Aleksandra Jeftanović za Story: I dalje verujem u srećan kraj, samo sada imam rampu

U vremenu kada se od žena očekuje da prate nametnute standarde lepote i da se neprestano prilagođavaju pravilima koja najčešće nameće neko drugi, Aleksandra Jeftanović predstavlja osvežavajući primer autentičnosti i doslednosti sebi.

U razgovoru koji sledi iskreno govori o odnosu prema sopstvenom telu, godinama, navikama i stilu – bez ulepšavanja i bez klišea. Otkriva kako se nosi sa komentarima o izgledu, zašto su joj pojedine godine bile prelomne i kako je pronašla balans između hedonizma i discipline. Njena priča potvrđuje da lepota nije u pravilima, već u samosvesti i odlučnosti da se misli svojom glavom.

Pročitajte: Aleksandra Jeftanović proslavila 50. rođendan, pa za Story poručuje - Ne kajem se ni zbog čega

Da li ste zadržali neku zabludu iz mladosti?

- Kako nisam! U mladosti sam bila puna poverenja u život i stvarno sam verovala da će na kraju sve biti dobro. I dalje verujem u srećan kraj i u ljude, samo sada imam rampu, rekla nam je Aleksandra paje priznala koliko je važna disciplina za dobar izgled.

- Dugo sam se oslanjala na veoma dobru genetiku, a i moj tempo života ne podrazumeva mnogo sedenja. Sada, kad sam napunila pedeset (eto, prihvatila sam to), mora da se vodi borba, ali u gardu sam celog života. Jedna od rezolucija je da za 21 dan uspostavim naviku da ne grešim u ishrani i da odolevam hedonizmu, što nije lako, jer mi je hrana veoma važna. Sada mora red, rad i disciplina.

Šta pomislite kad pročitate na portalima – izbaci iz ormara ako imaš više od četrdeset godina, a svaka vaša fotografija na profilu je manekenska?

- Pomislim da su to gluposti, a hvala vam za ovo – manekenske fotografije. Ja sam obična žena koja ima svoj stil. Svako kači slike na kojima lepo izgleda, pa tako i ja. Super mi je što većina mojih fotografija nije obrađena. Ove za novine jesu, jer da se ne lažemo – u novinama su uvek obrađene fotografije. Da se osvrćem na to što pišu portali i žurnali, sigurno ne bih imala dugu kosu i na plaži nosila bikini. Prioritet je misliti svojom glavom.

Edvard Nalbantjan

 

Da li ste neke godine doživeli kao beauty prekretnicu?

- Trideset petu. Od tridesete do trideset pete – to su bile godine slaganja prethodnih iskustava, sazrevanja i ekonomskog dolaženja u konkretnu situaciju. Izlasci su išli u nekom drugom pravcu, a ono što je tome prethodilo dosta dobro me je oblikovalo. Shvatala sam šta hoću, a šta neću, jer mi se čini da sam u dvadesetim znala samo šta neću. Odlazak u Njujork kod Peđe Govedarice stilski me je najviše oblikovao. Tu sam se formirala. Sve što sam danas, potiče iz tog perioda, a kad malo bolje razmislim, zaključujem da je sve pre toga bilo priprema. Ne može jedno bez drugog, rekla nam je Aleksandra.