Urednica zabavnog programa RTS-a otkriva da je i dalje srećna u emotivnoj vezi i na korak do braka s nekim ko je hrabar i svoj, da li je radila estetske korekcije i zbog čega smatra da su jutjuberi danas popularniji od TV lica
Prošlih nedelja, na četrdesetak stepeni, radni elan većine ljudi bio je na minimumu, a urednica zabavnog programa RTS-a Olivera Kovačević (50) radila je kao da je maj ili oktobar. Skoro se čudeći našem čuđenju zbog tolike angažovanosti u sezoni odmora, ispričala nam je da se emisije koje će se emitovati u oktobru pripremaju od januara, a budući da se dogodine obeležava 60. godina televizije u Srbiji, misli su joj dobrim delom već u 2018. godini. Sa ushićenjem nam je otkrila šta će se sve dešavati u studijima RTS-a, ali taj delić priče sačuvaćemo za kraj intervjua.
Dok smo se dogovarale za intervju, šalile smo se oko toga ko su poznate žene, ko moćne, a koje i jedno i drugo. Većina ljudi složila bi se da ste vi i jedno i drugo. Da li se osećate kao moćna žena?
– Nimalo, imam utisak da sve više radim, a mislila sam da ću u ovim godinama deo posla kompenzovati iskustvom te da će mi biti potrebno manje vremena za obavljanje nekih poslova. U pojedinim stvarima zaista je tako, ali gomila se toliko poslova da tempo mora da bude baš ovakav. Moja predstava o moćnoj ženi polazi od toga da ona sedi i razmišlja gde će investirati, a ja razmišljam ko će uložiti u novogodišnji i druge velike projekte zabavnog programa.
Da li vam sve što radite predstavlja zadovoljstvo ili ste, jednosavno, "upali u mašineriju" i nema natrag?
– Dopada mi se što posao urednika zabavnog programa ostavlja prostor za kreativnost. Ponosna sam na to što je poslednje dve godine RTS ozbiljno radio novogodišnji program. Bili smo iznenađeni kad smo videli da nam ljudi, pola godine posle njegovog prikazivanja, pišu i pitaju kakav će biti sledeći.
Pre dve godine, kad se povela priča o vašem uspehu, rekli ste: "Plašim se da je uspeh prejaka reč. Ponekad osetim da sam nešto postigla, dobro uradila, ali mnogo češće se pitam – zašto mi je sve to potrebno u životu". Da li ste u međuvremenu otkrili zašto vam je to potrebno?
– Naravno, odgovor se pojavi kad vidiš kuda svet ide i shvatiš da nisi u dovoljnoj meri bila vizionar i da si se bojala da se upustiš u nešto što si možda videla da će biti budućnost. Nikada nisam imala sopstveni biznis i ništa nisam radila u svojoj produkciji, a sada mi je jasno da sam pogrešila. U životu, naši najveći neprijatelji su naši strahovi. Mislim da se u našem društvu, koje je nestabilno, ti strahovi pojačavaju, a suština zajednice jeste da se relaksiramo od strahova, da jedni drugima pomognemo da rasterećeni od strepnji živimo srećnije i da, samim tim, lakše stvaramo. Kada se bojite, kreativno ste omeđeni.
Mnogi i sada osnivaju privatne produkcije, a nemaju ni vaše znanje, ni vaše iskustvo.
– To je bilo zanimljivo pre deset godina, a sada više zarađuju jutjuberi nego bila koja TV zvezda. Deca koja snimaju klipove imaju veću zaradu od dugogodišnjih novinara i urednika. To ćeš ili prihvatiti ili ispasti iz igre. Želim da sve što se dešava, pre svega, razumem, a onda i prihvatim. Uostalom, ko može reći koje će seme bačeno u zemlju proklijati.
Dokazujete da žena posle pedesetog rođendana može imati odličnu poslovnu poziciju, višegodišnju emotivnu vezu i atraktivan izgled. Osećate li se kao "svetao primer"?
– Karakter vam je sudbina. Neko sve proživi do tridesete, a neko kao Gete počne da se zaljubljuje u šezdesetoj. Sve je to individualno. Teško je pripremiti sebe za život koji treba da bude maraton, naći stubove na kojima možete da ostajete i opstajete i na neki način učestvujete u životu oko sebe. Ljudima je važno da budu prihvaćeni, a društvene mreže najbolji su dokaz za to. Svi žele da se za nešto pitaju i svi imaju stav, pa i kada nemaju pojma – što bi reklo `Hladno pivo`.
Danas devojke čim uđu u tridesete znaju sve filere i marke botoksa. Da li ste vi radili neke ozbiljnije zahvate?
– Pisali su da sam se `zatezala` još pre deset godina, a ja tek nameravam. Nisam ni protiv podmlađivanja, ni protiv ulepšavanja. To, maltene, postaje stvar higijene, ali je primarna mera, kao i u bilo čemu drugom. Stav prema kozmetičkim intervencijama zavisi od toga koliko ste uložili u svoju emancipaciju i obrazovanje. Ukoliko nemate mnogo u glavi, imaćete mnogo na glavi.
U emisijama nosite “MaxMara” odeću, na javnim događajima uvek ste elegantni. Kako se oblačite vikendom kad idete u šetnju?
– Takva garderoba sasvim pristaje emisiji koju radim. Posao na televiziji zahteva određeni dres-kod. Ovde ne možete da objasnite zašto muškarci u bermudama, s dlakavim nogama, ne mogu da sede u studiju. Odgovor im je: `Kako žene mogu u kratkoj suknji`. Pa, nosite i vi suknju, ali ćete morati da depilirate noge. Kao što na slavu nećete doći nepristojno obučeni, tako nemojte ni ovde. Ljudi su izgubili poštovanje prema drugom čoveku. Valjda je došlo vreme kad je važno samo leći i najesti se. Kada treba da odete na predstavu, gde su ljudi uložitili toliko truda da vam prenesu neki sadržaj i emociju, nije pristojno da obučete trenerku, jer tako omalovažavate njihov poduhvat. Još je car Dušan želeo da `uljudi Srbe`…
Dok sam spremala pitanja, pa zapitkivala „Gugl“ o vama, najčešće se na ekranu pojavljivao naslov intervjua koji ste dali prošlog juna „Samo korak mi fali da se udam“.
– Ovih dvadeset godina ništa drugo i ne pričam u novinama nego o udaji i čoveku svog života. Svaki put pomislim kako je bilo Zdravku Čoliću da tolike godine sluša – kada ćete se oženiti? Otkad se oženio, niko ga ne pita kako mu je u braku. Ranije je moj šaljiv odgovor na večito pitanje bio – kada se Čola oženi. On se oženio, a mene i dalje pitaju kada ću se udati.
Čini mi se da se, povremeno, na taj način poigrate s medijima, pa kažete – fali mi samo korak.
– Svi zaborave da sam visoka, a kad imaš 180 cm koraci su dugi. Treba imati u vidu da je trač omiljeno sredstvo društvene zabave. Verovatno i naučnici koji se bave kvantnom fizikom, kad se nađu na ručku, mali deo vremena razgovaraju o fizici, a veći je rezervisan za priče tipa – onog profesora je ostavila žena. Trač, na neki način, ljude drži na okupu u jednoj zajednici. S te strane, on je koristan, ali može da bude i ubojito sredstvo. Ipak, ne treba mu suditi preoštro. Nekad ljudi, zanimajući se za detalje iz vašeg života, nalaze rešenja za svoj problem, po sistemu `kad se ona nije udala, ne moram ni ja` ili `kad se i ta udala, sigurno ću i ja`.
Da li je tačno da ste uhvatili trinaest bidermajera?
– Svaki put sam se izmicala, ali nisam uspevala da im pobegnem. Bidermajer Snežane Dakić odbio se od kamere i pao meni u ruke. Drugi je udario u krošnju drveta ispod kog sam se sklonila, prošao je kroz grane i opet – pravo meni u ruke. Moja drugarica Ljilja, kad joj javim da mi je još jedan u kolekciji, odgovori: `Sram te bilo`.
Prošle godine rekli ste da je taj s kojim ste „na korak do braka“ pametan, hrabar i svoj. Da li je on i dalje u vašem životu?
– Da…
Da li je teško biti svoj, a zbog ljubavi biti i nečiji?
– Uh, preteraste ga… S vama kad razgovaram, kao da pričam sa psihijatrom. Kad se bavimo ovim temama, setim se jednog mog odgovora na pitanje – kako izgleda muškarac vašeg života? S obzirom na to da sam sve osobine dotle već izređala, rekla sam – treba da je pročitao više knjiga od mene. Posle dva dana pozvao me je jedan političar, u zrelim godinama, koji mi je rekao: `Olivera, ako se neko načitao knjiga – ja sam.` Odgovorila sam: `Auuu, profesore, nisam mislila baš toliko`. Posle smo se dugo šalili na tu temu.
Poznato je da je moć afrodizijak, a ona ide uz politiku. Da li, kad godinama razgovarate s političarima, shvatite da ta moć i nije tako izazovna?
– Kao novinar bila sam u prilici da upoznam mnoge moćne ljude, ali – godinama kasnije – bila sam među retkima koji su se sećali njihove moći. Čovek je samo u dve situacije istinski moćan – u mladosti i u ljubavi. Mnogi bogataši dali bi sve te pare za godinu mladosti ili ljubav zbog koje će `leteti`.
Kad je reč o vašim zahtevima, vremenom ste sve više dizali lestvicu. Ne samo da je morao da čita od jutra do mraka i da bude hrabar i svoj već i da uz njega imate utisak da vas upavo on čini boljom.
– Više ne znam ni koja bi istorijska ličnost zadovoljila sve te zahteve. U stvari, trebalo bi ih nekoliko, ali ko nam brani da maštamo. To vam je kao mit o Herkulu – priča o neprestanom samonadrastanju.
Ima li kraja tim zahtevima?
– Da, možda, ne. Kad vidite da ljudi prožive život u paklu, kad vidite žene koje su sebi stavile omču oko vrata prvim poljupcem i prividom ljubavi, kad znate da su neke žene životom platile to što su izabrale pogrešne muškarce, shvatite koliko su ti izbori važni. Kao što u svakome od nas postoji dobro i loše, tako neki ljudi u nama bude samo loše, a neki ono najbolje. Greške se u drastičnim slučajevima završavaju ubistvima, a blažim patnjom, melanholijom, nezadovoljstvom. To se ne odražava samo na život partnera već i na ljude oko njih.
Da li vi uz onog koji je “pametan, jak i svoj” postajete sve bolji?
– Nikad bolja!
Odgovor zvuči kao efekatan kraj priče, ali nisam zaboravila obećanje s početka teksta, koje se odnosi na delić vaših poslovnih planova za jesen i zimu.
– Od jeseni krećemo sa izborom 60 najlepših pesama narodne muzike. Sto snimaka iz arhive već smo okačili na Jutjub, a u septembru počinje snimanje spotova u najvećem studiju RTS-a. Naši najpoznatiji pevači izvešće između 400 i 600 pesama, koje su odabrali kompetentni ljudi, a kad sve bude završeno, počeće studijska emisija u kojoj će se te pesme predstavljati. Gledaoci će izabrati 60 pesama koje će se izvesti na koncertu povodom 60 godina televizije Beograd. Od oktobra počinje šou-program zabavne muzike, a kad to kažem, mislim na muziku uz koju smo rasli, koju vole i naši roditelji, a deca se tek upoznaju s njom. To nije šou nostalgije, već muzika koja je prošla test vremena.
