Preminula baka Milice Pavlović, koja je za pevačicu bila majka, oslonac i najveća podrška. Pre godinu i po dana, Milica je ostalabez deke Vladimira i tada je baku Radu dovela u Beograd, kako u Bunibrodu ne bi bila sama. Kada je opaki Alchajmer počeo da uzima njenu Radu, Milica ju je smestila u gerontološki centar, u kome je svakodnevno imala neophodnu medicinsku negu.
U ekskluzivnom intervjuu za naš magazin, Milica je otkrila da je bolest već uzela maha, pa da je u poslednje vreme njena Rada ne prepoznaje, zbog čega joj je srce slomljeno. Međutim, sada je izgubila čak i mogućnost da zagrli svoju Radu, ženu koja ju je odgajila.
Preminula baka Milice Pavlović, a pevačica se od nje oprostila porukom od koje suze same teku:
- Evo, priznajem. Srce mi se raspada i krvari. Krvari, jer bih volela da sam mogla još nešto da uradim... Nije do tebe, nije do mene. Nije do naše volje. Sebična sam, jer sam te želela za sebe, da budeš uvek tu, da ti ljubim ruke i okice... Lako je onom ko te nije poznavao, ali ja sam imala privilegiju da mi baš ti budeš namenjena u životu. Ti, osoba koja je imala najčistiju dušu koja je hodala ovom planetom... Ko je najlepša baba? Moja Rada. Posvetila si ceo svoj život drugima. Iako si odrasla kao sluga u bogataškoj kući u selu, živeći za parče hleba i krov nad glavom, to je od tebe samo izvuklo najbolje. Ko je bio najbolja supruga, majka i baka? Moja Rada. Neki su se ogrešili o tebe, celo selo zna i ko, a ti si im palila sveću za zdravlje... Sa tvojih usana se uvek čula samo lepa reč o svakome, pesma i nikada u životu nisam čula da moja Rada kaže “Ne mogu i neću”. Lepotice moja, ja isto hoću i idem dalje, ne brini, ali sve me boli... Boli me srce koje kao da mi igra u grlu i peku me suze koje brišem... Ali, ne brini, nastaviću da beležim nove pobede, jer mene je podigla, vaspitala i život svoj posvetila tome da ja budem dobar čovek i da volim ljude RADA PAVLOVIĆ IZ GORNJEG BUNIBRODA (kako si samo to do poslednjeg dana ponosno izgovarala) - piše slomljena unuka i dodaje:
Mina Dishlenkovich
- Nisi mi dala da se naljutim ni na koga, učila me da se svakome javim prva, kažem “Dobar dan” i da starijem kad se vraćam iz osnovne škole pešaka uzmem kese iz ruku i odnesem ih do njegove kuće... Nikada neću zaboraviti kako sam te zvala sa poslednjeg časa u srednjoj školi da mi spremiš večeru, a moja Rada me spremna čeka na vratima da me poljubi i da me gleda i sluša dok jedem sve što njene čarobne ruke naprave... Kad su me ostavili u vašem naručju sa svega par meseci, mene je Bog pogledao. Haljinice si mi birala da tvoja unuka bude najlepša. Umela si i po tri puta dnevno da me presvučeš, a sećam se i priče na sistematskom kako glavni lekar izađe i kaže svim drugim majkama (a ti si bila moja), da bi trebalo da ih bude sramota kako ne neguju decu kao “ova” baka. A tebi srce puno, jer je tvoja Milica... Mi smo tim lepotice moja, tim koji pobeđuje. Malo me je samo Dude (moj deda, tvoj Vladimir) zeznuo jer te je pozvao u svoje naručje
Komentari (1)