Kada je saznao da je neizlečivo bolestan Toma Zdravković otpevao NAJLEPŠU LJUBAVNU PESMU svih vremena: Krije strašnu tugu

U Skadarliji je otkriven spomenik legendarom pevaču i to je probudilo duhove prošlosti. Ponovo se priča o svim detaljima iz života čuvenog boema, a pesme Tome Zdravkovića ponovo se pevaju.

Toma Zdravković otpevao je brojne hitove, a i jednu od najlepših ljubavnih pesama svih vremena „Čekaj me i ja ću sigurno doći, samo me čekaj dugo..." Pesma je antologijska i svom autoru donela je svetsku slavu, sreća ga je zaobišla.

Muziku, prepev i modifikaciju teksta uradio je Milutin Popović Zahar, a izvori bliski legandarnom pevaču tvrde da je odlučio da je otpeva onda kada je saznao da je bolestan i da mu nema spasa.

Pesma je antologijska i svom autoru donela je svetsku slavu, sreća ga je zaobišla.

Konstantin Simonov jedan je od najuticajnijih sovjetskih pisaca svih vremena. Dobitnik je Staljinove nagrade za književnost 6 puta, Lenjinove nagrade, ordena Belog lava, a proglašen je i herojem Sovjetskog Saveza. Ipak, širom sveta najupamćeniji će ostati po svojim stihovima: „Čekaj me i ja ću sigurno doći”.

Pročitate Prva fotografija najstarije ćerke Tome Zdravkovića: Žaklina stigla u Beograd, svi zanemeli kad su je videli

A pesnikova priča zbog koje je napisao pesmu koja je ganula milione bila je veoma lična i tragična.

Ljubav u rovu Drugog svetskog rata.

U životu Konstantina Simonova postojala je samo jedna žena – slavna sovjetska glumica Valentina Serova u koju je bio očajnički zaljubljen. Jedini problem? Valentina je već bila udata i to srećno za generala Anatolija Serova.

Međutim, onda se dogodilo da je Anatolij 1939. poginuo u nesreći dok je testiao novi avion. Valentina je bila skrhana i dugo se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli, sve dok, ratne 1940. godine, nije upoznala Konstantina.

I taman kada se činilo da će njihova ljubav procvetati, pisac je mobilisan i postao je ratni dopisnik direktno sa fronta i daleko od svoje drage. Ovo iskustvo će ga obeležiti za ceo život jer će svedočiti nekim od najkrvavijih bitaka u istoriji čovečanstva – bici kod Odese, odbrani Staljingrada, boju za Berlin…

Pesme Tome Zdravkovića mame suze, ova posebno

Upravo u jednom od tih rovova 1941, siguran da se kući neće vratiti, Konstantin Simonov je napisao svoju najlepšu ljubavnu pesmu – „Čekaj me”. U mislima mu je bila samo Valentina, a njegova oda trebalo je da postane poruka njoj kada njega više ne bude.

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći

samo me čekaj dugo.

Čekaj me i kada žute kiše

noći ispune tugom.

Čekaj i kada vrućine zapeku,

i kada mećava briše,

čekaj i kada druge niko

ne bude čekao više.

Čekaj i kada pisma prestanu

stizati izdaleka,

čekaj i kada čekanje dojadi

svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.

Ne slušaj kad ti kažu

kako je vreme da zaboraviš da te nade lažu.

Nek poveruju i sin i mati

da više ne postojim,

neka se tako umore čekati

i svi drugovi moji,

i gorko vino za moju dušu

nek piju kod ognjišta.

Čekaj. I nemoj sesti s njima,

i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,

sve smrti me ubiti neće.

Nek kaže ko me čekao nije:

Taj je imao sreće!

Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti

niti će znati drugi

da si me spasila ti jedina

čekanjem svojim dugim.

Nas dvoje samo znaćemo kako

preživeh vatru kletu — naprosto, ti si čekati znala

kao niko na svetu.

Stihovi su proveli u džepu Konstantinovog kaputa pune dve godine, a dogodilo se čudo – Simonov se živ, zdrav i ovenčan slavom vratio kući 1943. pravo u zagrljaj svoje voljene i tek toliko da se venčaju. Do kraja rata stekao je čin pukovnika i bio postavljen na poziciju zamenika generalnog sekretara Unije sovjetskih pisaca.

Priča slavnog pisca i najpoznatije sovjetske glumice tog doba obišla je svet, a pesma o njihovoj ljubavi koja je nadjačala smrt prevedena je na čak 35 jezika. Ipak, malo ljudi zna šta se dogodilo nakon hepienda.

Ironično, nakon svih nedaća koje su prošli, Konstantin i Valentina u braku nisu imali sreće. Stalno pod budnim okom javnosti, počele su da kruže priče da je Valentina, dok joj je suprug bio na ratištu i pisao najlepše stihove, varala Simonova i to sa „budžovanom” - generalom Rokosovskim.

Ata Images

 

Danas se zna da je afera bila izmišljena. Valentina jeste radila kao dobrovoljna medicinska sestra u bolnici u kojoj se Rokosovski oporavljao od rana sa ratišta i da, jesu se sreli nekoliko puta, ali to je bilo sve! General je u to vreme već imao ljubavnicu, doktorku u toj bolnici sa kojom je 1945. dobio i ćerku, a Valentinu više nikada nije ni video, piše Istorijski zabavnik.

Ipak, brak nije preživeo tračeve. Konstantin Simonov je napustio suprugu 1957. a njen život je krenuo silaznom putanjom. Karijera joj je potpuno zamrla i postala je alkoholičarka. Jedna od najlepših žena Sovjetske Rusije umrla je sama i zaboravljena 1975. u Moskvi u 58. godini života.