Ekskluzivno za Story Nevena Božović: Upoznajte mog sina Viktora

Leto Nevene Božović (31) bilo je i lepo i dinamično, jer drugačije i ne može da bude kad se ima ćerkica od četiri godine i sin koji je petnaestog septembra napunio četiri meseca. Koliko god uživali u moru i svim radostima koje ono donosi, kao i prethodnih godina, početak školske godine bio je razlog za „prelazak na kopno“. Nevena se šali da je, dok je išla u školu, septembar doživljavala kao svojevrstan početak godine i da sličan osećaj ima i danas:

Pročitajte: Deca Nevene Božović zvezde Instagrama - Anka i mali Boris su kao anđeli i preslikani mama FOTO

– Kad tokom leta imam nešto da obavim u Beogradu, dođem na samo jedan dan i odmah letim u Budvu, ali sada je vreme da se i Anka vrati svojim obavezama. Zvuči smešno kad se koristi reč obaveze, ali dobro je da nauči da pravi razliku između letnjeg „raspusta“, kada je mnogo toga dozvoljeno, i ostatka godine kad treba da ima određeni ritam i red. To se mnogo lakše postiže kad ide u vrtić. Pred dolazak se radovala što će ponovo biti sa svojim drugarima.

 Vi ste imali samo godinu više od Anke kada ste krenuli u školu.

- S pet godina sam krenula u školu, pa mi je zato čudno kad neko kaže da mu šestogodišnje ili sedmogodišnje dete još uvek nije spremno. Dva puta sam išla u prvi razred – najpre sa sestrom, a drugi put sama (smeh). Naravno, nije bio plan da tako rano krenem u školu, već sam pratila dve godine stariju sestru. Učiteljici je bilo žao da sedim pred vratima i čekam nju, pa me je već drugog dana primila u učionicu. Slušala sam predavanja, pisala domaće, ali se par puta desilo da zaspim na času. Prestala sam da idem tek pred kraj školske godine.

S vama smo radili slikanje kada je Anka imala samo dva i po meseca. Tada ste ispričali da je veoma dobra beba. Da li je i Viktor takav?

- Veoma su slični, samo što ja imam utisak da on brže raste (smeh). Kad imaš jedno dete, ceo dan gledaš samo u njega, pa ti vreme sporije prolazi. Čini mi se da je Viktor već veliki. Spadam u roditelje koji bi voleli da mogu da bar malo uspore vreme. Neretko žene, kad prođu ti prvi meseci s bebom, kažu da nisu bile ni svesne šta se sve dešava. Ja sam oba puta vrlo svesno prošla kroz taj period. Naravno, bude i teških momenata, ali brzo ih zaboraviš.

S Ankom ste, već tada, obilazili rodbinu i prijatelje. Idete li u goste i s Viktorom?

 - Manje, jer neće svako da nas primi (smeh). Naravno, viđamo se s prijateljima, ali sada treba mnogo više planiranja. Nije baš jednostavno negde krenuti s njih dvoje. Viktor još nije bio u mojoj Kosovskoj Mitrovici. Roditelji često dolaze kod nas, ali uskoro ćemo krenuti u moj rodni grad.

Boško Karanović

 

Da li je Anka još uvek brižna starija sestra, kao što je bila prvih dana posle vašeg dolaska iz porodilišta?

- Jeste... Ima svoje faze i promene, ali je od samog starta shvatila šta se dešava. Tome je sigurno doprinelo to što moja sestra ima sina od godinu i po dana. Bilo je dovoljno vremena da vidi kako izgleda kad stigne beba.

Svojevremeno ste rekli: „Mama mi kaže da sam i kad sam imala četiri-pet godina znala šta hoću, a šta neću. Ni sestri ni meni nisu govorili šta smemo, a šta ne, već smo same znale kako treba da se ponašamo.”

- Jednostavno, bila sam takvo dete, a to primećujem i kod Anke. Sada su deca malo drugačija nego kad smo mi odrastali, što je i logično jer se toliko toga promenilo. Vaspitati ih u skladu s današnjim vremenom nije nimalo lako, koliko god da si posvećen i da se trudiš. Naravno, sve ide iz kuće, ali oni se vrlo rano sreću s modelima ponašanja koji nisu postojali kad smo mi bili mali. Čini mi se da smo mi dugo bili deca, a oni odrastaju pre vremena. Voleli smo i mi kompjutere, igrali igrice, sve je to bilo normalno, ali imali smo meru. Nisu postojale društvene mreže, koje u velikoj meri doprinose tome što deca nemaju koncentraciju i vrlo brzo im opada pažnja. To je danas najveći problem. Naravno, ne možeš ih izolovati, ali moraš da kreiraš njihovo slobodno vreme i sve ostalo. Nikola i ja se trudimo da Anki, jer je ona još mala, organizujemo svaki trenutak, uz nastojanje da što više bude napolju. 

Boško Karanović

 

Da li je tačno da ste od svoje  pete godine zamišljali da će vaš grad nekad čuti neku vašu pesmu i da ćete imati svoj spot, te da nećete morati da zamišljate da su pesme Selin Dion ili grupe “Magazin” vaše.

- To su bili moji uzori iz detinjstva, a o tome sam razmišljala dok sam išla od naše ili babine kuće do muzičke škole. Bile su to dečje želje, koje su brzo počele da se ostvaruju kad sam otišla na dečju “Evroviziju”. Dok sam bila mala, o njima nisam pričala. Možda sam imala sreće da moji roditelji rano otkriju za šta sam talentovana.

Vaši roditelji su pazili šta vi i sestra slušate. Šta sve Anka i Viktor neće imati “na repertoaru”?

-  Važno je pomenuti da meni nikada nisu branili da nešto slušam, daleko od toga. Kad se tako nešto radi, stvori se kontraefekat. Moje društvo je često slušalo nešto drugačije, ali to na mene nije uticalo. Poenta je da dete zavoli ono što smatramo da je kvalietna muzika, a šta će jednog dana njih dvoje slušati – biće njihov izbor.

Slikate se u novom delu Dorćola. Da li vam je to najdraži deo grada?

- Otkad sam došla u Beograd, ja sam na Dorćolu. 

 U kakvom vam je sećanju vreme kada ste došli ovde da studirate?

- Promena je bila velika, ali sam imala svoj cilj, pa nisam mnogo razmišljala. Uz to, veoma često sam odlazila kući. Kad sam došla, želela sam da od samog starta dam svoj maksimum. Sada mi nije jasno kako sam uspevala da dane provodim na Akademiji, a uz to i pevam i snimam. 

Kada nameravate da se vratite  poslovnim obavezama?

- Poslednji koncert sam imala u junu, u Kragujevcu. Bila je to “Rok simfonija”, u kojoj sam otpevala samo nekoliko pesama. Želela sam da vidim kako će sve izgledati, ali možda je bilo prerano, jer je Viktor imao samo mesec i po dana. Tokom leta sam radila na novim pesmama, a plan mi je da snimam krajem septembra i tokom oktobra. Nadam se da će biti i lepih koncerata. 

Da li ste se vratili još jednoj staroj ljubavi – treninzima?

- To će se desiti u narednih mesec – mesec i po. Sada je problem ugojiti se (smeh). Iz porodilišta sam izašla sa dva kilograma više nego ranije, a sada su i oni nestali. Volela bih bar njih da vratim.

Story/ Brankica Trekavica