Story Café

Marina Rajević Savić: Dušan je sinovima bio najbolji uzor

Marina Rajević Savić: Dušan je sinovima bio najbolji uzor

Nakon što je sa suprugom, nekadašnjim fudbalerom Dušanom Savićem, obeležila tri i po decenije skladnog braka, TV autorka prisetila se nekih od najznačajnijih trenutaka u svojoj porodici, u kojoj centralno mesto poslednjih godina zauzimaju unuci

Odmeren stav i vrhunski profesionalizam glavne su odlike novinarke i TV autorke Marine Rajević Savić (57) koja se nakon višegodišnje pauze ponovo vratila na male ekrane svojom antologijskom emisijom “Dok anđeli spavaju”. Zanimljive intervjue u kojima promoviše prave životne vrednosti gledaoci mogu da prate na kablovskoj televiziji Hram i njenom Jutjub kanalu dok se istovremeno prikazuju i reprize njenih starijih emisija na Nova BK televiziji. Novi životni zadaci zahtevali su od poznate dame da reorganizuje svoj život, ali kao i uvek do sada, porodica je u njenom životu na viskom prvom mestu. Zahvaljujući takvom stavu, Marina je već tri i po decenije u skladnom braku s nekadašnjom fudbalskom legendom Dušanom Savićem, s kojim ima dvojicu sinova, Uroša i Vujadina, ali i četvoro unučadi. Njena deca odrasla su u haromičnoj porodici u kojoj se roditelji vole i poštuju, pa danas sa svojim suprugama, novinarkom Pinka Tijanom Savić i glumicom Mirkom Vasiljević, grade odnose kakav imaju njihovi roditelji.

Posle višegodišnje pauze ponovo radite svoju autorsku emiciju "Dok anđeli spavaju", smatrate li da je u vašem slučaju tačna izreka – jednom novinar, uvek novinar?

– Kao TV autor, svet oko sebe posmatram “očima” kamere. To je sastavni deo moje prirode. Odmalena osećam potrebu da neobične ljude, pojave, situacije ovekovečim foto-aparatom ili kamerom. Volim da istražujem, moju pažnju privlači skriveno, tajnovito, nevidljivo. Kada sarađujem s nekom TV kućom, svoje ideje ostvarujem na jedan način, a kada “mirujem”, moja radoznalost i mašta pretaču se u nešto drugo. S vremena na vreme, emisija “Dok anđeli spavaju” imala je neobičan tok. Kao da joj je bilo potrbno da se malo odmori od sebe. Nestajala je s malih ekrana, da bi se posle pauze pojavila na nekoj drugoj televiziji, kao da prekida nije bilo. Pre godinu i po dana ugnezdila se tamo gde joj je pravo mesto, na televiziji Hram.

Koliko se promenio vaš život zbog novog stalnog angažmana na televiziji?

– Promenili su se organizacija, ritam života i usmerenost pažnje. Privatne obaveze sada usklađujem s danima pripreme, snimanja, montaže. S obzirom na godine iskustva, brzo sam se prilagodila. Naravno, uvek važi staro pravilo da što više obaveza imamo, više posla uspemo da završimo. I u ovoj vrsti rada nema predaha. Inspiracija dođe kada joj se najmanje nadate, katkada dok kuvate ručak ili čuvate decu. Takođe, nikada ne znate gde možete, sasvim neočekivano, da upoznate nekog, vidite ili saznate nešto što bi moglo biti predmet televizijske emisije. Moja radoznala priroda privlači takve ljude i dešavanja.

Gledaju li vaš suprug, deca i snahe redovno vašu emisiju?

– Jedini stalni gledalac je moj suprug. Ne propušta nijednu moju emisiju i do njegovog mišljenja mi je veoma stalo. Neposredni je svedok svih mojih priprema i “slatkih” muka u sprovođenju ideja. Emisije prate i moji roditelji i brat, najbliži prijatelji, i sinovi i snahe, kako kad.

Uroš i Vujadin stasali su u odgovorne i porodične ljude, u prave muškarce i domaćine. Kao očevi su posvećeni, nežni, ali i strogi, po potrebi. Imaju divne, pažljive, nežne i odane supruge

Nedavno ste obeležili 35 godina braka, kako ste proslavili taj značajni jubilej?

– Naša porodica se, hvala Bogu, proširila i česta su lepa dešavanja i okupljanja. Za ovu godišnjicu poželeli smo da sami, u miru, uz večeru i dobro vino uživamo na našoj terasi.

Dule Savić i Marina Rajević Savić na venčanju princa Đorđa Karađorđevića i Felon Rejman Karađorđević na Oplencu

Šta je, po vama, najvažnije za dug i stabilan brak? Koji je vaš ključ uspeha?

– Budnost nad bićem koje volimo. Posvećenost, spremnost na žrtvu. Želja da svaki trenutak zajedničkog života bude radost. Ogledanje u njegovim, odnosno njenim očima. Voleti partnera onakvog kakav jeste. Sazrevanje jedno uz drugo. Slične težnje i potrebe.

Postoji li u vašoj porodici običaj da se uvek okupljate na važne datume?

– S roditeljima, decom i unucima viđamo se redovno i van važnih datuma. Svaki susret s najbližima predstavlja veliku radost i daje nam krila. Posebnu toplinu i boju imaju naša okupljanja u vreme Vaskrsa i Božića, kao i u dane porodičnih slava. Iako su mali, naši unuci prepoznaju važnost i značaj ovih praznika. Budu tada prisutne i prabake i pradede naših unuka, što i jednima i drugima mnogo znači. Sve te trenutke snimam kamerom, a moj brat Bojan ovekovečuje foto-aparatom.

Danas ste baka četvoro unučadi, koliko su oni promenili vaš život?

– Imam običaj da kažem kako su četiri nova bića ušetala u naše živote i učinila ih bogatijim i ispunjenijim. To je realno osećanje, ali postoji i ono drugo, iracionalno, kada nam se čini da su oduvek bili tu. Ta dva dečaka, Andrej i Mihajlo i te dve devojčice, Lena i Andrijana, naš život ispunjen ljubavlju, pretvorili su u čaroliju.

Jeste li ponosni na to kakvi su vaši sinovi danas očevi?

– Naša deca upijaju nesvesno sve ono što nam se činilo da ne primećuju. Dušan je svojim sinovima bio pravi uzor u svakom pogledu. Imali su prilike da vide kako to izgleda kada se roditelji vole i poštuju i sigurna sam da je taj osećaj utkan u njihovo biće. Uroš i Vujadin stasali su u odgovorne i porodične ljude, u prave muškarce i domaćine. Kao očevi su posvećeni, nežni, ali i strogi, po potrebi. Imaju divne, pažljive, nežne i odane supruge, koje su pre svega dobre majke. Mi ih sve zajedno pratimo, čuvamo i volimo. Svest o tome da idu ispravnim putem i da su stasali u ljude od stava i poverenja, raduje nas i ispunjava.

Naši sinovi imali su prilike da vide kako to izgleda kada se roditelji vole i poštuju i sigurna sam da je taj osećaj utkan u njihovo biće

Vaš sin Vujadin ponovo igra za Crvenu zvezdu, jeste li srećni što se nakon godina provedenih u inostranstvu vratio u Beograd?

- Uroš i Vujadin odrasli su u Beogradu i veoma su vezani za svoj grad. Sigurna sam da im je ovde najlepše. Naravno da smo najsrećniji što smo sada svi na okupu, posebno što će Vujadin biti uz svoju porodicu tokom cele godine. A njegova ljubav za Crvenu zvezdu posebna je priča. Kada je bio dečak, sve njegove rođendanske torte bile su u znaku Crvene zvezde, na zidovima njegove sobe bili su okačeni šalovi, fotografije, dresovi. Kada je postao otac, tek rođenom sinu Andreju na uvo je s mobilnog telefona pustio Zvezdinu himnu. Kao i svaka prava ljubav, njegova ljubav prema Crvenoj zvezdi tajna je pred kojom, kao majka, uvek uzdrhtim.