Poznati denser kaže da je od oca nasledio crtu ličnosti zahvaljujući kojoj ili nešto radi kako treba ili se za to uopšte ne interesuje i da je stečene navike zadržao i kad je 1980. godine atletiku zamenio plesom
Boško Karanović
Prvog jula Đole Đogani je proslavio 65. rođendan, a mnogi se pitaju kako uspeva da u tim godinama ima takvo telo.
Od njega nikada nismo čuli da zasluge pripadaju genetici ili brzom metabolizmu, već da je svaka pločica na stomaku proizvod ozbiljnog vežbanja i vođenja računa o ishrani. Pre tri godine je celu filozofiju oko svog izgleda, o kome se toliko priča, sveo u rečenicu – poštujem način života koji sam odabrao.
– Taj izbor sam napravio u dvadeset i nekoj godini. Budući da sam vrlo ozbiljno shvatao to što sam tada bio atletičar „Crvene zvezde“, sportski život se podrazumevao. Tada sportisti nisu imali striktnu ishranu, kao danas, već su nam treneri govorili šta da izbegavamo.
Naravno, kao klinci smo išli na viršle, ponekad na kobasice, koje su se prodavale u onim čuvenim crvenim kioscima. Mislim da je senf koji je išao uz njih bio najukusniji na celom svetu. Bez toga se nije moglo, a pljeskavice su došle tek kasnije. Od oca sam nasledio crtu ličnosti zahvaljujući kojoj ili nešto radim onako kako treba ili se za to uopšte ne interesujem.
Tada stečene navike sam zadržao i kad sam 1980. atletiku zamenio plesom. Bio sam vicešampion sveta u plesu i prvak Evrope. Tada se to zvalo disko-ples, a kasnije su nastali elektrik bugi i brejkdens. Pripreme za takmičenja u plesu su iziskivala ozbiljne treninge.
Đole naglašava da nikada nije pušio, a da mu organizam ne traži slatkiše, jer ga nije navikao na njih. Potom dodaje:
– Neću reći da nikad ništa nisam popio, jer to ne bi bila istina, ali su količine uvek bile vrlo umerene. Dok sam bio mlađi, bilo je situacija kad sam odlučivao da se napijem, da vidim kako to izgleda. Popiješ malo, prija ti, ali još uvek si svestan svega, a onda se zapitaš – kako je kad se stvarno napiješ? Ta faza je bila aktuelna dok sam živeo u Italiji, a u to vreme sam bio zaljubljen u neku devojku. Morao sam da nađem razlog zbog kog ću se napiti (smeh). Nije mi se dopalo, prvo zato što u takvim trenucima nemam kontrolu nad sobom, a ni u stomaku nije bio baš lep osećaj. Nikada sebi nisam dozvolio da ne znam gde se nalazim.
Boško Karanović
Đole je ispričao da je na njega veoma jak utisak ostavio video na „Jutjubu”, u kome je japanski naučnik Jošinori Ohsumi, koji je 2016. dobio Nobelovu nagradu za istraživanje autofagije, govorio o tom načinu ishrane. Nije čekao da prođu dve-tri godine, a upravo toliko je prošlo dok autofagija kod nas nije postala hit, već je odmah odlučio da je proba.
– Sve vreme intenzivno tražim informacije o zdravom životu, a kad mi se nešto učini zanimljivim, pod uslovom da nije rizično, testiram na sebi. Za mene dobitna kombinacija nije bilo koji režim ishrane, već onaj koji prija mom organizmu– rekao je Đole za novi broj Story magazina i dodao da telo sve pamti.
– Sigurno je da naše telo traži ono što mu je potrebno. Dva puta nedeljno jedem meso, dva puta ribu, dva puta samo povrće, a jedan dan je post, pa tada uzimam samo sokove. Svakog dana ne jedem ništa od sedam uveče do sutradan u deset. Sve vreme treba voditi računa da telo ne pati, jer ono sve pamti. Ako mu u nekom periodu uskratiš hranu, u sledećem će tražiti više.
Ceo intervju pročitajte u novom broju magazina Story
Komentari (0)