"Nepoznato o poznatima" - Dragan Ilić: Kad žena priča, ja ćutim

Psiholog, radio-voditelj i jedan od muškaraca u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem i muškarcima" otkriva šta radi kad ima dosadnog sagovornika, koji su simptomi krize srednjih godina i kako on definiše treš.

Da li se po jutru dan poznaje?

– Samo za meteoropate. Za ostale je bolje da poveruju kako je moguće nešto promeniti, nadam se nabolje. Zato je važna doza jutarnjeg optimizma.

Kada ste se poslednji put krstili gledajući televiziju?

– Razdvojio sam veru i televiziju. Poslednja nadrealistička slika bila je razgovor o dupetu jedne starlete, koji je ona vodila sa sveštenikom. Ako vam Bog da telo, ne treba da ga popravljate – shvatila je ona posle nekoliko stotina kubika silikona i par infekcija.

Zašto ste pre nekoliko meseci pustili bradu, koju ste pre nekoliko nedelja obrijali?

- Promena. Važno je da se ne plašimo da menjamo stvari – to je, valjda, čovekov zadatak.

Da li je "Super miš", kako se zove vaša firma, opasna zverka?

– Kao u basni o volu i mišu, koju sam pričao svojim sinovima kada su bili mali, miš spase vola od kanapa u koji se zapleo. Male promene, ponekad, prave veliku razliku.

Šta vas ovih dana najviše "smara"?

– Potreba mnogih ljudi da nam detaljno objasne kako se nešto "pravilno" radi. Sveznalice s manjkom znanja, viškom samopouzdanja i arogancije.

Ko više priča – vi, Gorica ili Živana?

– Kada one govore – ja ćutim! Dobijem priliku kada su odvojene, tu se borim za reč.

Zašto radio (ni)je bolji od televizije?

– Radio je samo tad i nikada više. On pogađa naše najstarije potrebe za pričom i ljudskim glasom, skoro kao dodir zvukom.

Šta sebi stalno obećavate, a ne ispunjavate?

– Više fizičke aktivnosti.

Da ste nedelju dana gradonačelnik Beograda, šta biste uradili?

– Proglasio bih nedelju anarhizma. Bio bi to veliki eksperiment, jer do danas imamo samo 90 dana Pariske komune i dve godine anarhističke komune u Barseloni tokom građanskog rata. Valjda bismo uspeli da živimo slobodno nedelju dana u Beogradu, a da se ne pobijemo. Bilo bi lepo da se posle priča `kako je bilo super kada je Dragan bio gradonačelnik`. Ovo je moja lična utopija.

Šta nemate, a voleli biste da imate?

– Više strpljenja.

Koliko ste dana najduže proveli bez televizije?

– Verovali ili ne, nedelju dana, na skijanju ili na moru. Bilo je divno.

Da li još uvek čitate novine ili ste prešli na portale?

– Novine svakog jutra, a portale ceo dan.

Koga biste voleli da upoznate?

– Papu, Dilana, Kita Ričardsa, Orhana Pamuka, mada pomislim da sam ih upoznao kroz njihova dela.

Da li postoje vanzemaljci?

– Sigurno – u obliku čiste energije, poput sjaja zvezda.

Zašto vam je broj 11 bitan, pa se našao u vašoj internet adresi?

- To je binarna trojka, prost broj, datum rođenja mlađeg sina i prvi slobodan broj za Gmail.

Najbolji tvit koji ste pročitali?

– Ne pratim društvene mreže.

Šta uradite kad je sagovornik dosadan, a ne ume da stane?

– Počinjem da pričam potpune gluposti – ustanem, hodam i govorim ili ga/nju pitam kako se oseća u tom trenutku.

O čemu ste maštali u tinejdž godinama?

– O prolaznosti sveta, o poeziji, o ljubavi mog života, o panku, o anarhiji, o Karlu Gustavu Jungu, o bubnju i ritmu – manje više kao i danas.

Koji su simptomi krize srednjih godina?

– Uvlačenje stomaka kada razgovarate s lepim ženama.

Da idete na put sa ekipom iz "Četiri i po muškarca", koga biste odabrali za cimera i zašto?

- Baneta – najveću misteriju Mirijeva jer je fenomenalan lik.

Da li ste nekad bili u ozbiljnom iskušenju da i vi napišete knjigu?

– Imam nedeljnu kolumnu u "Vremenu" od 2002. godine. To je moja mentalna teretana.

Da li sa iskustvom malog proizvođača vina, mislite da je u vinu istina?

– Ta istina može da bude oslobađajuća ili pogubna, jer oslobađa.

Kako ste zavoleli ronjenje?

– Kao tinejdžer. To je, za mene, najbliži mogući kontakt sa podsvesnim. Kada sam počeo da lovim ribe puškom sa gumom, na dah – bio je to još jedan povratak na praistorijskog ribolovca.

Da li u porukama koristite emotikone?

– Nikada. Samo velika slova, što ljuti ljude.

Koja je vaša definicija treša?

– Ono zbog čega imate osećaj stida zbog drugih.

Šta volite da jedete?

– Ribu, maslinovo ulje i kiselo mleko.

Kad pustite odjavnu špicu jutarnjeg programa, da li u mislima stavite tačku na taj dan ili analizirate šta ste rekli, šta niste, šta je trebalo?

– Razmišljam o sutrašnjoj emisiji. Radio-program uvek je nov, a ljudi vas pamte po emociji koju su osetili.

Koji deo Beograda najviše volite?

– Zavoleo sam Novi Beograd, a bio mi je odbojan. Prethodno sam živeo iznad Slavije, na Zvezdari. Beograd volim jer mi priređuje iznenađenje iza svakog ćoška.

Koja vam je omiljena uzrečica/krilatica?

– Prazno bure jače zveči!

Hit odgovor:

Kad bi priče o reinkarnaciji bile tačne, šta mislite da ste bili u prošlom životu?

– Goričin brat blizanac. Dvojajčani!

Kada ste se poslednji put vozili autobusom?

– Prošle zime. Više volim bicikl ili peške.

Gde biste voleli da otputujete?

- Madrid, Istanbul, ponovo i uvek, Argentinu, a u međuvremenu – gde se zavrti globus. Ne bih samo voleo da budem glupi turista u zemlji gde vladaju beda i nesreća, jer bih se osećao kao bahati posetilac zoološkog vrta.