Story na promociji anplagd albuma Alena Islamovića: Mnoge pesme su za moju suprugu, najsrećniji sam čovek na svetu

Muzičko ime koje već decenijama zauzima posebno mesto na regionalnoj sceni jeste Alen Islamović. Njegova autentičnost, prepoznatljiv glas i neiscrpna energija potvrđuju da pravi umetnici ne zastarevaju — oni jednostavno rastu sa vremenom. Posle uspešnih godina provedenih sa grupama Divlje jagode i Bijelo dugme, Alen nastavlja da iznova osvaja publiku projektima koji spajaju nostalgiju i savremen izraz.

Tako je i sinoć u Staroj Pazovi, u organizaciji izdavačke kuće Fidbox, predstavio svoj novi anplagd album „The Best Of Acoustic“. Na njemu su se našle potpuno nove akustične verzije pesama koje su obeležile različite faze njegove karijere — od hitova iz perioda sa Divljim jagodama i Bijelim dugmetom, do numera iz njegovog samostalnog stvaralaštva. Promocija je protekla u opuštenoj, emotivnoj atmosferi, baš onako kako priliči muzičaru koji je ceo život veran rokenrolu.

Boško Karanović

Album „The Best Of Acoustic“ objavljen je u tri formata – kao LP ploča (180-gramski vinil sa gatefold omotom), CD izdanje i na svim digitalnim platformama, u izdanju kuće Fidbox. Produkciju i aranžmane svih pesama potpisuje Alen Islamović, koji je zajedno sa Zlatanom Ćehićem radio i miks celog materijala, čime je zaokružio autorski pečat na svakom segmentu ovog projekta.

Tokom promocije, Alen je izveo poseban akustični set sastavljen od pesama koje su obeležile njegovu bogatu karijeru i privatni put. Publika je imala priliku da uživa u numerama poput „Ako možeš, zaboravi“, koju je snimio u saradnji sa Rambom Amadeusom, zatim u emotivnoj „30 kvadrata“, kao i u bezvremenim hitovima „Piši mi“ i „Te noći kad odem“.

Boško Karanović

 

Alen je bio oduševljen promocijom, posebno jer su ga podržali ljudi koji su ga inspirisali da zakorači u svet rokenrola.

- Bilo je fenomenalno, jer je došao meni najdraži bend u staroj Jugoslaviji, a to je YU grupa. Zbog njih sam počeo da se bavim rokenrolom, a ne zbog Bijelog dugmeta. Bio sam najveći fan YU grupe, a i danas sam. Pesme, koje sam kao srednjoškolac skidao, poput „Šta će meni vatra, vatra“, svirao sam u Bihaću sa svojim bendom. Sedamdeset treće-četvrte-pete-šeste YU grupa mi je bila sinonim za roken rol. 

Boško Karanović

 

U pesmi „Ako možeš zaboravi“ je gost Rambo Amadeus. Da li je to dugogogišnje prijateljstvo ili se uklapa u atmosferu pesme?

- Rambo je moj prijatelj. Od dve pesme “Dugmeta” sam napravio jednu i ispalo je simpatično. Video sam i čuo kako to radi Bregović, pa rekoh da probam i uspelo je. Rambo dobro repuje i recituje, a meni je takav “štih” trebao.

Boško Karanović

 

Pre nego no što ćete otpevati pesmu „30 kvadrata“ rekli ste da u njoj ima mnogo ljubavi i tvoje supruge. Na šta ste tačno mislili?

- Nas dvoje smo za vreme rata iz Bihaća došli u Zagreb i kupili stan od trideset kvadrata. U njemu smo živeli četiri-pet godina, u njemu smo odgajili ćerku. 

Koliko su Vas takve situacije promenile?

- U našem životu se uvek nešto menja, uvek doživljavaš nešto novo, nešto lepo ili loše, samo što je ova promena bila drastičnija. Danas sam najsrećniji čovek na svetu, koji oko sebe ima svoju familiju, troje unučadi.

Boško Karanović

 

Da li biste za još neku pesmu mogli da kažete „u njoj ima moje žene, moje ljubavi“?

- Mnoge moje autorske pesme su posvećene njoj, mada to čak ni ona ne zna.