Marija Veljković o svim izazovima roditeljstva: Neva se rodila kao naša treća sreća

Nakon prvog fotografisanja sa sve troje dece za naš magazin, sa glumicom i voditeljkom Marijom Veljković razgovarali smo, između ostalog, o velikoj odgovornosti koju oseća kao majka troje dece i uspešna poslovna žena koja ne želi da zapostavi karijeru zbog porodice

U domu porodice glumice i voditeljke Marije Veljković (37) sve je ispunjeno dečjom grajom i osmesima. U društvu supruga Milana Milovanovića (41) i njihovo troje dece – Đurđa (5), Rose (3) i Neve (1) šarmantna plavuša uživa u čarima roditeljstva i svakodnevno se suočava sa svim što ono sa sobom nosi.

Nekoliko dana pre Uskrsa, Marija se prvi put fotografisala sa sve troje dece za naš magazin, kada nam je otkrila koliko se život njene porodice promenio otkad je pre godinu dana dobila još jednu ćerku. Iako naslednike smatra najvećim blagom i da bi bez njih njen život bio besmislen, ponosna mama ističe da se svakodnevno susreće s velikim izazovima te da često sebi postavlja pitanje: “Šta mi je sve ovo trebalo?”

Trudite li se da na vašu decu prenesete tradicionalne vrednosti kojima su vas i Milana učili vaši roditelji?

– Naravno da se trudimo, ali ne zbog toga što očekujemo od njih da strogo poštuju tradiciju, već zbog formiranja njihovih ličnosti. Cilj nam je da odrastu u normalne i poštene ljude koji znaju ko su i šta su, a za to je potrebno poznavanje tradicije i istorije svog naroda. Dakle, radimo to, ali ne preterujemo.

U kojoj meri je to moguće s obzirom na tehnološki napredak savremenog sveta?

– Moguće je. Smatram da niko od nas ne bi trebalo da se opire tehnološkom napretku, ali treba kontrolisati korišćenje telefona i kompjutera u životima dece. Dakle, ograničiti im vreme koje provode pored elektronskih aparata, a usmeravati ih na knjige i čitati im. Do sada mi je to polazilo za rukom.

Kakav je vaš odnos prema veri?

– Ja jesam vernik i poštujem crkvu kao instituciju, ali je moje poimanje vere malo drugačije. Verujem da postoji kosmička energija i neko dobro koje je veće od nas, a da li je to neki deka s bradicom, kako većina zamišlja Boga, ili neka druga vrsta energije, to ne znam. Mislim da svako od nas ima sopstveno poimanje vere, ali je suština u tome da se svi trudimo da budemo normalni i ispravni ljudi, čemu učim i svoju decu.

Od pre nešto više od godinu dana vaša porodica broji petoro članova, koliko je rođenje Neve promenilo odnose u vašem domu?

– Rođenje još jednog deteta neminovno je unelo novu energiju. Neva se rodila kao naša treća sreća. Naravno da je sada veća gužva u kući i da sam ja umornija, što je potpuno normalno, ali deca je obožavaju, Milan i ja je obožavamo i mogu reći da nam je mezimica. Valjda zato što je najmanja i što je došla tako nenadano.

Kako su Đurađ i Rosa prihvatili novog člana porodice?

– Ne volim da pričam o tome jer bih morala da kažem da su moja deca fenomenalna, a to ne volim. Sva deca su svojim mamama fenomenalna, ali i njih dvoje su prelepo prihvatili sestru. Prva osoba na koju je Neva počela da reaguje bio je Đurađ i oni imaju poseban odnos, ali i Rosa obožava da se s njom igra, da je grli, hrani i čuva.

Jeste li ponosni na to kako ste se Milan i vi snašli u ulozi roditelja troje dece?

– Isto kao što ne volim da kažem da su moja deca fenomenalna, ne volim ni da pričam o tome da sam ponosna na sebe. Trudim se najviše što mogu oko njih, a da li sam uspešna majka, pokazaće godine. Ponosna sam na sebe što sam u tako kratkom periodu rodila troje dece, a sad predstoji veliki roditeljski posao za mene i Milana.

Krajem prošle godine obeležili ste desetogodišnjicu ljubavi s Milanom, na koji način se vaš odnos razvijao tokom te decenije?

– Prekretnica u našem odnosu nije bila svadba, već rođenje prvog deteta. Tek tada je naš odnos u pravom smislu napredovao jer više nismo bili samo dvoje ljudi koji se vole već smo postali roditelji. Naša ljubav i dalje traje, ali s godinama postaje sve bogatija.

Poslednjih godina svedočimo sve većem broju razvoda brakova, u čemu je tajna vaše harmonične ljubavi?

– Nema tajne, već mora da postoji razumevanje između supružnika i da, pored toga što se vole kao muškarac i žena, budu i roditelji, a ono što je najbitnije jeste da su prijatelji i podrška jedno drugome. Najgore je kada su supružnici međusobno ljubomorni, to ne sme da se dešava. Potrebno je da budu najveći oslonac jedno drugome.

U jednom intervjuu izjavili ste da je danas najveća ludost odlučiti se za porodicu, na šta ste konkretno mislili pod tim?

– Ne sećam se kada sam to izjavila. Možda nisam baš tako rekla jer ne mislim da je osnivanje porodice ludost. Naprotiv, mislim da je to nešto što svako treba da iskusi. To nije lako, ali s moje tačke gledišta, život bi mi bio potpuno promašen da nemam porodicu i da nisam majka. Mislim da je to svrha svih nas na ovoj zemlji, ali da ona svakako podrazumeva mnoga odricanja. Teško je imati porodicu danas, bilo je teško i u prošlim vremenima, ali uvek ohrabrujem druge žene da zasnivaju porodicu i da rađaju decu.

Desi li vam se nekada da pomislite: "Šta mi je sve ovo trebalo?"

– Bar jednom dnevno sebi postavim to pitanje. Smatram to normalnim i ne bih volela da se foliram i lažem da je meni sve u životu uvek super. Naravno da svako od nas ima “žutu minutu”, svejedno da li ima jedno, dvoje ili petoro dece. Ima trenutaka kada sam prezasićena obavezama i kad mi nedostaje energije pa pomislim: “Šta mi je sve ovo trebalo?” Ali već nakon petnaest minuta to prođe i zahvalna sam Bogu na moje troje dece.

Porodične obaveze nisu vas odvratile od karijere, pa danas radite više nego ikada, gde crpete energiju za sve obaveze koje imate?

– Karijera jeste drugi deo mog života. Uloga mame mi je najvažnija, ali ona ne treba da bude jedina jer deca trebaju da imaju zadovoljnu mamu koja je ispunjena kao osoba. Energiju crpem iz toga što želim sve da postignem, pa neću da se pozdravim s poslom zato što imam troje dece. Mislim da je moj život sada možda siromašniji za dobar san i miran obrok bez panike, ali je bogatiji za sve ostalo. Ne mogu ni da izbrojim broj neprospavanih noći koje sam imala tokom snimanja serijala “Luda noć” jer sam po čitav dan bila na poslu, a noću s bebom koja se stalno budila, ali sve se to preživi.