe da joj je ovaj mali jubilej doneo nova iskustva, zrelost i prosvetljenje. Naučila je da nije svaki čovek koji joj se nađe na putu dobar, kao i da su srce i intuicija osnovni životni pokretači na koje se jedino oslanja. Upravo zbog toga ne razmišlja o venčanju s dugogodišnjim dečkom, producentom Milošem Marjanovićem, jer smatra da bračni papir nije garancija za sreću. Najvažnije joj je da je u svom partneru pronašla najiskrenijeg prijatelja na koga može da se osloni u svemu i kome bezgranično veruje čak i kada je reč o modnim savetima.
Koliko puta ste stali pred televizijske kamere u odeći koja vam se nimalo ne dopada?
– Za petnaest godina karijere mnogo puta. Dešavalo se da prosto ne primetim da mi nešto ne stoji dobro i tek kada se pogledam na televizijskom ekranu, shvatim da je ta odevna kombinacija bila potpuni promašaj. Naravno, bilo je i onih situacija gde sam u startu znala kako treba da obučem garderobu u kojoj neću izgledati dobro, ali nisam imala želje niti volje da se bunim. Profesionalac sam i svaki stajling posmatram kao kostim za rad. S druge strane, kao što ja ne bih volela da se stilisti mešaju u ono što ja govorim, tako i ja najčešće njih puštam da rade svoj posao. Kada bih prebrojala haljine i kombinacije koje sam obukla tokom karijere, mislim da bih došla do broja hiljadu. Statistički gledano, nemoguće je da mi se baš sve dopadalo.
Kakve odevne kombinacije birate za svakodnevne prilike?
– Udobne. Ne volim da eksperimentišem s garderobom i kad pogledam u svoj ormar, vidim uglavnom bele i crne stvari. Obožavam farmerke svih boja i modela, jednostavne majice i ravnu obuću. Naravno, ako prilika zahteva, nosim i visoke potpetice.
Da li kupujete po principu: "Ako ne znaš šta je lepo, pitaj šta je skupo" ili se i jeftiniji komadi mogu naći u vašem garderoberu?
– Uživam u šopingu i šetnji po tržnim centrima, pogotovo radnim danima kada nema gužve. Kupujem sve, od garderobe, preko stvari za kuću do hrane. Jedna sam od onih žena kojoj je bitno samo da se kupuje, nije važno šta. Ne znam šta je to u šopingu, ali ti momenti zaista su lekoviti. Što se tiče skupih i jeftinih komada, imam i jednih i drugih, ali moram da kažem da su kvalitetna obuća, jakna, torba ili kaput, nešto za šta nikad ne žalim da dam malo više novca.
Spada li vaš dečko u muškarce koji vole modu i koliko je vama važno da nosite odeću koja se njemu dopada?
– Smatram da, kada se nekome dopadnete kao ličnost, to uključuje i vaš stil odevanja. Ako me je Miloš upoznao u farmerkama, patikama i bez šminke, bilo bi potpuno glupo da od mene očekuje da sam svakodnevno našminkana. Ipak, volim da ga, kada sam u nedoumici, pitam za modni savet i zaista nikada nije pogrešio, bilo da je sam birao odeću za mene ili mi je pomagao u odabiru.
U čemu je tajna vašeg dobrog izgleda, je l` istina da nikada ne propuštate treninge?
– Trudim se da tako bude, naravno, ukoliko mi posao dozvoljava. Želela bih da idem na šest treninga nedeljno – tri puta na fitnes, dva puta na jogu i jednom na boks. Nažalost, to je retko kada izvodljivo jer mi se snimanja ne završavaju uvek u četiri popodne. Kada ne radim, bez izgovora i na plus 40 stepeni i na minus 20 idem da vežbam.
Pre desetak dana proslavili ste 35. rođendan, šta ste tom prilikom poželeli?
– Uvek poželim samo zdravlje, tu sam zaista vrlo skromna i moram da priznam kako nemam nekih velikih životnih želja.
Od koga je stigla prva rođendanska čestitka?
– Proslavila sam rođendan na snimanju "Pinkovih zvezdica", a sutradan i s društvom u kafiću. Ne sećam se od koga je tačno stigla prva čestitka jer se pred ponoć oko mene stvorila velika gužva pa smo se svi zajedno izgrlili i izljubili.
Kažu da neke stvari dolaze sa godinama, šta ste vi naučili sa 35?
– Počela sam da cenim prave vredosti i ljude, ali ono što bih u narednom periodu volela da naučim jeste da se malo bolje snalazim u međuljudskim odnosima. Naime, uvek polazim od sebe pa očekujem da će se i drugi ponašati slično meni. Ipak, život me je demantovao i pokazao mi da oko nas ima mnogo loših ljudi, kao i nepravdi s kojima se teško izboriti. Postoje i stvari koje vrlo svesno ne želim da promenim, kao na primer to što se uvek vodim srcem i ličnim osećajem. Možda to nije ispravno, ali za mene je to jedino pravo jer kada pogrešim, nosim to kao svoju grešku. Ne volim da kalkulišem, da razmišljam nekoliko koraka unapred i mislim da to nikada neću naučiti. I dalje, često reagujem ishitreno, ali to je deo mog karaktera i ne želim da ga se odreknem.
Već četvrtu sezonu zaredom vodite muzičko takmičenje za decu "Pinkove zvezdice" koje kod gledalaca bude posebne emocije. Jeste li se već navikli na osmeh i razočaranja mališana ili još uvek zajedno s njima proživljavate uspehe i neuspehe?
– Naravno da sada na njihove suze reagujem staloženije nego u prvoj sezoni, ali mislim da na jake emocije, a pogotovo dečje, nikada neću biti imuna. Iskreno, ne bih ni želela. Još uvek se događa da me nečije suze ili velika radost dirnu, a nečiji vanserijski talenat rasplače.
Nedavno ste dobili interesantnu ulogu u seriji "Šifra Despot", u kojoj ste se, po komentarima autora i reditelja Radoša Bajića, vrlo lepo snašli.
– Prvi put sarađujem s Radošem i zaista sam pozitivno iznenađena. Profesionalizam, dobra atmosfera i ljubaznost koje vladaju u timu utiču da se na setu osećam dobro i da radim svoj posao najbolje što umem. U seriji igram vlasnicu salona venčanica Žanu, mladu, samostalnu ženu, klasičan prototip savremenih dama koje teško pronalaze partnera. Prezadovoljna sam svojom ulogom koja je, zahvaljujući Radošu, od epizodne prerasla u lepu i značajnu rolu.
S obzirom na to da ste tokom snimanja okruženi mnogobrojnim venčanicama, da li vas je to podstaklo da maštate o sopstvenoj svadbi?
– Da je to ono o čemu maštam, ta želja bila bi mi odavno uslišena. Možda ja u tom pogledu nisam tipična žena – niti sam preterani romantik niti mi bračni papir nešto znači. Mnogo mi je važniji odnos koji imam s partnerom. Poverenje, mir, podršku, oslonac i zaštitu koju imam, nemaju mnoge udate žene. Ali zato imaju potpis. Pa sad, kome šta više odgovara.
O svom dečku i vašem odnosu imate samo reči hvale. Da li to znači da nikada niste imali neke od klasičnih kriza kroz koje s vremenom prođe vežina parova?
– Ne bih volela da liči da govorim neistinu, ali ja već pet godina nemam krizne momente. Znam da bi trebalo reći da ništa nije idealno i da svi imamo svoje probleme, ali lagala bih kada bih sada to rekla.
Gde je, po vašem mišljenju, granica kompromisa zarad dobrobiti veze?
– To zavisi od partnera, postoje ljudi koji smanjuju vaše granice i prag tolerancije, a postoje oni koji vas inspirišu da one rastu. U mom slučaju, i u ovom momentu, mislim da ne postoji granica. Kada je neko prvenstveno divan čovek, prijatelj i emotivni partner, na to možete da odgovorite jedino bezgraničnim kompromisima. A što je najbitnije, taj neko to od vas nikada ne traži.
Može li se sačuvati romantika u dugom emotivnom odnosu?
– Može, ali nažalost ili na sreću, na to utiče količina posla i vremena koje provodite zajedno. Miloš i ja toliko radimo da se zaista radujemo svakoj zajedničkoj jutarnjoj kafi, popodnevnoj šetnji ili putovanju.
