Život Olivere Balašević nije nimalo isti otkad je izgubila supruga Đorđa, a nedavno su obeležene dve godine od tog velikog gubitka. Ona pokušava da svakodnevicu sagleda sa neke vedrije strane kroz svoja spisateljska dela a neretko redove svojih razmišljanja podeli i sa pratiocima na društvenim mrežama. Tako je najnovija ispovest Olivere Balašević zatekla mnoge pratioce a neki su se zabrinuli u vezi s porukom koju nam ovog puta šalje.
- Bajke su priče koje se uvek čitaju do kraja, da li zbog poente ili zbog hepienda, ne znam. Ali u jedno sam sasvim sigurna da nas ponesu toliko da poželimo život kao iz bajke pa se neki trenuci života čak tako i mogu nazvati, ali ne i svaki. Naročito ne oni na samom kraju - započela je ispovest Olivere Balašević.
- Bila sam u onim godinama u kojima su princeze već gubile cipelicu na balu kada sam prepoznala dobronamernu odluku sudbine da moja bajka započne baš tada i baš tako: „Bila jednom jedna Princeza Podstanarka zanesena odlaskom iza sedam gora, iza sedam mora gde će se održati Olimpijske igre“. Ali na tom putu Vila Ljubavi je umešala prste ne bi li čarolija započela upravo onako kako to ona hoće - glasi ispovest Olivere Balašević.
- I kao u onoj bajci o Ivici i Marici, dečak koji je poveo svoju devojčicu umesto mrvicama od hleba put je posipao rečima složenim u stihove, znajući da će samo tako posložene biti najsigurnija mapa za put povratka… I zato nije još kraj mojoj bajci … I dalje oblačim onaj sako u kom sam umesto Olimpijskim stadionom, defilovala Cvijićevom ulicom sa Njim, sa Decom, sa Unukama, zagledana u pravcu kojim je otišao sigurna da će se vratiti po tragu reči složenim u stihove ostavljenim iza sebe … Jer tako se bajke završavaju… - poručila je Olivera.
Komentari (0)