Navikli smo da ljudi iz manjih gradova dolaze u Beograd, a Bojana Stamenov (37) se preselila u Suboticu. Toj njenoj odluci su prethodili mnogi dani, pa i nedelje provedeni u ovom gradu, jer su svi članovi njenog benda Subotičani. Međutim, kad je došao trenutak da promeni adresu, pre godinu dana, mogle su se čuti pretpostavke da se zaljubila, uz komentar „ko bi išao van Beograda, kad je ovde epicentar poslovnih dešavanja“. Smejući se, jedna od naših najcenjenijih pevačica nam je ispričala:
- Nije bilo ljubavi, već imamo rok do kog treba da završimmo album. Shvatili smo da je logistika jednostavnija kad sam i ja ovde, jer možemo češće da imamo probe i pripremimo sve što treba za album. Posle svakog boravka u Subotici, kad bih se vratila u Beograd, osetila bih mali stres. U jednom trenutku sam počela da pravim paralele između ta dva grada, a onda sam shvatila da u Beogradu, ako sednem u kola i krenem da obavim tri stvari u gradu - posebna je priča što nikad neće biti samo tri – izgubim minimum četiri sata, a nekad i više.
Kad upadnem u špic treba mi sat od kuće do centra, plus sat do kuće, plus ono što je trebalo da uradim. Ovde, dok sam boravila kod prijatelja i njegove porodice, kad nešto treba da uradimo, pa ja kažem da nećemo stići, oni se začude uz komentar „pa, to ti je odmah tu, vratićemo se za sat“. U Beogradu ništa ne završavamo za sat. Naravno, moja odluka je bila šok i Beograđanima i Subotičanima, a prijatelji su mi govorili - „da li si normalna, umrećeš od dosade, sada si nam daleko...“. Odgovarala sam im: „Sada sam vam daleko, a kad sam ovde i kad hoću da se vidimo, pošto sam jako druželjubiva, niko nema vremena. Do-vi-đe-nja.“
Da li je za to vreme bilo dana da ste pomislili „šta mi je ovo trebalo“?
- Pre svega, odluka o osamostaljivanju je bila veoma dobra. Nisam živela sa mamom i tatom u istoj sobi, ali koliko god je svako od nas imao svoj prostor, dvorište delim s njima, tatinom mamom, tetkom, mojom rođenom sestrom i zetom. Kad se prave neki veći planovi, pa čak i ručkovi za vikend, razmišlja se „globalno“ (smeh).
Luka Šarac
Jednostavno, svi smo na okupu. Neposredno posle selidbe, bilo mi je čudno što mi nije čudno što se to promenilo. Nije baš za ponos da sa 37 godina počneš da živiš samostalno, ali ja sam imala romantičnu predstavu da ću iz te svoje kuće jednog dana otići u neku drugu svoju kuću, koju ću s nekim graditi. No, živimo u 21. veku i ne dešava se baš sve po planu. Koliko će me držati želja da ovde živim – ne znam, ali Subotica mi se jako dopada zbog ljudi, tempa života, kulture, arhitekture, veličine...
Nije vam dosadano?
- Subotica nema noćni život kao Beograd, nema splavove, klubove, ali moj posao je takav da mi sve to ne fali, već mir. Koliko tokom korone ništa nismo radili, toliko sada svi mnogo nastupamo, pa samim tim i putujemo. Kad se posle pet-šest dana puta vratim kući sačeka me bezbroj obaveza. Srećna sam kad više od 4-5 dana provedem u Subotici, pa mogu da se opustim, pišem pesme...
Novogodišnja želja Bojane Stamenov vezana za ljubav...
Treba li, uopšte, da vas pitam da li ste nastavili da vežbate?
- Bez toga se ne bih makla! Našla sam teretanu, ali radim ono što osmisle moji stari treneri. Kad god dođem u Beograd, odlazim kod njih. Tada mi promene ili koriguju program, pa onda nastavljam sama. Ta nova situacija traži veću samodisciplinu. Kad imate trening u zakazano vreme, vi to unapred planirate, a sada razmišljate – samo da ovo obavim pa idem, ići ću za dva sata, mogu i večeras...
Daleko od toga da propuštam treninge, ali bilo je dana kada sam hvatala zadnji voz. Doduše, uspeh je što sam ga ipak uhvatila. Imam drugaricu s kojom zajedno vežbam, pa kad se nekoj ne ide, druga kaže – diži se, polazi! Međutim, ovde mnogo više hodam. Ako sam dobro merila, dijagonala grada je sedam kilometara, pa mi ništa nije daleko.
Boško Karanović
Trideset prvog ćete imati dve rok opere u Srpskom narodnom pozorištu. Izgleda da će Deda Mraz morati da vam poklon preda na sceni?
- Ne bih paketić, ni celu vreću, već Deda Mraza. Neka bude +40, fit, nasmejan i nek’ viče ho-ho (smeh).
Komentari (0)