Ispovest Ane Bekute: Naučena da budem manja od makovog zrna

Ana Bekuta ove godine obeležava četiri decenije uspešne karijere

U otvorenom razgovoru priznala je da je trajnu sreću pronašla u miru, porodici i muzici, te otkrila kako su je borba, ljubav i istrajnost oblikovali kroz život i estradni put.

Pročitajte: Nakon Viki i Bosanca, još jedan član žirija "Zvezda Granda" prelazi u tabor Mitrovića?

– Stalno mi govore da delujem kao bensedin na ljude, ali zapravo je to ta smirujuća energija koju nosim sa sobom. Veći deo života bila sam ovako mirna. Takvi nisu bili detinjstvo i počeci na estradi, to je nosilo nemir, ali sada, kada imam svoj brod – porodicu, unuke i karijeru dugu 40 godina – nemam razloga da budem nemirna – kazala je Ana i dodala da je i prijatelji doživljavaju na isti način

– Poštujem tuđe vreme, raspoloženje, ne dolivam ulje na vatru. Nekada umem da budem direktna, pa se ljudi iznenade. Nikada nisam zlonamerna – moji saveti i mišljenja su uvek iskreni i direktni, kada me pitaju, i ne mogu biti drugačiji od onoga što zaista osećam – dodala je

Najveći ponos

– Još da dočekam da udam unuku i oženim unuka – tada ću biti baš ponosna – rekla je Ana

ATA Images

 

– Nikada nisam rekla da mi je svega dosta. Možda sam nekada umorna od puta ili od ljudi koji me zamaraju, ali kad uzmem mikrofon, sve to zaboravim. Publika kojoj se obraćam – to sam ja. Tu punim baterije, to je obostrana energija. Još nije došao taj momenat, ali kada bi došao, znala bih šta da radim. Otišla bih na selo, imala piliće, mačiće, kučiće, jedno domaćinstvo. Obožavam da kuvam, ali sada nemam vremena – rekla je Ana

– To je pesma Ničija. Pevala sam je za Grand festival 2007. godine. Saša Popović me zvao, nisam imala pesmu i rekla sam mu da ne mogu da učestvujem bez dobre pesme. Rekao mi je da se javim Breni. Zvala sam je, a ona mi kaže – Mače, imam pesmu za tebe za festival. Došla sam da je čujem i tada sam čula stihove koji su odabrali mene. Pesma koja je Ana Bekuta je Ja nisam rođena da živim sama – ispričala je pevačica

– Sigurno ih je bilo. Volim komplimente i kada je u pitanju izgled i kada je karijera. Stidljiva sam kada me hvale, ne volim da to slušam. Bila sam jako stidljivo dete. Nama je slava Sveti Nikola, moji bi spremili veliku sofru. Tata i mama su znali da lepo pevam, pa da se pohvale pred gostima, a ja to nisam volela. Onda odem iza paravana i pevam kada me niko ne gleda – prisetila se Ana

– Rekla bih joj da nema razloga da bude nesigurna. Odrasla sam u maloj sredini, gde sam naučena da budem manja od makovog zrna. Kada roditelji odluče da ti daju vetar u leđa – to je to. Ispoštovali su moju želju da idem u gimnaziju, ali trebalo je malo više da me podrže. Uspela sam sama da se izborim sa nesigurnošću – kazala je

F.S./ATA Images

 

– Nisam mogla ni da sanjam da će mi se desiti sve ovo. Želela sam da budem prosvetni radnik, ali mi je školovanje prekinuto. Rodila sam Igora sa 17 godina i tada je bilo pitanje – šta ću i gde ću. Krenula sam novim putem i shvatila da imam talenat. Tek sa 20 godina počela sam da pevam – dodala je Ana

– Trajna sreća je mir koji sam postigla – porodica i karijera – istakla je Ana emisiji  "Žena za sva vremena"

– Borba od malih nogu – u školi, srednjoj školi, kroz život i karijeru. Uvek sam išla težim putem. Moje pesme su se borile za mene. Pratim svoj unutrašnji glas i on je sa mnom sve ove godine. Ceo život je borba. Red, rad i disciplina. Tako učim i svoju decu i unuke – zaključila je