Porodična tragedija Vuka Kostića donedavno je bila tema o kojoj se ne govori za javnost.
Nije to nešto što se tajilo, skrivalo ili prećutkivalo, naprotiv. Glumac je imao i ima samo razloge za ponos na svoje voljene, međutim doskoro nije osetio potrebu da o tome priča za medije.
Za štampano izdanje magazina Story otvorio je dušu, pa prvo spomenuo predstavu koju igra sa koleginicom Slobodom Mićalović, osvrnuo se na prijateljstvo koje gaji sa njom i njenim suprugom Vojinom Ćetkovićem, a zatim se prisetio onoga što mu ne da mira i danas jednako boli kao kada je imao svega dvadeset godina - smrti svog oca.
Vuk je otvoreno, bez zadrške, govorio o čuvenom Pljaki koji je mlad preminuo, a čija je čitava porodica, nažalost, bila osuđena na težak život i preranu smrt.
- Majka mu je umrla od tuberkuloze kad je imao sedam godina, babu su Nemci streljali u dvorištu, sestra je poginula posle rata, tu su i sećanja na koncentracioni logor "Mauthauzen" u kome je bio moj deda Nestor - počeo je razgovor Vuk sa našom novinarkom.
- Baš zato je bio vezan za svoju porodicu, odnosno mene i brata. Ja sam ga izgubio kada sam imao 21 godinu, prošlo je više od pola života. Više nije tu nego što jeste, ali osetio sam koliko je vezan za nas, svoju porodicu, koliko mu je bitno da po dva meseca zajedno provodimo na jedrilici.
- Držao nas je grčevito baš zato što je rano ostao siroće i što mu je sestra poginula. Namučio se u ranoj mladosti. Ali ostavio je jak pečat na Nestora i mene. Brat je preplovio ceo svet - zaključio je glumac koji ne krije koliko mu otac nedostaje, ali i brat koji više nije u Srbiji nego što jeste.
Potreba za bliskošću i porodičnim okruženjem navela ga je na ideju da živi na svega pedeset metara od svoje majke, koju svakodnevno posećuje.
screenshot you tube srecni ljudi
To nikako ne znači da je Vuk mamin sin, naprotiv, vrlo je samostalan, a za naš magazin otkrio je da mu je velika želja da u skorije vreme skroji i svoje porodično gnezdo, da se oženi i dobije dete.
Kako je izgledao otac Vuka Kostića u mlađim danima pogledajte ovde.
Komentari (0)